Naslovna Priroda i nauka Živi svet Ciklus leptira – od štetočine do korisnog insekta

Ciklus leptira – od štetočine do korisnog insekta

790
0

Obično mladunče, čim se izleže ili okoti liči na svog roditelja. Međutim, iz jajeta leptira se ne izleže mlad leptirić, već gusenica, koja je morate priznati sličnija crvu nego leptiru. Da bi gusenica postala leptir mora da prođe kroz proces metamorfoze ili preobražaja. Odrasla se gusenica začauri, i tek posle nekog vremena iz te čaure izađe mlad leptir. Sa biološke strane gledano taj preobražaj govori da su se leptiri u pradavno doba razvili od jednostavnih životinja nalik na crve. Ovaj preobražaj ostao je kao „uspomena“ na taj razvoj.

Jedan od najvećih redova insekata je Lepidoptera. Njemu pripadaju dnevni i noćni leptiri moljci i vetropiri. U čudesnom svetu insekata leptiri su prava čarobna cvetna bašta. Krila ovih živih cvetova nekada su jednobojna ali su najčešće prekrasnih šara i jarkih boja naročito kod dnevnih leptira, tako da se po lepo takmiče sa cvetovima.

Život dnevnih i noćnih leptira uglavnom se odvija oko cvetnih krunica iz kojih sišu nektar pomoću dugačke šuplje surlice.

U razvoju leptira ima nekoliko stadijuma. Jedan od njih je gusenica. Gusenice su proždrljivi biljojedi sa veoma razvijenim priborom za grickanje. Sve gusenice mogu da luče svilaste niti, a često opredaju čitave čaure, kao i paučinasta zajednička gnezda u krunama drveća i žbunja.

Razvojni  stadijum gusenica počinje kada se iz jaja položenih na hranjivu podlogu i blizu nje, izlegu novorođene gusenice, a završava se posle dužeg perioda hranjenja koji je praćen povremenim presvlačenjima onda kad gusenica dostigne određenu veličinu i isprede lutkinu čauru. Iz čaure izleće leptir. U stadijumu leptira vrši se sparivanje i razmnožavanje (polaganje jaja).

gusenica

Jaz medu generacijama

Dok nas lepota odraslih leptira očarava sjajnošću i raznolikošću šara i boja, dotle gusenice (koje su su deo u razvojnom putu leptira) spadaju u nerado viđene goste bašti, livada, šuma i proplanaka.

Mnoge biljke koje su veoma značajne za čovekovu ishranu ili druge potrebe predstavljaju ukusnu hranu za gusenice i tako dolazi do njihovog oštećenja ili čak uništavanja. Sitne vrste leptira, kao što su na primer moljci, prave velike štete u domaćinstvima, hraneći se organskim materijama koje su sadržane u vlaknima od kojih se pravi odeća. Plamenjača je, na primer, velika opasnost za gajene biljke, jer može da uništi čitave plantaže.

Neke vrste leptira jedu samo u vreme kada se nalaze u stadijumu gusenice, i nikada više u životu.

I leptiri raspolažu potrebnim organima za prehranjivanje. Leptir ima glavu, stomak, i grudni koš. One vrste leptira koje nastavljaju da jedu imaju umesto usta, neku vrstu surlice. Ta surlica (sisaljka), u vreme kada leptir ne jede savijena je naviše i liči na oprugu sata. Leptir je može uvući u dubinu kako bi se napio cvetnog nektara. Odrasli leptiri su veoma korisni za biljke cvetnice, jer izvlačeći nektar prilikom sisanja  oprašuju  cvetove  i tako vrše posredovanje u razmnožavanju biljaka.

Seobe leptira

Svima vama je poznato da postoje ptice selice. Međutim manje je poznato da su i neke vrste leptira selice. Najbolji primer za to je čičkov leptir – vanesa. Svakog proleća on prevaljuje dug put od Meksika do Kalifornije. Pripadnici iste vrste leptira koji žive u Evropi preleću svakog proleća Sredozemno more, putujući iz Severne Afrike u Evropu. Kada im dođe vreme za seljenje stotine hiljada pa i milioni ovih leptira – selica putuje preko mora u rojevima, i prosto zaklone nebo.

Najpoznatija vrsta leptira – selica svakako je jedna vrsta leptira monarha. Postoji jedna retka zanimljivost kada je u pitanju seoba ovih leptira. Za svega nekoliko meseci izrodi se više generacija leptira monarha; oni stalno lete sve severnije i severnije u potrazi za mlečnim biljem, ta ko da u pozno leto stignu i do najsevernijih predela evropskog i američkog kontinenta. Leptiri pristigli do ovih najsevernijih delova pomenutih kontinenata nisu ovi isti leptiri koji su krenuli u seobu nego njihovi potomci.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here