Eufemizam je stilska figura koja pripada onoj vrsti što se naziva figure reči ili tropi. Kako figure reči nastaju promenom osnovnog, uobičajenog značenja pojedinih reči, ne iznenađuje što je i eufemizam jedan on načina da se reči koriste u svom prenesenom značenju.
Razgovornim jezikom rečeno, eufemizam jeste lep način da se kaže nešto ružno. Naziv eufemizam potiče iz grčkog jezika, prema euphemismós što znači ublažavanje, označivanje zle stvari blažom reči, od glagola euphemeó – dobro, povoljno govorim.
Neki teoretičari ovu stilsku figuru tumače i predstavljaju kao podvrstu metonimije, jer označava zamenjivanje nekih nepristojnih ili pak neprikladnih reči blažim ili prihvatljivijim izrazima.
Zašto upotrebljavamo eufemizme?
Upotrebu eufemizma u najviše slučajeva diktira bonton. Koristimo eufemizme kada želimo da ublažimo značenje nekih pojava. Zapravo, mi zamenjujemo blažim izrazima pojedine izraze koji su označeni kao neprikladni ili nepristojni iz društvenih, političkih ili pak religioznih razloga. Često je upotreba eufemizama nosilac učtivosti u svakodnevnom govoru i jedan on načina da se vodi prijatan razgovor, odnosno konverzacija u kojoj nećemo uvrediti sagovornika. Tako ćete pre reći da ste videli prodavnicu odeće za punije osobe, umesto odeća za debele. Za osobu sa viškom kilograma ćete kazati da ima teške kosti, ili da je elegantno popunjena. Za nekoga ko vam se ne dopada ili o kome nemate lepo mišljenje kazaće te on nije baš dobra osoba.
Eufemizmi će zameniti i psovke, tabu reči, vulgarizme, ali neretko će se koristiti i da se zamene svi oni delikatni pojmovi i pojave u nekoj kulturi, poput smrti, bolesti, specifičnosti pojedinih delova tela i slično.
Primeri:
Za onog koji laže reći ćemo zaobilazi istinu, za prevaranta i licemera da je premazan svim bojama. Za pijanog čoveka se kaže da je malo veseo, a za uplakanog čoveka da se malo raznežio.
Ustalili su se i eufemizmi koji se tiču smrti i bolesti. Kako u narodu postoji duboko verovanje u magijsku moć reči, ne iznenađuje zbog čega su ljudi tražili način da zaobiđu i zamene one reči koje se smatraju nepoželjnim i strašnim. To su, uz smrt, teške bolesti, ali i natprirodna demonska bića poput đavola, na primer.
Tako ćemo za čoveka koji je umro reći da je zaspao večnim snom, ili pak da nas je zauvek napustio. Nije retko da se za nekog koji je umro kaže da je otišao na večna lovišta. Da ga nema više,da je zauvek sklopio oči ili izdahnuo. Kada čovek umre kaže se i da se odmorio, da je otišao na bolje mesto, da je na nebu sa anđelima.
Kada je u pitanju bolest, često se u strahu od ozbiljne i neizlečive dijagnoze kaže samo da nije ono najgore.
Đavo će u književnosti i svakodnevnom govoru biti nečastivi, rogati i slično.
Eufemizmi su česti u razgovornom jeziku kada želimo da iskažemo nešto što se tiče telesnih potreba i seksualnosti. Izrazi sa seksualnom konotacijom biće zamenjeni „primerenijim“. Tako se tako za seksualni odnos kaže da spavaju zajedno ili pak idu u krevet, dele postelju.
Eufemizam i za telesno
Zanimljivo je da se i umesto izraza idem u toalet upotrebljava eufemizam. Najčešće: idem tamo gde i car ide peške. U holivudskim filmovima, takođe, gosti u restoranu traže lady’s room ili boy’s room umesto toaleta, što bi u bukvalnom prevodu na srpski jezik bilo soba za dame, odnosno dečake.
Podeljena su mišljenja među teoretičarima oko toga čemu eufemizam služi. Neki smatraju da je eufemizam stilska figura kojom se stvari ne nazivaju pravim imenom. Drugi u njoj vide sredstvo za poboljšanje komunikacije. Ipak, jedino izvesno jesto to da upotrebom eufemizma nivo ljubaznosti među ljudima može samo da poraste. To se čini kao dovoljno dobar razlog da u svom svakodnevnom govoru svi usvojimo ovu stilsku figuru.
