Homonimi i sinonimi su reči koje često koristimo, a da možda nismo toga ni svesni. Sa ovim pojmovima upoznajemo se rano, još u mlađim razredima osnovne škole.
Oni ukazuju na bogatstvo našeg jezika. Zaista je zanimljiva pojava da neke reči pored svojih pojedinačnih značenja mogu da grade razne vrste značenjskih odnosa sa drugim rečima. Na taj način se obrazuju svojevrsni parovi ili šire skupine.
U nastavku teksta na primerima ćemo objasniti šta su homonimi, a šta sinonimi i ukazati na najčešće nedoumice koje se javljaju sa ovim terminima.
Homonimi u srpskom jeziku
Homonimija je pojava koja ukazuje na postojanje reči koje su iste prema glasovnom sklopu i pisanju, ali su prema značenju različite. Takve reči (koje se isto pišu, a različito znače) nazivamo HOMONIMIMA.
Pogledajte ove zanimjive stihove:
Kosa je ukras na glavi
Kosa red na livadi pravi,
Kosa je ime što Kosi godi
Kosa je strana kojom se hodi.
U sva četiri stiha upotrebljena je ista reč – KOSA. Međutim, ona nema isto značenje u svakom stihu. Različita značenja javljaju se u zavisnosti od namere govornika, tj. šta je neko tom rečju hteo da iskaže.
Tako će u prvom stihu reč KOSA da se odnosi na kosu na glavi, dok će u drugom stihu značenje reči KOSA biti usmereno ka uređaju/spravi kojom se može pokositi trava na livadi ili u dvorištu. I u trećem stihu se javlja različito značenje reči KOSA – u pitanju je vlastito ime Kosa ( sa dugouzlaznim akcentom), a u četvrtom primeru, ova reč će označavati nagnutu, iskošenu stranu.
Dakle, premićujemo zanimljivu pojavu – jedna ista reč (KOSA) upotrebljena je u različitim značenjima i to u čak četiri primera!
Primeri homonima
Sto – broj i Sto – predmet
Biti – postojati i Biti – tući
Grad – urbano naselje i Grad – stepen i Grad – vremenska nepogoda
Petak – učenik petog razreda i Petak – dan u nedelji
Kraj – predlog i Kraj – određeni deo naselja
Jezik – govorni organ i Jezik – na patikama i Jezik – sistem znakova
Božić – praznik i Božić – prezime.
Granice između homonimije i polisemije
Kada je reč o homonimima, ponekad se javljaju nedoumice da li su neki parovi ili skupine reči homonimi ili polisemične reči. Ove zabune javljaju se zbog izvesnih neodređenosti koje prate sam pojam, te nekada nije lako utvrditi granicu između homonima i polisemije.
Da bi smo ukazali na razliku, moramo znati šta je polisemija i kada se ona javlja.
Naime, polisemija ili višeznačnost ukazuje na pojavi gde jedna reč ima više različitih značenja koja su ipak srodna, tj. izvedena su od zajedničkog osnovnog značenja i to najčešće putem metaforičkog prenošenja.
Na primer, reč glava može imati sledeća značenja:
- Deo čovečjeg tela;
- Ličnost koja rukovodi, upravlja, nalazi se na nekom čelu ili joj se daje prvenstvo;
- Deo knjige ili spisa koji čini izvesnu celinu, poglavlje, odlomak;
- Gornji prošireni zaobljeni ili zadebljali kraj ili deo nekog predmeta (npr. glava eksera)…
Šta su sinonimi
Sinonimija je pojava koja ukazuje na postojanje reči čiji je oblik različit, te se te reči različito pišu, ali njihovo značenje je isto. Takve reči zovu se SINONIMI. Koristimo ih onda kada želimo nešto slikovitije, bogatije ili preciznije da izrazimo.
Uporedite sledeće reči:
Učenik i đak – obe reči označavaju isto – osobu koja pohađa osnovnu ili srednju školu. Ipak, vidimo da su reči različitog glasovnog sklopa. Iako su obe reči muškog roda i menjaju se po istoj promeni, jedna reč se sastoji od šest slova, a druga od tri.
Primeri sinonima
Hodati – ići – koračati
Kuća – dom
Veseo – radostan – srećan
Kompjuter – računar
Emocija – osećanje
Papir – hartija
Domovina – otadžbina
Kako nastaju sinonimi
Kada je reč o stvaranju sinonima, trebalo bi skrenuti pažnju na sledeće mogućnosti nastanka:
- Pozajmljivanjem reči iz stranih jezika – strana i domaća reč:
Sponzor i pokrovitelj; Servirati (jelo) i poslužiti (jelo); Relacija i odnos; Računar i kompjuter.
- Stvaranjem sekundarnih značenja nekim leksemama:
Dom i zvičaj (u značenju rodnog kraja);
- Stvaranjem ekspresivne leksike:
Razgovarati i ćaskati;
- Nekim tvorbenim procesima:
Ceriti se i cerekati se.
Razlike među sinonimima
Šire gledano, u srpskom jeziku ima puno sinonima, međutim, ako u obzir uzmemo finije semantičke nijanse, stilske vrednosti i razlike u upotrebi, onda pravih i potpunih sinonima ima veoma malo. Obratite pažnju na sledeće primere:
Vokali i samoglasnici; Hleb i kruh.
U prvom primeru sinonimijski par vokali i samoglasnici jeste pravi sinonimjski par i tu je reč o potpunoj, apsolutnoj sinonimiji. Oba termina se koriste u srpskom jeziku i odnose se na isto (pet glasova u srpskom jeziku koje obuhvatamo ovim pojmom).
Međutim, u drugom primeru, situacija je drugačija. Istina je da hleb i kruh isto znače, ali se ove reči razlikuju u upotrebi. Glavno što ih razlikuje jeste to što ne pripadaju istom dijalektu, odnosno varijanti standardnog jezika.
Od sinonima do eufemizama
Ponekad za neku osobu koja hoće da nešto ružno i neprijatno ublaži ili ga saopšti na neki manje neprijatniji način, kažemo da je eufemistična. Dakle, ta osoba koristi eufemizme. Ali šta ta reč znači i kako je ona nastala?
– Naime, nekada se sinonimi nagomilavaju, a onda se brzo smenjuju, a pogotovo u želji da se za pojmove koji su neprijatni i izazivaju ružne asocijacije nađu lepše, ublažene reči. Te „lepše” reči zovu se eufemizmi.
Primer: Debeo i elegantno popunjen; Mrtvac i pokojnik.
