Usled anksioznih poremećaja ljudi razvijaju neke navike. To najčešće rade nesvesno, ali to svakako može biti veoma opasno i može imati dugoročne posledice. Ljudi koji imaju anksiozni poremećaj su skloni da se izvinjavaju za svaku sitnicu, neodlučni su, preterano osetljivi i uvek u mislima imaju najgori mogući scenario.
Ukoliko znate nekog ko ima anksiozni poremećaj ili se sami pronađete u ovom redovima, verujemo da će vam čitanje ovog teksta makar malo pomoći da bolje razumete bilo sebe, bilo ljude iz okruženja.
Ne izvinjavajte se kada nema potrebe
Ljudi sa anksioznim poremećajem stalno žive u ubeđenju da moraju da udovoljavaju drugima. Žive u strahu da im neko ne zameri i skloni su da se neprestano izvinjavaju. Izvinjavaju se i kada nisu krivi, uvek tražeći krivca u sebi. To neprestano izvinjavanje drugima je kod anksioznih osoba nesvesna radnja, nešto što im je prešlo u naviku. S druge strane, ljudi kojima se izvinjavaju najčešće se osećaju nelagodno, jer ne znaju šta bi im rekli u takvoj situaciji.
Veoma je važno da ljudi sa anksioznim poremećajem osveste kod sebe ovu naviku, kako bi se trudili da je izbegavaju dok je sasvim ne iskorene. I ovde je jako važno delovati ovde i sada, odnosno biti fokusiran na sadašnji trenutak. Divno je uputiti izvinjenje, čak i pohvalno, ali samo kada je to opravdano i u razumnoj meri. Ljudi sa anksioznim poremećajem preteruju u tome smatrajući sebe krivcem i za ono na šta nemaju apsolutno nikakav uticaj. Zato pre nego krenete da se izvinjavate ( ukoliko vam je to već prešlo u naviku), zastanite na tren i razmislite ima li potrebe za izvinjenjem.
Veoma su osetljivi i sve doživljavaju lično
Ljudi koji imaju anksiozni poremećaj su veoma osetljivi. Sve doživljavaju lično i uznemire se zbog toga. U stanju su da satima pa čak i danima analiziraju i preispituju tuđe reči. Neretko se dešava da ih preformulišu na svoj način, tražeći krivca u sebi. To svakako pojačava njihovu uznemirenost, jer su skloni da mnogo vremena provedu u razmišljanju i analiziranju nečijih reči ili postupaka. Kako biste izbegli ovu zamku, važno je da poradite na samopoštovanju. Što pre „očeličite“ manje ćete reči i dela drugih shvatati lično.
Stalno razmišljaju o najgorem scenariju
Ovo je navika koja još više pospešuje anksiozne poremećaje. Ljudi sa anksioznim poremećajima ne žive u sadašnjosti. Uvek su bilo u prošlosti,i preživljavaju sve što se nekada desilo iznova i iznova. Takođe su njihove misli usmerene i na budućnost koja je sve samo ne svetla. Ljudi koji imaju anksiozni poremećaj uvek su u grču ili nekom stanju napetosti od umišljenog scenaria koji je svakako loš i zastrašujući. To vremenom postaje začarani krug. Što gori scenario smisle utoliko su njihova napetost i strah jači. Kako bi se oslobodili ovoga potrebno je da zaustave misao u momentu kada se pojavi. Važno je da tada prebace fokus na nešto drugo. Naravno, ni ovo nije proces koji se dešava preko noći, ali upornim vežbanjem daje rezultate.
Retko ostvaruju interakciju sa drugima
Osobe sa anksioznim poremećajem će izbegavati javnu diskusiju. Neće vam se suprotstaviti čak i ako imaju argumente koji potkrepljuju njihove tvrdnje. Tako da se neretko dešava da sem što će klimati glavom i odobravati sve što kažete, može se desiti da prekinu konverzaciju ili da pređu na drugu temu. Ovi ljudi najčešće izbegavaju razgovor, ali to svakako ne znači da su nekulturni. Najlepše i najsigurnije se osećaju kada su sami sa sobom. Ovo povlači sve gore napisano, jer izbegavanjem kontakata sa drugima nemaju potrebu da se izvinjavaju, da se pravdaju ili da strepe. Veoma je važno da osvestite kod sebe šta je to što vas dovodi u situaciju da neprestano ćutite umesto da jasno iznesete svoje mišljenje. I ovo je tesno povezano sa samopoštovanjem, čovek kada nauči da voli i poštuje sebe uvek će naći način da se prilagodi društvu u kome se nađe u datom momentu.
Osobe sa anksioznim poremećajem su neodlučne
Osobe koje imaju anksiozni poremećaj su najčešće neodlučne čak i kada su sitnice u pitanju. Stalno odmeravaju i preispituju donetu odluku iz straha da ne pogreše. Pre nego donesu konačnu odluku razmatraju sve moguće okolnosti, ali je to daleko od realnosti, jer uvek je prisutna bojazan šta će neko reći. Svi mi smo katkad neodlučni i teško nam je da donesemo odluku. Kada su u pitanju osobe sa anksioznim poremećajem kod njih je ovo posebno izraženo, jer oni uvek žive u grču pribojavajući se tuđeg mišljenja. Činjenica je da svi mi ponekad donesemo pogrešnu odluku, i to je skroz u redu. Važno je prihvatiti odgovornost i za pogrešno donetu odluku. Jedino na taj način možemo uvek i iznova učiti.
Ukoliko ste se pronašli u ovim redovima ili imate nekog bliskog ko se prepoznaje u ovim redovima, ovaj tekst vam može biti od koristi. Naravno, tekst je informativnog i edukativnog karaktera i može vam osvestiti neke stvari koji možda niste bili svesni kod sebe. Nikako čitanje ovakvih tekstova ne treba da vas spreči da potražite stručnu pomoć.
