Đerdap – bajka Donjeg Podunavlja

U Srbiji postoji pet nacionalnih parkova: Fruška gora, Kopaonik, Tara, Šar-planina i Đerdap. Ponos istoka naše zemlje, predstavlja prirodnu granicu Srbije sa Rumunijom. Dunav, posle Volge najduža evropska reka, ušunjao se u kanjon i ispisao istoriju Đerdapa. Otkrijte mesto gde je Dunav najuži i najdublji u celom svom toku, koga posmatra lice kralja Decebala, kako doći do Trajanove table, gde je najlepši vidikovac u celom nacionalnom parku, priču manastira Tumane, misterije Golubačke tvrđave i vekove na kojima leži Lepenski vir. Shvatićete zašto se Donje Podunavlje nalazi na spisku najlepših mesta za vikend putovanje.

Kako je nastala Đerdapska klisura?

Srbija danas nema izlaz na more, ali da nije došlo do tektonskih proremećaja tokom razvoja planete Zemlje, danas bismo se brčkali u Panonskom moru. Kako je Dunav usecao klisuru paraleno sa izdizanjem Karpatsko-balkanskih venaca, najbolje je opisao naš geograf Jovan Cvijić. Najduža i najveća kompozitna dolina na „starom kontinentu“ nalazi se u Srbiji. Đerdap se sastoji od 3 kotline (Ljupkovske, Đonjomilanovačke, Oršavske) i 4 klisure (Golubačke, Gospođinog vir, Kazana i Sipske) koje se naizmenično smenjuju, stvarajući najlepše pejzaže dostupne ljudskom oku.

Dunav – druga najduža evropska reka

Dunav protiče kroz deset zemalja, a u celom svom toku od 2860km od izvorišta ispod planine Švarcvald u Nemačkoj (odnosno na mestu spajanje dve rečice Breg i Brigach) do ušća u Crno more kod Konstance u Rumuniji, najdublji i najuži je u Srbiji. U klisuri Kazan, Dunav je širok svega 160m, ali i dubok 96m. Mnogi Rumuni su tokom Čaušeskuove vladavine rizikovali živote pokušavajući da preplivaju Dunav baš na ovom mestu. Ova moćna reka, pre nego što pokuca na „Gvozdena vrata“ (Iron Gate) i uvuče se u Kazan, širi se kod Golupca čak do 6km. Neverovatni paradoks i svu lepotu klisure možete videti iz ptičje perspektive ako se popnete na vidikovac „Ploče“. Ne toliko naporan uspon, vodi vas do pogleda koji nema cenu, gde ćete shvatiti zašto “Dunav ljubi nebo”.

Golubačka tvrđava – otkriveno blago Đerdapa

Prvi spisi koji govore o tvrđavi na ovom mestu datiraju iz 1335.godine, kada je pripadala Ugarima. Zbog izuzetnog položaja, na ulazu u Kazan, za nju su decenijama borile ugarska, osmanska i srpska vojska. Po legendi, njego ime potiče od meštanke Golubane u koju se zaljubio osmanski zapovednik Golupca. Kako nije htela da uđe u njegov harem, okovana je za stenu da bi se pokajala. Stena koja viri iz vode, nedaleko od tvrđave, nazvana je “Baba-kaj” što u prevodu sa turskog znači “pokaj se”.

Tridesetih godina prošlog veka probijene su stene kako bi se izgradio magistralni put. Tada su oštećene obe kapije Golubačke tvrđave. Danas se tvrđava može obići po zonama od 1 do 4, a svaka od njih nosi drugačiju cenu. Možete i popiti kafu i uživati u instagramičnom pogledu na Golubački grad.

Lepenski vir – izlet u neolit

Momenat kada uđete u vizitorski centar Lepenskog vira, vraća vas kroz vekove u praistorijski period. Mezolitsko i neolitsko naselje na desnoj obali Dunava, otkriveno je 1960.godine, a glavni rukovodilac istraživanja bio je čuveni arheolog Dragoslav Srejović. Nakon izgradnje H.E. Đerdap i povećanja vodostaja Dunava, nalazište je 1971.godine pomereno za oko 30 metara. Lepenski vir predstavlja ostatke najstarijeg sedelačkog naselja u Evropi nastalog u periodu 6500-4500. godine p.n.e. Koliko puta smo putovali u inostranstvo da bismo se divili rimskim iskopinama ili grčkim hramovima, a na samo 180km od Beograda nalazi se biser arheoloških istraživanja, Lepenski vir. Nemojte ga zaobići na putu kroz Đerdap.

Manastir Tumane – legenda o Milošu Obiliću

Legendarni srpski junak, za koga se i dalje spekuliše da li je istorijska ličnost, Miloš Obilić, navodno je živeo u blizini manastira Tumane. Prema legendi, kada je bio u lovu i čuo da nešto šuška, pomislio je da čuje srnu, odapeo strelu i pogodio. Međutim, umesto srne pogodio je isposnika Zosima, koji je živeo u obližnjoj pećini. Obilić je na rukama nosio Zosima, koju mu je rakao: “Tu me mani i pusti da umrem“. Na mestu gde je Zosim izdahnuo, Miloš je počeo da gradi manastir.

Kada uđete u manastir, sa desne strane, nalazi se kivot sa moštima Svetog Zosima. Kivot se otvara nedeljom, kada se okupljaju vernici iz cele zemlje i dešavaju se čuda, zato se sveti Zosim naziva Čudotvorcem.

Trajanov most i Trajanova tabla – deo puta Rimskih imperatora

Trajanov most spajao je Gornju Meziju i Dakiju, današnje države Srbiju i Rumuniju. Kada je sagrađen (105.godine), bio je najduži most na svetu sa 1095,7 metara. Na oko 5km od Kladova, nedaleko od sela Kostol, nalaze se ostaci mosta i rimskog naselja Pontes. Za razliku od Trajanovog mosta, čije ostatke možete videti, Trajanova tabla je “nevidljiva” sa srpske strane. „Tabula Traiana“ je natpis uklesan u steni pored Dunava, u Ðerdapskoj klisuri, na oko 2,5 km uzvodno od Tekije. Rumuni mogu videti Trajanovu tablu, ali zato mi možemo videti lice kralja Decebala uklesano u đerdapske stene. Međutim, za razliku od drugih kulturno-istorijskih spomenika u Đerdapu, lice dačanskog kralja veličine oko 40m staro je samo 20ak godina. Naime, rumunski biznismen Josif Konstantin Dragan rešio je da napravi nešto poput planine Rašmor u SAD-u. zahvaljujući njemu, danas imamo spektakularan prizor, onu jagodicu na šlagu svih lepota Nacionalnog parka Đerdap.