Crvena ili mala panda podseća više na rakuna nego na džinovsku pandu. Tokom dana spava sklupčana na grani sa repom preko očiju ili glavom savijenom na grudi. Crvena panda spade u grupu biljojednih sisara, hrani se noću, uglavnom mladicama bambusa, mada jede i travu, korenje, voće, žir, miševe, ptice i ptičja jaja. Ona ima šesti prst nalik na palac koji joj služi za hvatanje stabljika bambusa, glavnog izvora hrane.
Populacija crvenih pandi procenjuje se na manje od 2.500 odraslih jedinki, a ovaj broj kontinuirano opada usled odvojenih i usamlјenih populacija. U proseku životni vek crvene pande ide od deset pa do maksimalnih 14 godina.
Izgubljena ostrva
Crvena panda živi u hladnim i maglovitim bambusovim šumama, na jednoj od najviših oblasti u svetu, na Hmalajima. Žive isklјučivo u jugoistočnoj Aziji, duž planinskog masiva Himalaja u obliku polumeseca u južnom Tibetu, Butanu, severoistočnoj Indiji, na istoku do planinskih delova Mjanmara i Kine. Nekada davno, ova životinja savršeno se adaptirala za ovakvu vrstu staništa. Njeno gusto krzno i rep nalik na plašt pružaju joj toplinu tokom hladnih snežnih zima. Njeno telo prilagođeno je veranju po najtanjim granama što joj pomaže da pobegne od grabljivaca poput leoparda i divljih pasa ali i od lovaca koji protivzakonito love crvenu pandu zbog njenog krzna. Crvene pande su veoma spore životinje a njihova sporost izazvana je karakterističnom ishranom. Bambus ne daje baš puno energije. Kao rezultat toga crvene panda mogu da trče samo u kratkim intervalima pre nego što se umore.
Ova životinja je ovde kod kuće i malo koje mesto izgleda ovako udaljeno i bezbedno. Međutim, kako sve više gradova okružuje planinske šume crvene pande bivaju sve ugroženije, njena staništa su se smanjila za pedeset procenata u poslenje dve decenije. Staništa u kojima živi nekada su bila međusobno povezana šumama dok su sada preostale pande zarobljene na izolovanim vrhovima planina. Ova takozvana mala ostrva sa populacijama crvenih pandi sada su bez ikakve mađusobne veze. Ako se uzme u obzir da pande jedu mnogo bambusa (svakog dana jednoj crvenoj pandi potrebno je oko pet kvadratnih kilometara šume) i da pritom njihova teritorija udara o ivice ovih ostrva, pande ostaju bez prostora ali i bez hrane.
https://www.youtube.com/watch?v=13Kaw0mbCM0
Nada za budućnost
Sporost pande može značiti njenu propast kada se suoči sa grabljivicem. Sa malo energije ili mišića da uzvrati crvena panda jedino može da se nada lakom begu uz drvo. Ali crvena panda nalazi sve manje prostora za skrivanje od sve većeg broja grabljivica kao što su psi koji paze na stoku. Prirodnjaci se trude da promene način na koji ljudi vide ovu životinju. Osnovana je i “Mreža crvenih pandi” koja unajmljuje lokalne šumske čuvare da paze na pande da sade bambus. Planiraju se druge metode, poput prelaska na modernije vidove grejanja, kako bi seljaci prestali da seku šume.
Zanimljivosti o crvenim pandama
- Da bi čuvale ono malo energije koju dobijaju ishranom bambusom crvene pande smanjuju svoju telesnu temperaturu kada spavaju.
- Za hranom tragaju tokom noći, dok piju tako što ližu umočenu šapu u vodu.
- Krzno crvene pande prekriva milimetar njenog tela pa čak i tabane na šapama, što je neobično retko među životinjama.
- Crvene pande džinovske pande iako dele ime nisu ni u kakvom srodstvu.
