Gutači struje – frižideri i zamrzivači mogu da budu i štediše

Na tržištu je, slobodno se može reći, nikad bogatija ponuda rashladnih uređaja za domaćinstvo – frižidera i zamrzivača, bilo da je u pitanju njihova veličina (zapremina), ili da je reč o modelima (retro, moderan, ultramoderan) i o bojama (klasična i neprevaziđena bela, metalik siva, crvena, zelena, žuta, crna…).

No, porodica prosečne kupovne moći i dalje najviše pažnje prilikom odluke o kupovini rashladnog uređaja posvećuje najpre njihovoj ceni, a zatim o ekonomičnosti. Za resorane, kafane i slične ugostiteljske objekte postoje posebno projektovani sistemi za hlađenje.

Kada je cena u pitanju, nema druge nego obići sve trgovine i upoređivati cene ili uključiti kompjuter i to isto učiniti onlajn. Eventualno pratiti akcije i ostala sniženja (ako nije u pitanju kvar pa valja što pre spasavati namirnice, posebno kada je reč o kvaru zamrzivača) i tako “uloviti” ekstra popuste.

Vreme pomodarstva, kada se kupovao zamrzivač što veće zapremine (da stane što više svega, od onoga što se isplati zamrzavati pa sve do onoga čije je držanje mesecima u hladnjaku apsolutno neisplativo) davno je za nama. Sada je na (s)ceni – ekonomičnost. U svakom pogledu. A većina porodica više i ne kupuje celu svinju i(li) celo tele pa da tako zamrznuto meso jede  i posle roka koji je preporučljiv za ovakvu vrstu namirnica, što izbor zamrzivača svodi na daleko manje dimenzije i zapreminu.

Frižider spram potreba

Frižideri i zamrzivači, kao uređaji bez kojih se ne može zamisliti život savremenog čoveka, gotovo po pravilu se kupuju iz potrebe, vrlo često i iz prevelike nužde (zbog kvara postojećih uređaja) i spadaju u red najvećih potrošača električne energije (nazivaju ih još i pravim gutačima struje). To je dovoljan razlog da se prilikom kupovine posveti ozbiljna pažnja izboru njihove veličine.

Kupcima je danas, posebno ako su prethodni frižider ili zamrzivač nabavili pre deceniju ili više, i te kako potrebno određeno predznanje, tim pre što u ovoj oblasti tehnologija izuzetno brzo napreduje, a sistemi hlađenja se razlikuju, baš kao i način održavanja ovih uređaja.

U skladu sa potrebama porodice, neki će se opredeliti za klasične frižidere manje ili veće zapremine, bez dela za duboko zamrzavanje, jedni stoga što već poseduju zamrzivač, a drugi zato što i inače nikada ne zamrzavaju hranu.

Za vikendice i kuće za odmor, kao i za letnje kuhinje, preporučuju se manji frižideri, u koje mogu da stanu namirnice za nekoliko dana (opet, zavisno od veličine porodice, odnosno od broja ljudi koji boravi u njima). Manji frižideri pogodni su i za porodice čiji članovi imaju dovoljno vremena za svakodnevne ili česte odlaske u kupovinu, dok su porodice u kojima se nabavka namirnica obavlja jednom nedeljno ili jednom u deset i više dana, usmerene ka frižiderima većih dimenzija.

Ukoliko u domaćinstvu postoji hladna ostava ili podrum, nije potreban frižider sa komorom za, na primer, voće i povrće, kao ni onaj sa ogromnom vratima za rashlađivanje pića.

Neko će se opredeliti za model frižidera sa dodatnim ventilatorom za brže cirkulisanje hladnog vazduha u samom frižideru, dok je drugome to čist luksuz i suvišan trošak.

Stepenicu savremeniji je samootapajući frižider, u kojem je sistem za odmrzavanje podešen tako da radi automatski. Ovakav frižider je preporučljiv za domaćinstva koja ne koriste odmah veliku količinu namirnica koju odlažu u njemu.

Poslednjih godina popularan je no frost frižider, koji radi po principu hlađenja klima uređaja. U frižider  pomoću ventilatora dospeva hladan vazduh bez vlage, što je idealno za deo u kojem se zamrzavaju namirnice, budući da su one upakovane. Bitno je imati na umu da u ovom frižideru i namirnice koje se odlažu u hladnu komoru moraju da budu upakovane, jer će u suprotnom zbog nedostatka vlage doći do njihovog sušenja.

Dakle, pri izboru frižidera nužno je imati u vidu sledeće činjenice:

• koliko hrane će biti u njemu;
• koje namirnice su u pitanju;
• koliko dugo će određena vrsta namirnica stajati u frižideru;
• koliko prostora imate na raspolaganju za smeštanje frižidera u stanu (nikako ga ne smeštati pored toplotnog izvora);
• da li sam frižider poseduje oznaku visoke energetske efikasnosti (A, A+ , A++, A+++), odnosno koliko efikasno koristi električnu energiju, pri čemu su oni sa oznakama A i više, najštedljiviji i vrlo brzo se preko te uštede isplati njegova viša cena. Ovakvi frižideri imaju odličnu izolaciju, kao i savremene komponente u rashladnom sistemu i kvalitetnija vrata, a istovremeno elektronska regulacija smanjuje potrošnju. Trenutno je najviša energetska klasa A+++. Takvi hladnjaci troše i do 45 odsto manje energije, zahvaljujući upravo savršenoj toplotnoj izolaciji, kvalitetnim vratima, sjajnoj temperaturnoj regulaciji i zamrzavanju.

