Naslovna Istorija Biografije Arhimed (biografija) i Arhimedov zakon (definicija, eureka)

Arhimed (biografija) i Arhimedov zakon (definicija, eureka)

845
0

Arhimed (287. p.n.e. – 212. p.n.e.) je bio starogrčki matematičar, astronom, fizičar, a pored toga i brilijantan pronalazač. Živeo je u antičkoj grčkoj koloniji Sirakuzi, na ostrvu Siciliji. O njegovom ocu znamo samo da se zvao Fidija i da se bavio astronomijom. U trećem veku pre nove ere, Sirakuza je bila središte trgovine, umetnosti i nauke. Još kao veoma mlad u rodnoj Sirakuzi, Arhimed je razvio svoju prirodnu radoznalost i sklonost ka rešavanju problema. Kada je naučio koliko je mogao od svojih učitelja, Arhimed je otputovao u Egipat da bi učio u Aleksandriji, tadašnjoj prestonici nove helenističke kulture. Potom se vratio u Sirakuzu, gde je proveo veći deo svog života, posvetivši svoje vreme istraživanju i eksperimentisanju u mnogim oblastima.

Ne postoje podaci o tome da li je Arhimed bio oženjen i da li je imao decu.

Eureka, Eureka

Kralj Sirakuze Hijeron zatražio je jednog dana od Arhimeda da mu kaže da li u zlatnoj kraljevskoj kruni ima i srebra. Arhimeda je dugo mučio ovaj problem. Postoji anegdota da je Arhimed došao do rešenja ovog problema, kupajući se u javnom kupatilu. Stupivši u kadu, primetio je kako se nivo vode podigao i pritom osetio umanjenje sopstvene težine. Shvatio je da su te dve stvari povezane i odmah istrčao iz kupatila i pojurio ulicama Sirakuze, uzvikujući: “Eureka, eureka!”, što znači “Otkrio sam”. Njegov uzvik i dan danas predstavlja simbol ushićenja usled naučnog otkrića.

Arhimed u kadi

Arhimed je prema priči rešio Hijeronov problem na sledeći način: Prvo je izmerio koliko je kruna teška. Onda je pronašao grumen zlata i grumen srebra koji su, svaki ponaosob, težili koliko i kraljevska kruna. Zatim je spustio krunu u sud sa vodom i izmerio za koliko se nivo vode izdigao. To isto učinio je i sa grumenom zlata. Da je kruna bila izrađena od čistog zlata, voda bi se podigla do iste visine. Međutim, postojala je razlika, pa je Arhimed, izmerivši i grumen srebra mogao da utvrdi kolika je tačna srazmera ova dva metala u kruni.

Da zaključimo Arhimed je uspeo da razreši ovaj težak zadatak, pokazujući  tako da je kraljeva sumnja bila opravdana i da pri izradi krune nije korišćeno samo zlato već i srebro.

Definicija Arhimedovog zakona

Zakon specifične težine, ili Arhimedov zakon kaže da svaki predmet potopljen u tečnost biva potisnut naviše silom koja je jednaka težini istisnute tečnosti.

Sila potiska se javlja usled razlike sila hidrostatičkih pritisaka koje deluju na gornju i donju površinu tela. Sila potiska je sila koja deluje na sva tela potopljena u tečnost i uvek je usmerena na gore ka površini tečnosti. Svako telo potopljeno u tečnost prividno gubi na svojoj težini za vrednost sile potiska.

Arhimedov zakon je opšti i on važi za sve fluide, što znači i za gasove, s tim što je prvo otkriven kod tečnosti.

Arhimed, veliki pronalazač

Postavio je odnos obima i prečnika kruga i izračunao konstantu pi. Zatim je odredio površinu i zapreminu kod lopte i valjka.

Otkrio je zakon poluge po čemu je posebno čuven. Svi ste verovatno čuli poznati Arhimedov citat: “Dajte mi oslonac i dovoljno dugačku polugu i pomeriću svet.”

Pored toga prvi je egzaktno dokazao zakone ravnoteže i jasno shvatio pojam specifične težine postavivši osnovne principe hidrostatike. Proslavio se po mnogim sjajnim pronalascima u mehanici, ratnim mašinama i spravama za odbranu od Rimljana.

Arhimed je izumeo i mnoge naprave koje su korišćene u ratne svrhe u njegovo doba. Kada su Rimljani napali grad Sirakuzu sa kopna i s mora, 214. godine pre nove ere, branioci grada uspeli su da ih zadrže gotovo tri pune godine služeći se Arhimedovim ratnim napravama. Tako se ovom matematičaru i fizičaru pripisuje izum katapulta  i – možda legendarni – sistem ogledala za fokusiranje sunčevih zraka na brodove osvajača i njihovo paljenje.

Arhimedova smrt

Arhimedova smrt
Izvor: www.nationaltrustcollections.org.uk

Arhimeda je ubio jedan Rimski vojnik za vreme osvajanja Sirakuze, kako priča kaže, dok je bio zadubljen u svoje geometrijske figure. Kažu da je bio toliko zaokupljen svojim proračunima da je rekao svom ubici da ga ne uznemirava.

Od svih svojih rezultata, posebno se ponosio određivanjem površine i zapremine kod lopte i valjka i zato su mu prijatelji i srodnici na nadgrobnoj ploči urezali valjak s loptom u njemu. Pošto njegov grob nije bio održavan, jer je to bilo izričito zabranjeno, njegova lokacija dugo bila je ostala nepoznata i to sve do 75. p.n.e., kada ga je teškom mukom pronašao Ciceron, i to baš zahvaljujući pomenutom crtežu lopte i valjka na spomeniku.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here