Hormoni sreće i namirnice za dobro raspoloženje

Hormoni sreće su supstance sa različitom ulogom u našem organizmu. Ne samo da održavaju naše raspoloženje, već nas štite od prejakog osećaja bola, omogućavaju dobar san i odmor, pa i štite od brojnih bolesti. Zato je važno da se u organizmu nalaze u dovoljnim koncentracijama.

Postoje različite metode za održavanje hormona sreće u odgovarajućim količinama. Pogotovo je važno da ih kontrolišemo onda kada njihovo ekstremno smanjenje može voditi pojavi bolesti. Pa tako, npr., u Parkinsonovoj bolesti postoji manjak hormona dopamina i teži se njegovom povećanju. Naravno, u tom slučaju prirodne metode povećanja putem hrane neće biti efikasne. Tada je primarna uloga lekova, odnosno sredstava sa tačno doziranim dejstvom. Ali onda kada samo želimo da poboljšamo svoje raspoloženje, delovanjem na hormone sreće, nisu neophodni lekovi, već određene namirnice ili tehnike i trikovi, koje ćete pročitati u daljem tekstu.

Hormoni sreće u funkciji poboljšanja raspoloženja

Svima nama je poznat osećaj potištenosti, beznadežnosti ili tuge. Onda kada naša trenutna situacija, problemi i različite nesrećne okolnosti to nalažu, uopšte nas i ne začudi. Ali da li vam se dešavalo da iz čista mira postanete zabrinuti i bezvoljni i ništa vas ne može u tom momentu usrećiti i oraspoložiti? Ili su vas dotadašnji problemi konačno dokusurili i teško je nastaviti nositi se sa njima. Istina, za stanja poput anksioznosti i depresije postoji terapija koja uspešno sanira dizbalans naših neurotransmitera i hormona i vraća nas u uobičajen ritam života. Ali nekada jednostavno nema potrebe za lekovima, jer je naše stanje brige i neraspoloženja trenutno i promenljivo, kao i stanje hormona i neurotransmitera. Srećom, postoji lek i za takve situacije. I nije uvek reč o preparatu iz apoteke.

Koji su to hormoni sreće?

Serotonin

Svako od nas zna da serotonin ima titulu najsrećnijeg hormona na svetu. Ali on je i neurotransmiter u mozgu. Kada serotonin nedostaje u organizmu, mozemo biti snuždeni, često ljuti, pa čak i osetljiviji na bol nego inače. Takođe, može se javiti nesanica ili glavobolja, depresija i anksioznost. A možemo osećati i veću potrebu za hranom i varirati u težini. S druge strane, pored osećaja sreće, on omogućava i poboljšanje koncentracije i pamćenja. Kako onda povećati nivo serotonina i biti srećniji? Znamo da se serotonin stvara u mozgu i crevima i nastaje od jedne aminokiseline zvane triptofan. Ukoliko bismo obezbedili dovoljno triptofana organizmu, omogućili bismo da se iz njega sintetiše serotonin.

Veliki izvor triptofana je mleko. Iz tog razloga se i savetuje osobama sa problemima sa nesanicom da uveče popiju šolju toplog mleka. Obezbedivši dovoljno serotonina, lakše će se uvesti u san. Takođe, tvrdi i krem sir, posno meso, pogotovo ćureće, jaja, sočivo, heljda, pečurke i pasulj sadrže dosta aminokiseline triptofana. Ali pogotovo se savetuje konzumacija tvrdog sira, kao najvećeg rekordera u sadržaju triptofana. Svi oni obećavaju bolje raspoloženje i osećaj prijatnosti i zadovoljstva.

Vitamin B i mineral magnezijum, odnosno namirnice njima bogate, važni su za podsticanje stvaranja serotonina iz triptofana. Tako da su oni praktično naši saveznici na putu do lepših osećanja i sreće. Magnezijum praktično i sam po sebi utiče na smirenje čitavog organizma.

Pored hrane, u podizanju nivoa serotonina, pomaže boravak na suncu, svež vazduh, fizička aktivnost i komunikacija sa ljudima. Takođe, u većoj meri utiče i bolje osvetljenje u unutrašnjem prostoru.

