Najveći govornik antičke Grčke, a možda i sveta, Demosten rođen je 384. godine pre naše ere, u jednom gradiću u okolini Atine. O prvim godinama njegovog života ne zna se bogzna šta. Tradicija ga je pretvorila u skoro legendarnu ličnost i svima je poznato da je zamuckivao pa je tu svoju govornu manu ispravio na taj način što je govorio sa malenim kamičkom u ustima.
Otac mu je umreo kada mu je bilo svega 7 godina i tutori koji su imali zakonsku obavezu da se staraju o njemu i njegovom imanju vrlo brzo su straćili ionako neveliko nasledstvo.
Pa ipak, budući govornik dobio je solidno obrazovanje.
Odbrane i prvi govori
Demosten je odabrao advokatski poziv ali se zanimao i za politiku. U Atini je bio običaj da tužitelj obrazloži tužbu pred sudijama. U stvari, skoro uvek je advokat sastavljao odbranu koju je njegov klijent čitao. Već u početku svoje karijere, Demosten je na sebe skrenuo pažnju zbog jasnoće svojih izlaganja i spretnosti. Prve sudske govore izrekao je kada je imao svega dvadeset godina kada je uspešno dobio sudski postupak protiv svojih staratelјa koji su proneverili njegovo nasledstvo.
Ali advokat u njemu se strasno interesovao i za politiku.
Filipike
U političku arenu stupio je kad je Filip II Makedonski, veoma ambiciozan vladar, odlučio da iskoristi unutrašnje sukobe Grka da bi njima bolje vladao, drugim rečima “da podeli da bi vladao”. Kraljevstvo Makedonaca stvoreno je u 7. veku. Neki Grci su smatrali Makedonce varvarima (među njima i Demosten), ali bez obzira na njihovo etničko poreklo, oni su od 5. veka govorili grčkim jezikom i bili deo grčke kulture.
Makedonci su imali neznatnu ulogu u grčkoj politici pre početka 4. veka, te je Filip drugi, preduzimljiv čovek koji se školovao u Tebi, hteo imati zapaženiju ulogu. Lukav i bezobziran vešto je balansirao, opredeljujući se čas za vlast, čas za drugu stranu. Kad je procenio da je konačno kucnuo čas za napad na Atinu i Tebu, naišao je na otpor ta dva grada koji su se konačno ujedinili protiv zajedničkog neprijatelja. Demosten je stao na čelo tog patriotskog pokreta koji je pokušao da odbrani slobodu Grčke. Tada je započeo niz njegovih strasnih beseda protiv Filipa Makedonskog, koji je bio okupirao južnu Grčku, nazvanih FILIPIKE.
Filipika uvedena kao pojam
Značenje reči „Filipika“ odnosi se na vatreni, optužujući govor ili tiradu, koji je najčešće usmeren protiv jedne ličnosti. Ime je dobila po Filipu II, makedonskom kralju protiv koga je u 4. veku pne. znameniti atenski orator Demosten održao čitav niz slavnih govora, nastojeći svoje sugrađane upozoriti na opasnost koja im prijeti od Makedonije.
Branilac mira
Rat je već dugo trajao, otegao se i u oba logora počeo je da se oseća zamor.
U nadi da će sklopiti mir, Grci su Filipu poslali izaslanike pod Demonstenovim vodstvom. Veliki govornik je u tu svoju novu misiju uneo isto toliko strasti i topline, kao i onda kad je trebalo zapaliti srca Grka protiv neprijatelja. Ali Fllip je odugovlačio sa potpisivanjem mirovnog ugovora kako bi dobio skoro sve šte je želeo.
Atina nije htela da pristane na takav nepovoljan ugovor. Uprkos ponavljanim savetima Demostena, neprijateljstva su nastavljena 340. godine. Posle nekolike manjih okršaja, Tebanci i Atinjani sukobili su se kod Heroneje. Gubici su bili brojni na obe strane ali su Filip i makedonci odneli pobedu nad Atinom i njenim saveznicima. Tada su oni Grci koji su sarađivali sa pobednikon – tadašnji “kolaboracionisti” – napadali Demostena ipak ne uspevši da ga liše narodnog poštovanja. Govornik je bio primoran da se brani. To je učinio u jednom od svojih najlepših govora: „za krunu“.
Filip je ubijen na svadbi svoje kćerke Kleopatre u Egama, uz prisustvo mnogih zvaničnika iz Grčke. Posle smrti njegovog neumoljivog protivnika, Demosten je javno ispoljavao svoju radost.
Filipa je nasledio 20-godišnji sin Aleksandar III Makedonski (Aleksandar Veliki) koji je odmah nastavio sprovoditi očeve planove. Otputovao je u Korint gde su ga okupljeni grčki gradovi priznali za vođu Grka.
Nakon Filipove smrti, Demosten je odigrao vodeću ulogu i u atinskom ustanku protiv novog makedonskog kralja, Aleksandra Velikog. Ipak, njegovi napori nisu uspeli i ustanak je provocirao žestoku reakciju Makedonaca. On nije napao Atinu, već je tražio progon svih anti-makedonskih političara.
Demosten je bio isteran iz Atine 335. pne nakon afere potplaćivanja ljudi protiv Aleksandra. A u Grčku je pozvan natrag tek nakon Aleksandrove smrti 323. pne. Tada je on ponovo pozvao Atinjane da traže nezavisnost od Makedonije u onome što je postalo poznato kao Lamijski rat. Međutim, Antipater, Aleksandrov naslednik, potisnuo je svu opoziciju i zatražio da se Atinjani odreknu izveđu ostalih I Demostena. Po njegovom zahtevu, eklezija je usvojila uredbu kojom su najistaknutiji protiv-makedonski agitatori osuđeni na smrt.
Smrt u Posejdonovom hramu
Demosten je tada bio osuđen na smrt u odsustvu. Bio se sklonio na ostrvo Kalauri i tu našao utočište u Posejdonovom hramu. Grupa vojnika koja je dobila nalog da ga odatle istera ali se ipak nije usuđivala da oskrnavi hram. Komandant je zapovedio Demostenu da se preda, što je veliki Atinjanin s prezirom odbio. Odmah zatim, popivši otrov, srušio se ispred oltara boga mora.
Oko pola veka kasnije, Atinjani su mu podigli kip na kome su uklesane sledeće reči: “Da je tvoja snaga, Demostene, bila ravna tvome geniju, Grčka nikad ne bi poklekla pred neprijateljem.”
Citati Demostena
- Budi gospodar svoje volje, a sluga svoje savesti.
- Male prilike su često počeci velikih poduhvata.
- Ništa nije lakše nego samozavaravanje. Ono što čovek želi, to isto veruje da je istinito.
- Živi tako da bi tvojim poznanicima bilo dosadno ako umreš.
