Naslovna Priroda i nauka Estrogen – hormon koji ženu čini ženstvenom

Estrogen – hormon koji ženu čini ženstvenom

223
0
žena-mladost
Foto: Unsplash.com

Šta znate o estrogenu – hormonu koji svaku ženu „čini“ ženstvenom? Estrogen se smatra jednim od najjačih, i verovatno najbitnijih hormona u telu žene. Ovaj polni hormon igra ključnu ulogu pre svega u ženskom reproduktivnom, ali opštem zdravlju. Zapravo, sve što ženu čini ženom – njene obline, izgled, menstrualni ciklus, trudnoća – sve se odvija pod kontrolom estrogena.

Istraživali smo gde se stvara estrogen, koliko vrsta ovog hormona postoji i na koji način utiče na zdravlje. Pročitajte.

Šta je to estrogen?

Estrogen je vrsta hormona koji ima važnu ulogu u zdravlju žena. Najvećim delom se proizvodi u jajnicima, s tim što i nadbubrežne žlezde i masne ćelije takođe stvaraju male količine ovog hormona. Proizvodi se i u telu žene i muškarca, s tim što ga žene stvaraju više.

Estrogen pomaže u fizičkim promenama koje devojku pretvaraju u ženu. Te pubertetske promene uključuju rast dojki, rast pubičnih dlaka i ispod pazuha, kao i početak i kontrolu menstrualnih ciklusa. Dalje, estrogen omogućava funkciju jajnika, tj. stimuliše rast folikula jajnih ćelija. U vagini održava debljinu i pospešuje podmazivanje vaginalnog zida. Od suštinskog je značaja za održavanje stanja sluznice materice.

Premda je njegova funkcija (zajedno sa progesteronom) najveća u ženskom seksualnom i reproduktivnom razvoju i zdravlju, estrogen ima značajnu ulogu i u pravilnom funkcionisanju organa urinarnog trakta, srca i krvnih sudova, kostiju i mišića, kože i sluzokože i mozga.

Zbog toga ne treba da iznenadi što će za većinu zdravstvenih problema lekari potražiti uzrok upravo u nivou ovog hormona. Primera radi, žene sa niskim nivoom estrogena (pogotovo u menopauzi) sklonije su urogenitalnim infekcijama. Rešenje za ovaj problem treba potražiti u ginekološkoj ili urološkoj ordinaciji. Urologija u Nišu, Beogradu i drugim gradovima razvila je visok stepen brige i sistem lečenja ovih i sličnih tegoba, a većina se zasniva na uspostavljanju hormonske ravnoteže u organizmu.

Vrste estrogena

Postoje tri vrste estrogena: estron, estradiol i estriol. Estron je prisutan u telu nakon menopauze i smatra se slabijim oblikom estrogena. Zanimljivo je da organizam može ovu vrstu estrogena pretvoriti u neki drugi tip, ukoliko se za tim ukaže potreba.

Najčešći tip estrogena kod žena u reproduktivnom životnom dobu jeste estradiol. Ovu vrstu hormona proizvode i žene i muškarci. Previše estradiola može dovesti do akni, osteoporoze, depresije i gubitka polnog nagona. Veoma visoki nivoi mogu povećati rizik od raka dojke i materice. Sa druge strane, nizak nivo za posledicu može imati kardiovaskularne bolesti i gojaznost.

Treća vrsta estrogena je estriol. Njegov nivo značajno raste tokom trudnoće. Ima nemerljivu ulogu u rastu materice i uopšte pripremi tela za porođaj. (Vrhunac dostiže neposredno pre rođenja bebe.)

Šta izaziva poremećaj nivoa estrogena u telu?

Može se reći da se nivo estrogena razlikuje od organizma do organizma. Izvesne oscilacije u nivou javiće se tokom menstualnog ciklusa ili različitih perioda u životu žene kao što su trudnoća ili menopauza. To za posledicu ponekad može imati nuspojave kao što su promene raspoloženja u PMS-u ili valunzi u menopauzi.

Osim trudnoće, dojenja i menopauze, faktori koji mogu uticati na nivo estrogena uključuju i pubertet, starije doba, gojaznost, naporan trening, ekstremna dijeta ili anoreksija, neki lekovi, ali i urođena stanja (kao što je Turnerov sindrom, na primer), hipertenzija, dijabetes, neaktivna hipofiza, policistični jajnici, te tumori jajnika i nadbubrežne žlezde.