Dopamin

Za razliku od serotonina koji donosi osećaj sreće praćen mirom i spokojem, postoji i neurotransmiter dopamin, koji uglavnom donosi neobuzdanu radost i euforiju. Da bi se dopamin stvorio, neophodno je dovoljno aminokiseline tirozina, za koju je pak važno da postoji dovoljan unos selena. U nekom od narednih video snimaka, govoriću vam upravo o selenu i njegovom značaju, dok je njegov nedostatak jako čest u opštoj populaciji. Izvor selena su plodovi mora, najviše tunjevina, zatim, džigerica, sardina, orasi i drugo.

Gamaaminobuterna kiselina (GABA)

Morski plodovi sadrže, pored triptofana, čiju sam ulogu već spomenula, i gamaaminobuternu kiselinu (koja se označava skraćenicom GABA), i koja dovodi duh i telo u osećaj mira, pa se savetuju obroci bogati ovom vrstom hrane, kada želimo da budemo relaksiraniji. Gamaaminobuterna kiselina je još jedan neurotransmiter u mozgu koji obezbeđuje normalan rad mozga. Ali i smanjuje osećaj stresa, anksioznost, pa čak ublažava i simptome Parkinsonove bolesti i epilepsije. Reguliše i spavanje i telesnu temperaturu, pa čak i nivo masnoća u krvi, a poboljšava definisanost mišića. Dakle, pored toga što nas uvodi u bolje raspoloženje, GABA čini naše telo zdravijim i lepšim.

Endorfin

Endorfin je još jedan od hormona sreće i ujedno neurotransmiter koji umanjuje osećaj bola. Zato će se pojačano lučiti kada jedemo ljute papričice, kako bi umanjio osećaj izazvan stimulacijom receptora za bol. Takođe, čokolada pojačava oslobađanje endorfina i podstiče bolje raspoloženje, a od primenjenih metoda, akupunktura. A možda najefikasniji stimulans za lučenje endorfina je fizička aktivnost. Neka istraživanja su pokazala i povoljan efekat mirisa lavande na smanjenje anksioznosti i poboljšanje raspoloženja stimulacijom oslobađanja endorfina, ali i drugih pomenutih neurotransmitera.

Homocistein

Homocistein je supstanca koja zapravo nije hormon sreće, već ima suprotno dejstvo kada se nalazi u većim količinama u organizmu. Možemo ga nazvati i anti-hormonom sreće. Homocistein je aminokiselina koja se normalno nalazi u našem telu, ali u malim količinama. I sve dok je to tako, naše raspoloženje će zavisiti od mnogih drugih faktora, ali sam homocistein neće na njega uticati. Međutim, kada ga imamo u višku, postoje velike šanse da obolimo od depresije ili bar da naše raspoloženje postane hronično lošije, nego što okolnosti nalažu.

Iz svih ovih razloga, važno je kontrolisati nivoe aminokiseline homocisteina, odnosno održavati je na niskim vrednostima. Tu ulogu imaju vitamini B6, i B12 i folna kiselina. Ako ste pogledali moj video o vitaminima, jasno vam je da ni sa vitaminima ne treba preterivati (pogotovo sa suplementima), ali je neophodno da se oni održavaju u granicama normale, putem hrane, kako bi obavljali i ovu, funkciju očuvanja lepog raspoloženja. U to ime, treba konzumirati ribu, jaja, meso, suncokretovo seme, grašak, itd.

Hormoni sreće – ušteda u organizmu

Hormoni sreće su među značajnim otkrićima u oblasti psihijatrije, zato što se uglavnom ponašaju i kao neurotransmiteri u mozgu. Odnosno, važni su za prenos signala između nervnih ćelija – neurona. Određivanjem njihovih vrednosti u krvi, kada postoji sumnja, može se postaviti dijagnoza pojedinih stanja i poremećaja raspoloženja. To se pogotovo odnosi na bolesti kao što je depresija i anksioznost. Kada uzmemo u obzir njihovu važnost po naše zdravlje, shvatamo koliko je bitno održavati ih u odgovarajućim vrednostima. A to podrazumeva i štednju ćelija koje luče ove hormone i neurotransmitere, odnosno težnju da se one ne iscrpljuju. To postižemo upravo adekvatnom ishranom, fizičkom aktivnošću, boravkom na suncu i svežem vazduhu.

Ukoliko želite, možete se informisati o ovoj temi i putem sledećeg video snimka: