Hteli da priznamo ili ne živimo u vremenu u kome je evidentan napredak tehnike i tehnologije a istovremeno baveći se trivijalnim stvarima gubimo sebe. Pod naletom životnih okolnosti u potrazi za boljom egzistencijom ili u potrazi za životom koji je dostojan čoveka sve češće se dešava da izgubimo sebe u tom lavirintu. Suicidne misli su nešto sa čime se nažalost mnogi bore.
Obuzeti spoljašnjim okolnostima gubimo kontakt sa sobom, sa svojim unutrašnjim JA, sa svojom dušom. I kada se upetljamo toliko da ni sami više ne vidimo izlaz iz naizgled bezizlane situacije, tada na scenu stupaju misli o besmislu života i želja za samouništenjem.
Brojni demografski i socijalni faktori povećavaju rizik da osoba ophrvana suicidnim mislima izvrši samoubistvo. Nije nužno da je u sve to uključen i klinički faktor, ali ako osoba ima konkretnih psihičkih problema neophodna je stručna pomoć. Nije sramota potražiti stručnu pomoć, ma koliko to i dalje deluje kao tabu tema na ovim našim prostorima.
Odgovori su uvek u vama
Brojni lajf kouči kojih je sve više, jer je to postalo profitabilno zanimanje na prostorima EX YU, nude instant rešenja. Nude vam i čarobni štapić pomoću koga ćete otkloniti sve vaše probleme i brige. Bez obzira da li su u pitanju imaginarni ili stvarni problemi, neće se ustručavati da vam ponude uslugu. Naravno, za veću svotu novca. Zajednička crta svima njima je površnost i prepisan ili prepričan New Age pokret. Tako da pre nego odlučite da pronađete lajf kouča koji će rešiti sve vaše probleme, ne bi bilo loše da se zadubite u sebe.Nezaboravite da su svi odgovori zapravo u nama.
Najčešće suicidne misli
Koliko god loše da se osećate u datom trenutku, ne zaboravite da se niste oduvek osećali tako. Velika verovatnoća je da se nećete uvek osećati tako loše. Najčešće misli koje opsedaju osobu koja se određeni vremenski period oseća loše su misli o prolaznosti života. Misli o odlasku sa ovog sveta kao jedinoj opciji. To je beg od stvarnosti sa kojom nije spremna da se suoči, kao i iskrivljena slika realnog života. Dok pišem ove redove ne mogu a da se ne prisetim uvodne rečenice iz romana „Leto na Kapriju“- Alberta Moravija koja glasi: „Da li je moguće živeti u beznađu, a ne poželeti smrt?“
Ljudi koji se bore sa suicidnim mislima najčešće ne vide stvari onakvim kakve zaista jesu. Oni ih percipiraju u svojoj svesti na način koji im višestruko šteti. Uostalom kada dođete do zida, nemate gde dalje. Ono što treba da uradite u tom trenutku je da se vratite par koraka unazad. Jedino sa te prostorne distance možete videti šta je iza druge strane zida. To svakako nećete moći dok stojite priljubljeni uz zid, jer vam on zaklanja vidno polje.
Ne povlačite se u svoj oklop
Karakteristično za osobe koje se bore sa suicidnim mislima je izbegavanje kontakata sa bliskim osobama i povlačenje u svoj oklop. To može da se posmatra sa dva aspekta – ili ne žele druge da opterećuju sa svojom percepcijom života ili se bore da sami pronađu rešenje ukoliko se ne utope u vrtlogu suicidnih misli.
Kako da pomognete sami sebi
Suočite se sa svojim problemom, suočite se sa strahom od beznađa. Preispitajte sebe šta vas je dovelo u stanje u kome se nalazite. Da li je letargija posledica konkretnih problema ili imaginarnih koji su se vremenom pakovali jedan na drugi? Ukoliko ste spremniji da budete iskreni prema sebi, utoliko ćete brže naći izlaz iz začaranog kruga.
„Sve što se kreće ima tendenciju da se više kreće“– imajte to na umu uvek kada vas mrzi da se pokrenete i kada se prepustite letargiji. Čovek je socijalno biće i nije u ljudskoj prirodi da bude izolovan od spoljašnjeg sveta. Otiđite sa prijateljem na kafu, jer samo taj jedan izlazak može da vam bude pokretačka snaga, okidač koji će pokrenuti lavinu lepih stvari koje su pred vama. Naterajte sebe da šetate ili da se bavite fizičkim aktivnostima.
Sve započinje prvim korakom
Prvi korak će svakako biti najteži, ali kada počnete da uviđate dobrobit od fizičkog vežbanja i lučenja endorfina osećaćete se daleko bolje. Čitajte. Čitajte što više i što češće. Odgledajte neki film. To će svakako zaokupiti vašu pažnju a možda vam se desi da samo jedna rečenica iz knjige ili filma aktivira svu onu energiju davno potisnutu u vama i da vaše misli usmeri u drugom pravcu.
Razmišljajući šta je okidač koji dovodi do toga da čovek izvrši samoubistvo uvek mi se nameće samo jedan odgovor a to je – nedostatak vere. Čini mi se da kada čovek poklekne u veri, onda kao da se ceo svet obruši na njega. Uvek kada suicidne misli počnu da vam se vrzmaju po glavi, okrenite se veri. Verovatno se ateisti ne bi složili sa mnom, ali sloboda mišljenja je svima data. Lajf kouč bi sigurno rekao – meditirajte. Ja nisam lajf kouč i strana mi je ta terminologija.
U molitvi je spas
Ono što sigurno pomaže u stanju beznađa je molitva. Ona prava iskonska molitva koja dopire iz srca, koja utemeljuje veru, molitva koja suicidne misli ispira suzama sve dok ih zauvek ne odagna. Da li ćete prisustvovati liturgiji gde se oseća sinergija, kolektivni duh ili ćete se moliti u tišini svoje sobe izbor je samo vaš. I kao što bi rekao vladika Nikolaj Velimirović – „Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše i dopuštenje Bogu da uđe!“