Koliko frižider vam je zapravo potreban?

Na osnovu dugogodišnjih iskustava, pokazalo se da je za dvočlanu porodicu odgovarajući frižider zapremine od 220 litara, eventualno 100 do 150, a za četvoročlanu porodicu do 290 litara, odnosno kombinovani frižider (sa delom manje ili veće zapremine za zamrzavanje) od 390 do 480 litara i 55 litara za svakog sledećeg člana porodice.

Ovo je značajno imati u vidu, najpre zbog navedene činjenice da frižideri spadaju u najveće potrošače električne energije u domaćinstvu – mogu potrošiti čak i do četvrtine ukupne količine utrošene električne energije, ali i stoga što, ukoliko je poluprazan, frižider koristi više energije, isto kao što je previše troši ukoliko je mali i prepunjen.

Inače, frižider srednjeg kapaciteta godišnje potroši skoro 300 kWh električne energije (oko 15 evra), nezavisno od toga da li je pun ili prazan. Na svakih 100 litara zapremine potrošnja na mesečnom nivou će porasti za 10-20 kWh, što iznosi pola do jednog evro mesečno. Dakle, ni kupovina frižidera visoke efikasnosti ne znači ništa ukoliko je on najčešće poluprazan. Štaviše, na ovaj način dolazi do rasipanja energije, a ne do štednje!

Mali saveti za veliku uštedu

Kada ste već uneli u stan, pretpostavljamo frižider optimalne veličine za potrebe vaše porodice, postavite ga i nivelišite držeći se uputstava i preporuka proizvođača:

• ne bi trebalo da bude pored emitera toplote (štednjaka, radijatora, klima uređaja), niti izložen sunčevom zračenju (svaki stepen smanjenja temperature kojoj je izložen može smanjiti utrošak struje čak do šest odsto);
• između frižidera i zida potrebno je oko 10 cm prostora za ventilaciju, da ne bi došlo do pregrevanja i povećane potrošnje energije;
• povremeno pažljivo očistiti zadnju stranu frižidera od prašine.

Valjalo bi imati na umu i pridržavati se i sledećih saveta:

• frižider podesiti na 3 do 5 stepeni, što je optimalna temperatura – potrošnja energije raste i do 15 odsto na nižoj temperaturi, a to ne znači da se hrana bolje čuva;
• ne stavljati jelo u njega sve dok nije dobro ohlađeno;
• posude u kojima je hrana, dobro zatvoriti ili pokriti. Tako će biti što manje vlage, koja smanjuje efikasnost frižidera;
• posude koje se stavljaju u frižider ne bi trebalo da budu vlažne, jer i ta vlaga sa neobrisanih čaša i flaša smanjuje efikasnost samog uređaja;
• vrata frižidera, koja bi trebalo da dobro dihtuju, ne bi trebalo držati dugo otvorenim, a nije preporučljivo ni isuviše često ih otvarati – radi provere zaptivanja možete staviti parče papira na ivicu frižidera, pa ako ono ne padne kada zatvorite vrata, znajte da je sve u redu;
• kada je čišćenje frižidera u pitanju, ukoliko on nije samootapajući, najvažnije je redovno čistiti led, čime se dvostruko štedi: manja je potrošnja struje i produžava se vek trajanja samog uređaja. Zamrzivač bi trebalo čistiti od leda kada je njegova debljina tri do pet milimetara;
• preporučljivo je zamrznutu hranu odleđivati u frižideru, ne samo stoga što je to zdravstveno bezbednije, već i zato što se pri njenom odleđivanju hlade namirnice koje se već nalaze u frižideru i time se dodatno štedi energija.
• Led u zamrzivaču se stvara usled toga što hladan vazduh izvlači vlagu iz namirnica, ali ipak on ne zadržava vlagu kao topao vazduh, i ona se sakuplja po zidovima i fiokama, pretvarajući se u led, koji smanjuje prostor za odlaganje namirnica. Zato je preporučljivo da se zamrzivač premaže uljem, koje onemogućuje stvaranje leda, a problem vlage će biti rešen ukoliko su namirnice dobro zatvorene;
• što manje namirnica u zamrzivaču znači i veću potrošnju energije, a ovome možete doskočiti stavljanjem plastičnih flaša koje bi popunile prazan prostor.

Bela tehnika, činjenica je, više nije kvaliteta kao ona od pre nekoliko decenija (ima kuća u kojima se i danas koriste frižideri stariji i od 50 godina), ali je svakako od koristi držati se ovih uputstava kako bi, s jedne strane, ona duže trajala, ali i zarad značajnih ušteda električne energije i kućnog budžeta, s druge strane.