Grip je zarazna virusna infekcija disajnih puteva koja napada nos, grlo i pluća. Može se javiti u obliku epidemije. Često je bezazlen i kod većine ljudi prolazi sam od sebe. Međutim, komplikacije koje nastaju zbog sekundarnih infekcija mogu biti ozbiljne, a ponekad i sa fatalnim ishodom.
Osobe kod kojih postoji veći rizik od razvoja komplikacija gripa su pre svega deca mlađa od 5 godina, posebno bebe u prvoj godini života, potom osobe starije od 65, trudnice i porodilje, osobe sa slabijim imunitetom, kao i osobe koje pate od hroničnih bolesti bubrega, jetre, srca ili dijabetesa i astme.
Koji su simptomi gripa?
Nije retka pojava da grip započne kao obična prehlada sa uobičajenim simptomima: curenje iz nosa, grlo koje boli, kijavica. Međutim, ono što predstavlja glavnu razliku između gripa i prehlade jeste brzina kojom bolest napreduje. Dok se prehlada obično postepeno razvija, grip ume naglo da napadne organizam i „slomi“ čitavo telo.
Simptomi koji ukazuju da je organizam napao virus gripa su povišena telesna temperatura, i to iznad 38°C, malaksalost i bol u mišićima, umor i slabost, znojenje, upaljeno grlo i uporan suvi kašalj, zapušenost nosa i glavobolja. Osobe obolele od gripa imaju osećaj da gube dah, ređe mokre, a mogu osetiti i stezanje i bol u grudima.
U većini slučajeva grip prolazi uz mirovanje, lek protiv temperature i sirup za suvi kašalj. Međutim, ponekad ova respiratorna infekcija ume da ima ozbiljne posledice, te lekari preporučuju obaveznu vakcinaciju pre sezone gripa.
Uzroci gripa
Grip izaziva virus, influenca tipa A, B ili C. Virus A je najopasniji, a virus C najbezazleniji. Često se javlja zimi, kada otpornost organizma na viruse slabi zbog hladnoće. Virusi gripa prenose se kapljično, što znači da putuju vazduhom i da se možete zaraziti pored osobe koja kašlje, kija ili sa vama razgovara. Kapljice možete udahnuti direktno ili pak pokupiti klice sa nekog predmeta kao što su telefon i tastatura na računaru.
Što se perioda inkubacije tiče, osoba je infektivna i nosilac virusa od onog dana pre pre nego što se simptomi prvi put pojave do pet dana otprilike nakon što simptomi počnu da se javljaju. Deca i ljudi sa oslabljenim imunitetom mogu biti zarazni neko duže vreme.
Ukoliko ste ranije imali grip, telo je već napravilo antitela za borbu portiv tog specifičnog soja virusa. Problem je u tome što se virusi gripa stalno menjaju, pri čemu se redovno pojavljuju novi sojevi. Ako dođete u kontakt sa virusom gripa koji je sličan onom sa kojim ste se i ranije sretali ranije, antitela formirana u vašem organizmu mogu sprečiti infekciju ili umanjiti njenu ozbiljnost.
Međutim, ova antitela nisu zaštita od novih sojeva virusa, što znači da vas nekad ni vakcina, ni već preležan grip ne mogu odbraniti od razvitka infekcije.
Faktori rizika
Iako se od virusa gripa može razboleti svako, postoje izvesne rizične grupe, odnosno faktori koji mogu povećati rizik od pojave i razvoja ove respiratorne infekcije. Pre svega tu je uzrast,tj. starost. Sezonski grip cilja na decu mlađu od 12 meseci, kao i na odrasle osobe starije od 65 godina.
Uslovi u kojima živite i radite takođe u velikoj meri mogu uticati na to hoćete li vas napasti virus gripa. Ljudi koji žive ili rade u ustanovama sa mnogo ljudi, poput bolnica, staračkih domova ili vojnih kasarni, verovatnije će razviti influencu. To važi i za već hospitalizovane osobe.
Slab imuni sistem predstavlja otvorena vrata virusu gripa. Imunitet značajno mogu narušiti ozbiljne bolesti krvi, invanzivne medikamentne terapije kao što je hemioterapija, kao i dugotrajna upotreba steroida.
Rizičnoj grupi pripadaju trudnice, posebno u drugom i trećem tromesečju, kao i porodilje u prve dve sedmice nakon porođaja. Veću šansu da se zaraze virusom gripa imaju gojazni ljudi sa indeksom telesne mase (BMI) 40 ili više.
Komplikacije gripa
Kod mlađih i zdravih osoba sa gripom infekcija prolazi bez posledica i komplikacija. Međutim, kod dece i starijih odraslih mogu se razviti komplikacije, a najčešće su upala pluća, bronhitis, srčani problemi, infekcije uha, od kojih je upala pluća najozbiljnija. Za starije odrasle osobe i osobe sa hroničnom bolešću upala pluća može biti fatalna.
Prevencija gripa
Najbolji način da se zaštitite od gripa jeste vakcinacija. Preporuka lekara jeste da se osobe starije od 6 meseci vakcinišu na godišnjem nivou. Vakcina protiv sezonskog gripa sadrži zaštitu od tri ili četiri virusa influence za koje se očekuje da će biti najčešća tokom sezone.
Osim toga, sve što možete da učinite da ojačate imuni sistem smatra se prevencijom gripa. Dakle, pravilna i redovna ishrana, dovoljan unos tečnosti i vitamina i namirnica bogatih gvožđem, fizička aktivnost i – velike su šanse da će vas grip zaobići.
Kako se leči grip
Odmaranje u krevetu, unošenje velikih količina tečnosti u vidu vode, supica i biljnih čajeva obično su dovoljna „terapija“ za ovaj respiratorni virus. Lekovito bilje koje sasvim izvesno pomaže u borbi protiv gripa su majčina dušica, zova, crni slez i divizma. Takođe, unos vitamina kroz voće i povrće od nemerljivog je značaja.
U težim oblicima gripa lekar može propisati i neki antivirusni lek. Međutim, simptome gripa uglavnom će u velikoj meri ublažiti odmor. Dakle, ležanjem u krevetu i spavanjem pomažete svom imunom sistemu da se bori protiv infekcije. Ovo je ujedno i dobar način da se spreči širenje virusa u okolini.
Ukoliko je to moguće, pobrinite se za to da grip ne preležite „na nogama“. Primirite se i pomozite svom organizmu da što pre savlada virus.
Svake godine kada krene sezona gripa mi porodično obavezno jednom dnevno kozumiramo čaj od đumbira, med, propolis, dosta svežeg belog luka i iskreno ne pamtim kada se neko prehladio. Sve je u prevenciji i izgradnji dobrog imuniteta.