Od mislilaca svih vremena Aristotel je najviše uticao, direktno ili indirektno, na filozofiju i razmišljanje savremenog čoveka. Marks mu se divio. Bergson je govorio da njegova metafizika najviše odgovara prirodi ljudskog duha. Vekovima, filolozi, filozofi i istoričari proučavaju Aristotelovo delo i dan danas još uvek nije u celini prostudirano.
Danas, posle toliko vekova, to ogromno delo, koje je toliko uticalo na našu civilizaciju, liči nam na bogato intelektualno nasleđe koje svi mi koristimo i koje će se koristiti dok je čoveka. Njegov autor bio je bez sumnje genijalan čovek ali i neumorni radnik, čovek koji je u životu imao i srećnih i nesrećnih trenutaka, koji je spoznao i bol i gorčinu. Imao je mnogo istinskih prijatelja među koje se brojao i Platon.
Atina i Akademija
Aristotel je rođen na Halkidikiju, u gradiću Stagiri, 384. godine pre naše ere. Detinjstvo je proveo u Peli, Makedonija, gde mu je otac, Nikomah, bio lekar kralja Amintasa III Makedonskog. Ostavši rano siroče, u 17. godini (367 p. n. e.) otišao je u Atinu da upotpuni svoje obrazovanje. U to doba Atina je bila centar grčke civilizacije.
Tamo je imao prilike da se upozna sa društvenom stvarnošću svoga vremena i njenim političkim, ekonomskim i kulturnim pojavama. Imao je prilike da uživa u čuvenim „atičkim besedama“ retora i profesora retorike koje su obuhvatale sva znanja i procene ljudskih vrednosti.
U to vreme u Atini je radila Akademija, koju je osnovao Platon. I Aristotel se u nju upisao i proveo u njoj čitavih dvadeset godina uz Platona i njegove slavne prijatelje.
Dvadeset godina razmišljanja, studija, istraživanja i plodnih diskusija, pisanja i beseda, u kojima se istakao svojom revnošću i inteligencijom, smelošću svoga duha, strogošću svoje dijalektike. Sve mu je to, bez sumnje, omogućilo da se razvije u originalnu ličnost.
Vaspitač Aleksandra Velikog
Nakon Platonove smrti (346. p. n. e.), Aristotel sa Ksenokratom (Platonovim učenikom) odlazi na dvor Hermijasa, vladara Atarnije u Maloj Aziji i ženi se sa Pitijom, vladarevom nećakinjom i pokćerkom. U Asosu, u Maloj Aziji, je osnovao svoju prvu školu.
Tri godine kasnije, napustio je Asos pa prešao na ostrvo Lezbos, u Mitilenu, gde je dve godine obavljao biološka istraživanja i razmišljao o mnogim pitanjima. Zatim, 342 p. n. e., odazivajući se pozivu makedonskog kralja Filipa II, napušta Mitilenu i nastanjuje se u Peli, gde postaje vaspitač mladog naslednika prestola koji će jednog dana postati Aleksandar Veliki, a koji je tada imao svega 13 godina. U periodu od 342. do 340. p. n. e. bio je potpuno zaokupljen tom obavezom, te je istraživanja mogao da nastavi tek posle 340. p. n. e. Filip je 340. godine do temelja spalio Aristotelov rodni grad, Stagiru, ali je Aristotel uspeo nagovoriti Aleksandra da ga obnovi.
Godine 335. p. n. e. počinje najznačajnija etapa njegovog života. Oko 335. godine, a nakon što Aleksandar odlazi u pohod na Aziju, Aristotel koji je od Aleksandrovog dolaska na makedonski tron imao ulogu neslužbenog savetnika, odlučuje se na povratak u Atinu i osnivanje vlastite škole koju naziva Licej (u čast Apolona Likijskog). Na njenom čelu zadržaće se dvanaest godina ističući se svojim izuzetnim kvalitetima kao mislilac i učitelj razmišljanja, istraživač ali i metodični organizator naučno-istraživačkih ekipa.
Uporedo sa nastavom, Aristotel je upotpunjavao svoje ogromno delo dajući mu konačni oblik. Utvrđujući principe ljudskog razmišljanja, on je doprineo da ga danas smatramo duhovnim učiteljem čovečanstva.
U Atini 323. p. n. e. je došlo do snažnog antimakedonskog pokreta i, naravno, Aristotel je postao meta progona. To je dovelo do toga da je upravu nad svojim Licejem poverio Teofrastu, napustio Atinu i prešao u Kalkis, postojbinu svoje majke. Tamo je umro nekoliko godina kasnije, kao ogorčeni izgnanik, 322. godine pre naše ere.
Ogromno delo
Aristotel je iza sebe ostavio ogroman broj radova. Ono što je do nas stiglo samo je četvrtina kompletnog filozofskog dela u kojoma on raspravlja o raznim granama nauke o logici, fizici, biologiji, metafizici, moralu, politici, psihologiji itd.
U svojim delima sabrao, sredio i probudio sva znanja iz svog vremena. Iz njegovog dela, sa izvesnim izmenama, razviće se arapska i srednjevekovna filozofija.
