Teško je poverovati da je pre samo desetak godina ocena stomatologa da je nošenje proteze neophodno zvučalo kao presuda. Niko nije želeo da nosi protezu 24 časa dnevno i tako svakog dana godinu ili dve. Posebno osetljivi na „metalni osmeh“ bili su tinejdžeri, jer su proteze ispravljale zube i kvarile društveni život.
Međutim, danas se sve više i tinejdžera i odraslih odlučuje za ovo ortodontsko pomagalo. Zahvaljujući razvoju stomatologije, fiksne proteze su postale pravi mali ukrasi u ustima.
Ipak, malo ko zna da su prve proteze nosili još drevni Egipćani. Sasvim je izvesno da nisu bile lepe kao ove danas, ali su služile svrsi.
Ljudi oduvek žele ravne zube i lep osmeh
Smatra se da su prve prave zubne proteze ljudi izumeli na početku 19. veka, međutim, neka arheološka otkrića pokazala su da su ljudi oduvek težili tome da imaju ravne zube i lep osmeh. Tehnike i načini ispravljanja zuba od antičkog doba do danas razlikovalo se od kulture do kulture, ali je činjenica da su postojali pokušaji još u vreme drevnih Egipćana.
Proteze na mumijama
Slično kao što se u savremenim ortodontskim ordinacijama izvodi ortodontska žica duž zuba s ciljem da smanji rastojanje, u drevnom Egiptu se u ove svrhe koristio štap napravljen od creva životinja. Prve ovakve jednostavne modele proteza arheolozi su našli na nekim egipatskim mumijama, starim više od 3000 godina.
Lepi zubi za večni život Etruraca
Još jedan drevni narod je voleo lepe i ravne zube, a arheolozi imaju i potvrdu za to. Naime, otkriveno je da su Etrurci, narod koji je živeo na terenu današnje Italije u periodu od 770. do 270. godine pre nove ere, u svom pogrebnom obredu imali jedan detalj što se ticao zuba. U pitanju je bio mali zubni uređaj koji se stavljao pokojniku u usta, ne bi li se sačuvao razmak i sprečio kolaps zuba. Ovaj aparat imao je zadatak da pokojnik izgleda dobro i lepo kad zakorači u zagrobni život.
Pronađeni su zubni mostovi napravljeni od čistog zlata, a interesantno je da su ih nosile samo žene. Kozmetika, estetika i taština rezervisane samo za žene još tada? Zanimljivo, zar ne?
Zlatni Rimljani i njihove proteze
Velike su šanse da su Rimljani i pre nove ere izumeli zubni uređaj nalik na današnje proteze. U mnogim rimskim grobnicama arheolozi su na zubima pokojnika otkrili malu zlatnu žicu. Pretpostavlja se da je ona korišćena da pričvrsti luk na nosač i da je bila vezana za zube sa ciljem da primora zube da se pomeraju i tako popuni eventualne praznine.
Provat ortodoncije u 19. i 20. veku
Termin proteza upotrebljen je na početku 20. veka, međutim, zlatne godine razvoja ortodoncije odbrojavaju se od početka 19. veka. Rani model zubne proteze 1819. godine izumeo je Francuz Kristof Fransoa Delabr, napravivši žičanu konstrukciju koja se postavljala iznad svakog seta od dva zuba. Ovaj model unapredio je doktor Edvard Mejnard 1843. godine tako što je prvi upotrebio elastične gumice da unapredi poravnanje zuba. Od tada sve do današnjih dana, razvoj ortodoncije i zubnih proteza išao je sve brže i brže.
Stomatolozi su eksperimentisali sa materijalima, modelima i načinima postavljanja proteze dok se nije došlo do famoznog “nevidljivog modela” i sve popularnijih proteza sa raznobojnim gumicama.
Proteze danas
Jedna od vodećih zabluda koje se tiču fiksnih proteza jeste da se one postavljaju isključivo iz „kozmetičkih“, odnosno estetskih razloga. Istina je, zapravo, da je ortodontsko lečenje često neophodno, te da ispravljanje neusklađenih zuba i te kako može sprečiti seriju paradontalnih problema, nepotrebno trošenje zuba, pa čak i njihov prerani gubitak.
Ortodonti u većini slučajeva daju svoju procenu kada je dete u uzrastu od 6 do 12 godina. Međutim, sa ortodontskim lečenjem se uglavnom počinje od 12. godine, kada dete ima sve stalne zube. Ipak, sve češće se u praksi nalaze slučajevi gde odrasli ljudi traže da nose protezu ne bi li ispravili svoje zube.
Šta rade proteze zubima, u stvari?
Stalnim blagim pritiskom u pravcu željenog kreatanja proteze omogućavaju celokupnu promenu položaja zuba. Pritisak se vrši na paradontalni ligament, te telo automatski stvara prostor na željenoj novoj lokaciji, istovremeno popunjavajući prostor u kojem su se nalazili zubi.
Jako je bitno da se ne primeni previše sile odjednom ili pak u kratkom vremenskom periodu, jer tako može doći do gubitka zuba. Iz tog razloga nošenje proteze zahteva redovne posete stomatologu, radi neophodnih korekcija. Ortodont prati kretanje zuba, nagleda ga i prilagođava, jer je ono kod svakog pacijenta individualno.
Proteze se nose onoliko dugo koliko je to potrebno da do željenog pomeranja zuba dođe. Optimalno vreme je jedna do dve, dve i po godine. S obzirom na to da je stomatologija toliko napredovala i da nudi estetska i udobna rešenja za sve koji treba da nose protezu, to i nije tako dugačak period. Posebno ako sa sobom nosi garanciju lepog osmeha.
