Nije tajna da su mnogi veliki umovi u vremenu u kome su živeli bili neshvaćeni i da su umesto poštovanja za svoja otkrića dobijali podsmehe, pogrde i progonstva. Galileo Galilej italijanski matematičar, fizičar, astronom i filozof, doživeo je sličnu sudbinu.
Rođenje i prvi koraci u nauci
Galileo se rodio 1564. godine u plemićkoj porodici a svoje osnovno obrazovanje stekao je u manastiru Valombroza pored Firence. Od 1581 do 1585. godine je studirao na univerzitetu u Pizi, naposletku je napustio univerzitet bez stečene diplome i nekoliko godina držao privatne časove u Firenci i Sijeni.
Njegovi roditelji želeli su da im sin postane doktor ali je Galileo svoj životni poziv video u pronalaženju istina koje će obogatiti ljudsko znanje i ispostaviće se postaviti temenje modernoj mehanici i fizici. Ta će odluka proslaviti njegovo ime, ali mu doneti i mnogo nevolja. Još kao mladić, Galileo je pokazivao sjajne sposobnosti. Uprkos naučnom napretku, Galileov prvi posao bio je učitelј umetnosti. Sa 24 godine počeo je da predaje umetnost u Firenci. Nije se dugo zadržao na ovom poslu, ubrzo su primećene njegove naučne i matematičke sposobnosti i 1589. godine, sa samo 25 godina, dobio je katedru za matematiku na Univerzitetu u Pizi.
Bio je vrlo cenjen i po svemu sudeći činilo se da će mu život biti posut ružama, ali to nije bilo suđeno ovom velikom naučniku i čoveku.
Galileo je postao slavan još i pre njegovog profesorskog zvanja, još u doba svojih studentskih dana. Dok je jednog dana sedeo u mesnoj katedrali njegovu pažnju privuklo je njihanje lustera (svećnjaka). Naime on je koristeći svoje otkucaje srca kao vremensku odrednicu, primetio da je lusteru potrebno potpuno isto vreme da napravi zamah, ma koliko da je luk kojim se njihao bio dugačak. To ga je navelo na eksperimente sa njihanjem tegova. On je u eksperimentu koristio dva klatna iste dužine, jedno je zaljuljao jače jedno slabije, rezultat koji je dobio potvrdio je njegove sumnje. I jednom i drugom klatnu je bilo potrebno isto vreme da napravi zamah. Kao rezultat ovog otkrića izumljen je časovnik sa klatnom.
Pogled u zvezde
Godine 1592 Galileo je postao profesor matematike u Padovi u to vreme izumeo je termoskop tzv. „Galilejev termometar“ (instrument za merenje temperature) tada se već moglo pretpostaviti da će Galileo postati jedna od najslavnijih osoba svog doba. Ime mu je bilo poznato po celoj Evropi i čitave gomile ljudi hrlile su na njegova predavanja iz prirodne filozofije. Godine 1608 holandski optičar Hans Liperši je izumeo durbin, a godinu dana nakon toga istu je spravu izgradio i Galileo.
Naime, Galileo je iskoristio otkriće holanskog kolege, adaptirao ga i dosetio se da njime posmatra noćno nebo. Na samom početku, ovakav durbin mogao je uveličati sliku najviše tri puta, međutim, posle Galileovih adaptacija uz dodavanje staklenog sočiva, nastao je prvi pravi teleskop koji je mogao uveličati posmatrane objekte za oko trideset puta.
Usmerivši teleskop prema zvezdanom nebu promatrao je i planine na Mesecu i otkrio četiri velika Jupiterova satelita i spoznao da se Zemlja okreće oko Sunca.
Galileo Galilej i njegov sukob za crkvom
Galileovo otkriće bilo je u suprotnosti sa verskim uverenjima tog doba. Kad je naposletku napisao knjigu sa svojim postavkama bio je izveden pred svemoćnu inkviziciju i optužen kao heretik. Galileo Galilej je dosta hrabro branio svoje mišljenje i odgovarao na pitanja kojima su ga obasipale sudije, braneći svoj stav po svaku cenu. Na kraju zbog hereze Galileo biva osuđen na kućni pritvor. Postoje tvrdnje da je Galileo po presudi izrekao onu čuvenu rečenicu “Ipak se okreće!“). Međutim ova legendarna izjava više je stvar legende, nego istine, i svakako nedokaziva.
U kućnom pritvoru, sa ograničenom društvenom komunikacijom, Galileo je nesmetano nastavio svoja istraživanja.
Iako su njegove ideje na kraju pobedile, Galileo je za nauku platio visoku cenu: poslednjih osam godina svog života proveo je u kućnom pritvoru, a Katolička crkva je zabranila objavlјivanje svega što je napisao.
Gubitak vida i smrt
Pred kraj svog života u poslednjim godinama zatočeništva Galileo Galilej je počeo da sve vise gubi vid, da bi na kraju i potpuno oslepeo, ali su ga i onda posećivali mnogi veliki umovi tog doba među kojima i engleski pesnik Džon Milton.
Galileo je umro 1642 godine. Crkva nije dozvolila da bude sahranjen u bazilici Santa Kroče kraj grobnice svoga oca i svojih predaka jer je Galileo bio osuđeni heretik. Tek je 1737 godine preseljen na prvobitno zamišljenu lokaciju, gde mu je podignut i spomenik.
