Naslovna Istorija Zanimljiva istorija Javna kupatila kao spa centri u antičko doba

Javna kupatila kao spa centri u antičko doba

57
0
javna kupatila

Svaki rimski grad imao je javno kupatilo (terme) pa čak i više njih u zavisnosti od veličine grada i potreba ljudi toga doba. Na ovim mestima su se ljudi okupljali radi druženja i održavanje lične higijene. Javna kupatila bila su nešto poput društvenih zajednica u kojima su ljudi vežbali, opuštali se i sastajali se sa drugim ljudima.

Glavna svrha javnih kupališta bila je naravno održavanje higijene građana. Većina onih koji su živeli u gradovima svakodnevno su posećivali javna kupatila iz kako smo rekli ne samo higijenskih već i društvenih i dnevno-političkih razloga.

Javna kupatila kao spa centri

Kupališta su bila savršeno mesto za druženje. Prijatelji bi se ovde sretali da razgovaraju i obeduju, radi opuštanja i užitka. Ponekad bi muškarci održavali poslovne sastanke ili razgovarali o politici. Javna kupatila toga doba mogla bi se uporediti sa modernim spa centrima. Ovakvih centara danas ima svuda u Srbiji i ljudi ih rado posećuju. Postoje čak i spa apartmani u Beogradu ali i u drugim mestima širom naše zemlje sa istom svrhom, da ljudima obezbede ugodnost i opuštanje, beg od svakodnevnih stresnih situacija.

Da li su javna kupatila bila dostupna svima?

Vremenom je kupanje postalo ritual kod Rimljana. Ovaj proces bi uključivao, pored kupanja, telesne vežbe i masažu, a za sve to bilo je potrebno izdvojiti zaista puno vremena. Javna kupatila bila su dostupna svim građanima. Neka, ona najveća imala su kapacitet i po nekoliko hiljada ljudi, u svakom trenutku.

Postojala je naknada za ulazak. Međutim, ona je bila poprilično mala pa su čak i siromašni mogli priuštiti povremene posete. Ponekad bi kupaonice bile i besplatne kada bi koji političar ili car plaćao da javnost prisustvuje.

Kako su izgledala rimska kupatila

terme

Tipično rimsko kupatilo moralo je biti poprilično veliko s većim brojem različitih prostorija. Svaka od ovih prostorija imala je svoju namenu kao i redosled korišćenja. Pa da počnemo redom:

Apoditerijum – Ova soba je bila svlačionica, ovde bi posetioci skidali odeću pre ulaska u glavni deo kupališta. U svlačionici bi ukoliko za to nije bilo druge prostorije, što i nije bio redak slučaj, sedela osoba koja naplaćuje ulaz.

Tepidarijum – U ovim prostorijama nalazile su se bazeni ili kade sa toplom vodom. Često je to bila glavna centralna dvorana, mesto gde su se kupači sastajali i razgovarali. Ova soba je služila aklimatizaciji kupača između hladnih i vrelih bazena.

Kaldarijum – Bila je topla soba sa vrućom vodom i udisanjem pare. Obično se nalazila u jugozapadnom delu građevine radi što duže izloženosti suncu. Kaldarijumi su bile najsvetlije prostorije za ogromnim prozorskim oknima, a pored sunca podovi i zidovi su dodatno zagrevani posebnim sistemima.

terme

Frigidarijum – Ova soba je imala hladnu kupku za hlađenje kupača na kraju vrelog dana. Obično je imala i veći bazen za plivanje.

Palestra je bilo otvoreno dvorište u kome su kupači mogli vežbati. Mogli su dizati tegove, bacati disk ili igrati igre sa loptom.

Neka javna kupatila su bila toliko velika da su imala više toplih i hladnih kupki. Takođe su neka posedovala i sopstvenu biblioteku, “restorane”, baštu i čitaonice.

Privatna kupatila

Bogati ljudi su ponekad imali vlastita kupatila unutar svojih domova. To je sigurno iziskivalo puno novca jer su morali da plaćaju vladi količinu vode koju koriste. Čak i ako su bogataši imali svoja lična kupatila, velika je verovatnoća da su i dalje posećivali javna kupatila kako bi bili društveni i sretali se sa ljudima.

Kako su rimljani dovodili vodu do kupatila?

Rimski graditelji su se mnogo trudili oko toga da život običnog rimskog naroda olakšaju i učine udobnijim. Pravili su puteve, brodove, vodovodne i kanalizacione mreže itd. Jedna od najznačajnijih stvari bila je da grad opskrbe svežom vodom. Prvi “vodovod” tzv. akvadukt bio je sagrađen 312. godine pre nove ere.

akvadukt

Rimljani su gradili akvadukte za prenošenje sveže vode iz jezera ili reka do gradova duge i po nekoliko kilometara. Rimski inženjeri su neprestano nadgledali vodostaj i akvadukte kako bi se uverili da li ima dovoljno vode za grad i kupališta. Čak su imali i podzemne cevi i kanalizaciju. Bogati ljudi kao što smo naglasili, imali su tekuću vodu i u svojim kućama.

Zanimljive činjenice o drevnim rimskim kupalištima

Podovi kupališta zagrevani su po rimskom sistemu zvanom hipokaust. Ovaj sistem funkcionisao je po sistemu šupljih opeka ugrađenim u podove i zidove kroz koje je išao dim i cirkulisao vruć vazduh.

Muškarci i žene kupali su se u različito vreme ili u posebnim, izdvojenim delovima.

Jedno od najpoznatijih rimskih kupatila bilo je u Engleskoj. Kupatila su ponekad izgrađivana na vrelima, za koje je rečeno da imaju moć isceljenja, nešto poput današnjih banjskih lečilišta.

Dioklecijanove terme bile su najveća javna kupališta u Rimu. Izgrađena su 306 godine nove ere, mogla su  primiti i više od 3000 ljudi. Prostirala su se na površini od preko 30 hektara.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here