Naslovna Istorija Zanimljiva istorija Čovek i civilazacija – kako su nastala prva zanimanja

Čovek i civilazacija – kako su nastala prva zanimanja

143
0

O dalekoj istoriji naših predaka, ne zna se baš puno, o njihovom životu mogu se izvoditi zaključci jedino kroz arheološke iskopine. Prema pronađenim predmetima, može se na neki način zaviriti u život s početka razvoja ljudske civilizacije i pojave prvih zanimanja. Od kamenog doba (preistorija se deli na kameno, bronzano i gvozdeno doba) pa na ovamo, ljudi su težili napretku, težili da obezbede svoju egzistenciju i poboljšaju uslove života.

Kameno doba je dobilo naziv po kamenu od kog su izrađivana oruđa u to vreme. Ovo je veoma dug period, a pretpostavlja se da je trajao oko 3,4 miliona godina. Razvojom obrade metala došao je kraj kamenom dobu, pretpostavka je negde između 8700 p. n. e. i 2000 p. n. e.

Ratarstvo i stočarstvo – prva zanimanja

U dobavljanju hrane najstariji se ljudi nisu mnogo razlikovali od životinja. Oni su živeli od lova i divljih plodova, primitivnih žitarica i bobica. U jednom trenutku došli su na zamisao da sami uzgajaju svoju hranu, da seju žito i drugo semenje. Tome su se verovatno dosetili primetiši kako se biljke sve više množe, pošto na tlo u njihovoj blizini iz biljaka otpadne seme. Negde u isto vreme počeli su i pripitomljavati životinje kako bi ih koristili i uzgajali za hranu. To su bili počeci ratarstva i stočarstva. Na taj način ljudi su mogli spremati hranu i za ona godišnja doba kada je bilo malo hrane u okolini i kada bi inače gladovali.  Prvi su ratari lutali od mesta do mesta sejući žito, žanjući ga i odlazeći na novu zemlju.

Naredni napredak bio je čovekovo otkriće oranja i navodnjavanja zemlje. Tek uzastopnim obrađivanjem jedne površine zemlje pružila se čoveku mogućnost da se zadrži na jednom mestu. Tako je započeo seoski život.

Lončarstvo

Kada su ljudi naučili da obrađuju zemlju više nisu morali toliko brinuti o tome kako će preživeti, pa su imali više vremena za poboljšavanje svojih životnih uslova. Za vreme tog istog razdoblja – novog kamenog doba – oni su naučili izrađivati primitivne glinene posude. A onda su otkrili da se te posude pečenjem stvrdnu i postaju otporne na vodu i druge tekućine. Do te spoznaje su verovatno došli stavljanjem običnog glinenog lonca na vatru.  Vrlo je zanimljivo kako su ti stari lonci bili ukrašeni. Oblikovali su ih od lončarske gline u kosturu od pruća, koji je držao glinu, a to je pruće na gotovoj posudi ostavljalo šare. To je navelo najstarije lončara da posude i sami počnu ukrašavati.

Za vreme novog kamenog doba ljudi su usavršavali svoje oruđe i oruđa svojih predaka ali i pronalazili novo. Oruđe je već tada bilo glatko, korisnije i lakše upotrebivo.

U prvom ratu poznatom istoriji koji se odigrao između 4.000. i 3.500 godine p.n.e korišćeni su projektili načinjeni od gline, što znači da su i oružja toga doba izrađivana na jedan do tada nezamisliv način.

Ciglarstvo

Najstariji ljudi živeli su u pećinama ili i skrovišta koja su gradili njihovi potomci bile su jednostavna, načinjena od šiblja. Prve “kuće” su bile grubo izgrađene kolibe, koje su se sastojale od drvenog kostura prekrivenog kožom ili stvrdnutim blatom. Veliki korak napred učinjen je kada su ljudi shvatili da se kuća može sagraditi od malih komada gline koje mi nazivamo opekama. Opeke su izrađivane mešanjem gline sa slamom ili trskom, što je držalo glinu u jednom komadu. Tu su mešavinu zatim oblikovali i sušili. Ostaci starih građevina od opeka pronađeni su najviše na mestima bogatim glinom. Mnogo ih je otkriveno u Iraku.

Čudotvorni metali

Neke metale poput zlata srebra i gvožđa moguće je naći u zemlji u vrlo malim količinama u čistom prirodnom obliku. Od tih komadića ljudi su najpre naučili izrađivati oružje, oruđe i ukrase, a kasnije mrveći ih u tanke pločice počeli su izrađivati različite predmete. Zatim su otkrili da se metali grejanjem tope i da se tada mogu izlivati u kalupe i oblikovati u željeni oblik. Topljenjem se odvaja metal od minerala i na taj način se dobija metal u neuporedivo čistijem stanju. Ovako dobijeni metali bili su tvrđi i jači od onih sa primesama nečistoća. Neki ljudi postali su vešti u obradi metala i to su bili prvi kovači. Tadašnji ljudi smatrali su ih bogovima i čarobnjacima jer su znali pretvarati kamen u metal.

Prvi rudari

Za dobijanje metala iz minerala trebalo je pronaći područja bogata mineralima. Na tim mestima kopali su zemlju, ali ne duboke rudnike kao što su oni kasnijeg doba jer to nisu znali. Umesto toga kopali su plitke jame. Iskopavši mineral grejali su ga u grubo načinjenim pećima sve dok se metal ne bi otopio i iscureo iz minerala, a tada bi metal kovali i oblikovali. Visina temperature i način kovanja zavisili su od vrste metala.

Svetlo u tami

Otkriće vatre je zajznačajniji događaj u životu primitivnog čoveka. Iako je on sasvim sigurno strahovao od te vrste energije u njenom prirodnom obliku, vremenom je shvatio njenu vrednost. Ona mu je služila da se ugreje u hladnoj pećini i da njome rasteruje divlje zveri. Ne znajući kako se pali vatra ljudi su u početku održavali vatru generacijama. U pećinama u kojima je nekada obitavao pećinski čovek pronađene su hrpe pepela visoke i po šest metara.

Vatra

Otkrićem vatre čoveku je bilo omogućeno da kuva hranu i da je dimljenjem sačuva što duže, što je značilo veliki napredak u borbi protiv gladi. Ako pogledate delatnosti koje smo napred naveli, a koje je čovek kroz svoju istoriju razvijao možete lako doći do zaključka da je gotovo u svakoj vatra bila neizostavna. Bilo da je čovek pripremao hranu, pravio grnčariju i pekao opeke ili se bavio rudarstvom. Vatra je ta koja je osvetlila put modernoj civilizaciji.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here