Posledice nedostatka estrogena

Nedostatak estrogena u telu za posledicu može imati neredovnu menstruaciju (ili pak njen izostanak). Predmenstrualni ili menopauzalni simptomi mogu postati izraženiji i ozbiljniji. Pored noćnog znojenja, valunga, promena raspoloženja, može doći i do smanjenog libida. Neke od posledica su i nekancerogene kvržice u dojci i materici, suvoća vagine i atrofija vagine, umor, suva koža, depresija, problemi sa koncentracijom. Pad estrogena uz promene na sluzokoži urogenitalnog trakta, naročito u menopauzi, neke žene čini podložnijim urinarnim infekcijama.

Muškarci sa niskim nivoom estrogena mogu imati višak sala na stomaku i nizak libido.

Posledice viška estrogena

Povišen nivo estrogena u organizmu takođe se manifestuje kroz umor i gubitak seksualne želje. Neki od problema koji se još mogu javiti jesu duge i obilne mensturacije, sklonost debljanju (naročito u predelu kukova, struka i butina), hladne ruke i noge, problemi sa spavanjem i u radu štitne žlezde. Opadanje kose, osetljivost grudi, česte glavobolje i usporen metabolizam česte su neželjene promene kod žena sa viškom estrogena.

Kod muškaraca visok nivo estrogena može rezultirati neplodnošću, erektilnom disfunkcijom, većim grudima (ginekomastija).

Estrogen u trudnoći

trudna-žena-hormoni-estrogen

Nivoi estrogena se tokom trudnoće neprekidno povećavaju i dostižu vrhunac u trećem tromesečju. Tokom drugog tromesečja ovaj hormon igra glavnu ulogu u razvoju mlečnih kanala koji uvećavaju dojke. Veruje se da estrogen podstiče povećanje protoka krvi, što je važno za pravilan razvoj bebe. Međutim, taj dodatni protok krvi za nuspojavu može imati osetljivije, pa čak i bolne grudi, kao i čest odlazak u kupatilo. Naime, upravo zbog ove dobre prokrvljenosti bubrezi obrađuju višak tečnosti. Kako materica vrši pritisak na bešiku, kod trudnica nije neuobičajena hitna i česta potreba za mokrenjem.

Dobra strana pojačanog protoka krvi jeste onaj blistavi trudnički sjaj kože.

Estrogen u menopauzi

Tokom periomenopauze žena se suočava sa padom nivoa estrogena. U ovom tranzicionom periodu u životu svake žene dolazi do promene hormona sa pratećim simptomima, dok ne dođe do potpunog prestanka menstrualnih ciklusa. Smatra se da je žena u menopauzi kada 12 meseci uzastopno nije imala menstrualno krvarenje.

Najčešći simptomi niskog nivoa estrogena koji će se pojaviti u menopauzi su napadi vrućine i zajapurenost, te noćno znojenje i promene raspoloženja. Tuga, uznemirenost, osećaj isfrustriranosti samo su neke od emocija koje će se u ovom periodu javiti. Sa promenom nivoa hormona i znojenjem preko noći može doći do nesanice ili isprekidanog, nekvalitetnog sna. Ovo će za posledicu imati umor preko dana i pogoršati već prisutne i česte promene raspoloženja.

Promene na sluznici urogenitalnog trakta takođe mogu prouzrokovati razne tegobe i neugodnosti. Česte upale bešike i mokraćnih puteva, hitna potreba za mokrenjem pa čak i inkontinencija (gubitak kontrole nad bešikom) neke su od njih. Slabljenje i isušivanje zidova vagine, pored infekcija za posledicu može imati i bolne seksualne odnose.

Kako uspostaviti regularan nivo estrogena?

Osobe koje se suočavaju sa poremećajem nivoa estrogena u telu, uz stručnu medicinsku pomoć mogu prevazići ovaj problem. Hormonska terapija podrazumeva unos biodentičnih hormona čiju dozu određuje lekar specijalista. Neki ljudi veruju da u lečenju može pomoći i hrana koja sadrži fitoestrogene. Reč je o soji, bobicama, žitaricama, orasima, voću i vinu.

Međutim, nauka još nije našla dovoljno dokaza koji to potvrđuju. Zbog toga se pre uzimanja biljaka i suplemenata koji u sebi sadrže fitoestrogene preporučuje obavezno savetovanje sa lekarom.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here