Značajna tema sa kojom se svaki roditelj susreo jeste kažnjavanje deteta. Složićemo se da je roditeljstvo najlepša uloga u životu. Posmatrati malena bića kako uče da hodaju, govore, kako rastu – nesumnjivo su najlepši trenuci koje roditelji pamte. Ipak, svi znamo da je biti roditelj podjednako lepa kao što je i te kako odgovorna uloga. Definitivno jedan od najtežih zadataka mama i tata jeste vaspitati dete.
Iako se roditelji trude da detetu prenesu najbolje iz sopstvenih ličnosti, da mu ustade prave moralne vrednosti, priroda deteta ponekad ne usvoji sve to. Prirodno je da su dece radoznala i hiperaktivna, a isto tako, svako dete ponekad slaže, opisuje, napravi neku drugu grešku.
U praksi se tada pojavljuje nešto u čemu svaki roditelj pronađe trenutno rešenje – kazniti dete i tako ga naučiti da grešku više ne sme da ponovi.
Iako je u našem narodu ovo odvajkada praksa, pitanje je koliko je kažnjavanje deteta dobar metod u vaspitavanju.
Šta je u stvari vaspitanje?
Vaspitanje je istorijsko-civilizacijska osobina čoveka i društva. Predstavlja jedan od najvažnijih faktora očovečenja čoveka i humanizacije društva. Ono je nastalo iz nagonske brige za opstanak i razvoj vrste. Budući da je vaspitanje određujuće svojstvo ljuskog društva, ono bez vaspitanja ne bi moglo normalno da funkcioniše niti bi postojalo van tog društva.
Vaspitanje ima oblik međusobnog komuniciranja. U njemu ljudi učestvuju svesno i namerno ili intuitivno. Vaspitanje je specifična ljudska delatnost i nije karakteristična za druga živa bića. Značajno je i po tome što vezuje pojedince, generacije i društva i omogućuje komunikaciju ljudi sa najudaljenijih prostora i komunikaciju vekova.
Vaspitanje je proces prenošenja i usvajanje tekovina sa jedne generacije na drugu. U procesu vaspitanja učestvuju dva ili više lica, svesno ili nesvesno, neko kao vaspitanik, a neko kao onaj koji vaspitava. Vaspitanje je značajno zbog sve veće količine znanja i potrebe za većim brojem sposobnosti u urbanim uslovima života.
Važno je zbog međusobnog zblizavanja i povezivanje ljudi i njihove uspešnije komunikacije. Važno je i zbog razvoja individualnih karakteristika koje pojedinac nosi sa sobom i koje će individui nekada koristiti u društvu. Vaspitanje je osnova i temelj svake ličnosti.
Kažnjavanje deteta
Kažnjavanje deteta skoro da nije nepoznato ni u jednom roditeljstvu. Iako su mišljenja roditelja podeljena, te jedni misle kako dete kroz kaznu bolje usvaja pravila ponašanja, dok su drugi roditelji potpuno protiv toga, kažnjavanje dece je u praksi i te kako prisutno.
Međutim, pre nešto što odlučite da kaznite dete, valjalo bi da znate šta je kazna i čemu ona služi.
Naime, kazna u vaspitavanju je sredstvo ili metod koji se koristi onda kada dete krši pravila ponašanja, remeti utvrđene moralne i etičke norme, kada ne obavlja svoje obaveze ili svojim postupcima ugrožava druge.
Budući da se primenjuje u ovim okolnostima, njen cilj je popravljanje loših postupaka deteta. Trebalo bi da je kažnjavanje deteta poslednje sredstvo koje ćete koristi, tačnije, onda kada vam ne preostaje ništa drugo.
Kako kazna utiče na dete
Prirodno je da dete pozitivno reaguje na toplinu reči, pažnju, vreme i ljubav koju mu dajete. Isto tako, negativne reakcije možete očekivati onda kada se ljutite na njega, vičete ili ga kaznite. Jednostavno, vaši i detetovi postupci su uzajamni, međusobno uslovljeni, te onako kako se dete ponaša tako i vi reagujete i obrnuto.
