Vodeći trend gradnje industrijskih, poslovnih i skladišnih objekata, montažna gradnja, zbog brzine postavljanja izgrađene jedinice u upotrebu izaziva sumnju u pogledu trajnosti. Iako su proizvođači i izvođači radova dužni da poštuju određene standarde, jer bez toga, logično, ne bi dobili odgovarajuće dozvole za obavljanje delatnosti kupci zahtevaju dodatne garancije.
Sasvim je logično da se na materijal, izvođački deo radova, i gotov proizvod daje garancija za određeni vremenski period i uslove korišćenja i to se smatra sasvim zadovoljavajućim sredstvom za zaštitu interesa kupaca.
Kako su metalne konstrukcije najbitniji i najosetljiviji deo montažnog objekta posebna pažnja poklanja se antikorozivnoj zaštiti. Ovo iz razloga što su metalne konstrukcije konstantno izložene uticajima iz atmosfere: promenljivoj vlažnosti vazduha i temperature.
Pošto se ovakvi objekti najčešće viđaju u industrijskim zonama, uticaj zagađivača nije zanemarljiv. Zbog svega ovog velika pažnja poklanja se antikorozivnoj zaštiti, a kako se u izgradnji montažnih objekata za izradu konstrukcija najviše koristi čelik, osvrnućemo se na njegovu zaštitu.
Vrste korozije i faktori za izbor antikorozivnog sredstva
Šteta prouzrokovana korozijom konstrukcije može da poništi ekonomski učinak koji se ostvaruje od samog objekta budući da povećava troškove održavanja, može da dovede do havarije objekta, i na kraju skraćuje očekivani životni vek objekta, time i njegove eksploatacije.
Po definiciji korozija je nenamerno razaranje konstrukcijskih materijala usled fizičkih, fizičko hemijskih i bioloških činilaca. Po mehanizmu procesa delovanje na materijal korozija može biti elektohemijska ili hemijska. Po korozivnim sredinam deli se na atmosfersku, koroziju u tlu, suvim gasovima, neelktolitičkim tečnostima, i u elektrolitu.
Za izbor antikorozivnog sredstva mora se razmotriti nekoliko faktora da bi se izvršio pravilan izbor, budući da i omaška njegovom izboru može da košta koliko i ako je konstrukcija bez zaštite.
Zbog toga se odlučuje s obzirom na faktore:
- korozivnost okoline (vlažnost vazduha, UV zračenje, mehanička oštećenja materijala i slično)
- vrsta površine koju treba zaštiti (čelik, toplo pocinkovani čelik, metalizirani, aluminijumski, nerđajući čelik), i pri tome se vodi računa da li je u pitanju čelik na koji prethodno nije nanesena zaštita, ili se zaštićen radioničkim osnovnim premazom, ili se radi o već zaštićenom materijalu koji zahteva ponovni premaz ili održavanje
- trajnost sastava premaza
- planirani postupak zaštite
Vek trajanja i planiranje postupka zaštite
Vek trajanja zaštitnog premaza je određen standardom ISO 12944-1 koji daje vremenski interval od trenutka prvog premaza do prvog održavanja. Niska (L), recimo, podrazumeva vek trajanja do 7 godina, srednja (M) od 7-15 godina, visoka (H) od 15 do 25 godina i vrlo visoka (VH), više od 25 godina.
U planiranju postupka zaštite treba imati u vidu da se dobar deo konstrukcija na gradilište doprema u vidu polufabrikata, odnosno da se podrazumeva da je u radionici urađena većina zaštite. Ovo zbog toga što je u radionicama moguće kontrolisati postupak: način nanošenja, uslove za sušenje, odgovarajuću temperaturu i ventilaciju. Uglavnom se za gradilište ostavlja manji deo posla i to uglavnom završni premazi, nakon montaže, dok se u radionici rade osnovni premazi.
Ako se kao uslov postavlja da konstrukcija ima zaštitu od požara, onda se protivpožarni, ekspandirajući premaz, nanosi kao drugi, preko antikorozivnog. Na kraju, kao treći stavlja se završini sloj koji služi za zaštitu od uticaja okoline.
Postupak zaštite
Postupak nanošenja zaštitinih premaza čeličnih konstrukija radi se po fazama:
- čišćenje
- nanošenje premaza
- završna obrada / sušenje/
Površina čelične konstrukcije se mora prvo dobro očistiti od vidljivih nečestoća, ulja, soli, masnoća, i onda se vrši zaštita da bi se sprečila oksidacija. Čišćenje se može obaviti četkama ili peskarenjem.
Debljina zaštitnih slojeva određuje se u zavisnosti od potrebnog stepena vodootpornosti, vrsti i preseku čeličnog profila, orijentaciji, kritičnoj temperaturi konstrukcije i metodi nanošenja.
Antikorozivna sredstava se nanose: četkama, lopaticama, valjcima i to metodama prskanja, uranjanja ili elektroforezom. Prilikom nanošenja potrebno je voditi računa o atmosferskim uticajima, pa je optimalna temperatura za nanošenje 15-20 stepeni, a temeperatura podloge mora biti minimalno 3.
Ne preporučuje se nanošenje premaza kada temeperatura okoline ide iznad 40 stepeni.
