Demencija je pojam koji se javlja u poznim godinama i prvenstveno označava oštećenje pamćenja kao i drugih intelektualnih sposobnosti. Osim što ima posledice na obolelu osobu, demencija ima posledice i na kompletnu okolinu, jer dementna osoba zavisi od tuđe pomoći. Mada se javlja u poznim godinama, demencija ne predstavlja podrazumevani proces starenja. U pitanju je postepeno, trajno pogoršanje intelektualnih sposobnosti koje izuzetno negativno utiču na funkcionisanje celokupnog organizma. Reč je o ozbiljnom stanju kako za samog pacijenta tako i za njegovo najbliže okruženje.
U nastavku teksta ćemo se pozabaviti simptomima, uzrocima demencije kao i preventivnom delovanju. U stvari ne samo kod demencije, već generalno preventiva je izuzetno važna, ali istovremeno i neopravdano zapostavljena.
Šta je zapravo demencija?
Pod pojmom demencije se podrazumeva odumiranje nervnih ćelija što dovodi do smanjivanja moždane mase. To dalje vodi do gubljenja neuroloških veza koje utiču na razmišljanje, pamćenje i obradu informacija. Pogrešno je demenciju tumačiti kao jednu bolest, jer je u pitanju čitav skup mentalnih poremećaja. Neretko se dešava da okolina ne primeti na vreme znake demencije, jer ih najčešće pripisuju staračkoj zaboravnosti. Prema statističkim podacima, dementne osobe se javljaju lekaru, odnosno dovode ih tek kada se pojave konkretni problemi. Odnosno, problemi koji porodici ili najbližoj okolini predstavljaju „znak za uzbunu.“
Koji su uzroci demencije?
Smatra se da je glavni uzrok za pojavu demencije starost. Istraživanjima rađenim na ovu temu došlo se do podatka da svaka osoba koja je starija od 65 godina ima neki vid demencije. Kao najteži oblik demencije se smatra Alchajmerova bolest. Osim toga demencija se može razviti i kao posledica lošeg načina života. Istraživanja dalje pokazuju da postoji veza između nastanka bolesti i preteranog konzumiranja hrane, alkohola i cigareta. Preterana konzumacija alkohola dovodi do oštećenja mozga što za posledicu ima pojavu demencije. Najčešće je reč o težem stepenu, tako da je obolelu osobu neophodno hospitalizovati.
Naravno, ne treba svaki trenutni gubitak pamćenja svrstati pod demenciju, jer i anksoznost i depresija dovode do usporenog i težeg razmišljanja.
Smatra se da je demencija kod starih ljudi posebno izražena usled samoće i gubitka voljenih osoba. Iz tog razloga svaki starački dom akcenat stavlja na društveni život i brojne aktivnosti koje se u njemu odvijaju. Na taj način se podstiče socijalizacija, tako da ljudi u poznim godinama nemaju osećaj preterane usamljenosti.
Koji su simptomi demencije?
S obzirom da je mozak nepredvidiv, stručnjaci smatraju da je kod demencije veoma važno na vreme prepoznati simptome. Prvi pokazatelj demencije su problemi sa kratkoročnom memorijom. Ne znači da je demencija nastupila ako u momentu ne možete da se setite datuma ili da se setite gde ste spustili neku stvar. Ovakva stanja se više vezuju za premor ili za nedostatak funkcionisanja u sadašnjem trenutku. Međutim, kada izostanu reči za vođenje razgovora ili kada je u pitanju konstantan nedostatak koncentracije može se govoriti o simptomima demencije. Za demenciju se često vezuje promenljivo raspoloženje. Prvi simptomi mogu biti stanje apatije, sumnjičavost i nepoverljivost a neretko su prisutni razdražljivost i agresija. Već u kasnijim stadijumima se javlja dezorjentisanost i to najpre u nepoznatoj a tek kasnije i u poznatoj sredini.
U kasnijim fazama bolesti u zavisnosti od tipa demencije javljaju se i drugi simptomi kao što su halucinacije, motorička oštećenja i smetnje pri gutanju. Zbog svega ovoga dementna osoba postaje vezana za postelju i zavisna od tuđe pomoći.
Da li se demencija može izlečiti?
Prema mišljenju stručnjaka, čak oko 20 % demencija je izlečivo, ukoliko nije reč o tegobama koje su izazvane Alchajmerovom bolešću. U tom slučaju je potrebna terapija zahvaljujući kojoj će se postojeće stanje donekle ublažiti i usporiti dalje napredovanje bolesti.
Kao u svemu, tako i u ovoj situaciji preventiva je veoma važna. Potrebno je promeniti način života, pri čemu se prvenstveno misli na način ishrane, odbacivanje štetnih navika kao i na redovnu fizičku aktivnost. Fizička aktivnost je bitna i u poznim godinama, naravno u skladu sa mogućnostima. Osim što je dobra za kardio-vaskularni sistem, fizička aktivnost oslobađa od stresa, omogućuje lak san a to je veoma značajno u prevenciji demencije.
Takođe je važno svakodnevno vežbati mozak, bilo da je u pitanju čitanje, igranje šaha, popunjavanje ukrštenice ili rešavanje nekih mentalnih zadataka. I ni slučajno nemojte zanemariti društveni život, jer samoća je jedan od puteva koji vodi u demenciju.