Ponekad valja imati na umu i to da dete nije uvek svesno svoje greške. Ono s godinama razvija svoju ličnost, te ni stepen zrelosti nije isti, na primer, u 5. i 10. godini. Ukoliko kaznite dete, a ono pritom nije svesno svoje greške, ne samo da će mu vaš postupak teško pasti, nego neće imati nikakav efekat. Dakle, detetu objasnite zbog čega ga kažnjavate. Tek tako će se javiti mogućnost da grešku ne ponovi.
U svakom slučaju, detetu kazne veoma teško padaju. Ono vas tada posmatra drugim očima iako je svesno da mu vi želite najbolje. Sasvim očekivano, brojna deca pružaju otpor kazni, pokazuju revolt i nezadovoljstvo, dok je mali broj dece koja je odmah prihvate.
Načini kažnjavanja deteta i njegove reakcije
Pedagoška istraživanja došla su do tri vrste kazne:
- Materijalna derivacija: oduzimanje stvari ili uskraćivanje zadovoljstva,
- Psihološka kazna (npr. lišavanje ljubavi),
- Fizička ili telesna kazna.
Kojom god da je kažnjeno, dete se sigurno neće prijatno osećati. Njegove reakcije na bilo koji vid kazne biće negativne. Pre svega, osećaće se tužno i ljuto, verovatno i odbačeno, a pitanje je hoće li i narednog puta isto postupiti. Najnegativnije reakcije deteta dobićete ako ga nepravedno kaznite.
Na primer, ako imate dvoje dece i jedno od njih napravi grešku, a vi je pripišete oboma i u skladu s tim ih i kaznite, dete koje apsolutno nije krivo, logično da će biti nezadovoljno. Pre svega, vaše dete će osetiti da mu je naneta nepravda i da ste tim postupkom loše postupili. Budući da ste upravo vi neko ko svoje dete treba učiti o pravdi i ispravim postupcima, onda ćete nepravednim kažnjavanjem, zaista izazvati bes u njemu, a dete vam to nikada neće zaboraviti. U ovakvim situacijama, kažnjavanjem deteta koje je to zaslužilo, drugo dete će dobiti najbolji primer kako se ne treba ponašati.
Kako izbeći kažnjavanje deteta
Svako dete ponekad napravi grešku. Nemoguće je u tom uzrastu biti potpuno miran i pristojan, sedeti satima u jednom mestu i ne slomiti ništa, ne slagati i ne reći baš nijednu vulgarnu reč. Naravno, ukoliko se kod vašeg deteta ovo počne učestalo dešavati, nemojte to ignorisati.
Dete reaguje na okolinu, upija svaku vašu reč (pogotovo psovke, ako ih nesvesno kažete pred njima), usvaja oblike ponašanja od starijih ili od dece iz vrtića. Trudite se da koriguje sve što mislite da je loše za vaspitanje vašeg deteta. Ako opsuje, nemojte dete odmah kažnjavati. Ako pročita ili čuje nešto vulgarno na televiziji, telefonu, laptopu, nemojte mu odmah uskraćivati pristup tim uređajima. RAZGOVARAJTE SA DECOM. Trebalo bi dete vaspitavati jedino na ovaj način.
Evo nekoliko saveta u kojim bi smerovima trebalo teći vaš razgovor sa detetom umesto da ga kaznite:
- Objasnite svom detetu zbog čega je to što je uradilo loše, štetno, glupo.
- Navedite mu do kakvih je posledica moglo doći njegovim postupkom.
- Navedite mu konkretan primer osobe koja je pretrpela takve prosledite ili štetu (npr. Pera je ukrao to i to, kažnjen je i sada se nalazi u zatvoru. Tamo ne može da viđa svoju porodicu i prijatelje niti može da dolazi kući, izlazi u grad…).
- Nabrojte mu druge načine koje je moglo da izabere umesto tog štetnog.
- Dozvolite detetu da razmisli i samo navede zašto je njegov postupak pogrešan.
- Podsetite dete da je takvu grešku već jednom načinilo i opomenite ga da će sledeći put biti kažnjeno.
