Često se danas govori o jogi i njenom medicinskom aspektu primene. Kako joga utiče na različita stanja, bolesti i poremećaje i koliko dugo i često se treba njome baviti da bi se postigli pozitivni efekti.
Poreklo joge
Sam pojam „joga“ potiče od sanskritske reči „yuji“, što znači jedinstvo ili zajednica. Odnosno, podrazumeva jedinstvo tela i duha. I to nije slučajnost. Joga se prvi put počela primenjivati u posebnim grupama ljudi, još pre oko 10.000 godina. Oni su bavljenjem jogom iskazivali neku vrstu pasivnog protesta prema ljudima koji su želeli da žive u urbanim sredinama i zagađuju prirodu. Ljudi koji su se bavili jogom, tzv. jogini, svet su posmatrali na manje materijalan, a više duhovni način. I zaista, joga kao takva, nije puka meditacija, sa vežbama disanja i istezanja, kako se inače smatra. Ona podrazumeva potpuno posvećivanje pažnje svom unutrašnjem svetu, umu i telu i spoljašnjem svetu, koji nas okružuje. Omogućava objektivno sagledavanje sebe i okruženja i širenje svesnosti o svemu oko nas.
U moderna vremena, ljudi su postali previše zauzeti svojim poslom, brigom o porodici, različitim oblicima tehnologije i dodatnim svakodnevnim problemima. To sa sobom povlači ograničenja po pitanju posvećivanja pažnje sebi. Doduše, većina ljudi uspeva da pronađe vreme za odmor, izležavanje, masaže, tretmane za lepotu, dobru ishranu i vežbe i time svom telu obezbeđuje adekvatnu negu. Ali šta je sa duhom? Ogroman broj ljudi ne stiže da se posveti svojim osećanjima, da ih percipira takve kakva jesu i da se izbori sa onim koja ga previše okupiraju. A čak i preterana preokupacija negativnim mislima vodi pojavi bolesti. I to se ne odnosi samo na mentalne, već i fizičke oblike bolesti. Navešću vam sve one benefite joge po zdravlje koje je dokazala i opisala klasična medicina.
Joga u stanju stresa
Kao što je svima nama poznato, studije su pokazale da je joga jako korisna u borbi protiv stresa. Ona smanjuje nivo kortizola, inače stres hormona nabubrežne žlezde, usporava disanje i rad srca i time uravnotežuje krvni pritisak i opšte stanje tela. Osobe koje praktikuju jogu 2-3 puta nedeljno, dokazano se lakše bore sa stresnin faktorima iz okruženja.
Joga u mentalnim oboljenjima
Ujedno se pokazalo da je joga veliki saveznik u borbi protiv anksioznosti, depresije i osećaja umora. A pomaže i osobama koje su pretrpele neki traumatični događaj, odnosno onima koji pate od posttraumatskog stresnog poremećaja. Naime, joga omogućava da promenimo svoju percepciju onoga što nam se dešava i što se dešavalo i da razumnije sagledamo problem i lakše dođemo do rešenja. Ili da se pomirimo sa sudbinom i oprostimo onome ko nas je povredio. Dakle, značajan je faktor očuvanja mentalnog zdravlja i time poboljšanja kvaliteta života.
Kada je u pitanju depresija, joga je dala najviše pozitivnih efekata. Pored toga što smanjuje nivo hormona stresa i smanjuje osećaj brige u ovoj bolesti, takođe podiže nivo serotonina i olakšava borbu sa simptomima depresije. Isto važi i za borbu protiv zavisnost. Veliki broj osoba zavisnih od alkohola je pokazao veliki napredak u izlečenju, onda kada su započeli bavljenje jogom.
Joga u autoimunim bolestima
Postoje neka saznanja da joga pomaže u borbi protiv zapaljenja. Odnosno, smanjuje nivo supstanci uključenih u zapaljenskim stanjima. To bi značilo da osobe koje pate od reumatoidnog artritisa, npr. mogu primenom joge uticati pozitivno na svoje stanje. Iako ovi rezultati nisu zvanično potvrđeni, u brojnim istraživanjima se pokazalo da jogu treba itekako primenjivati, pogotovo u autoimunim bolestima, kada naš imuni sistem nekontrolisano oslobađa faktore zapaljenja.
Prednosti joge u srčanim bolestima
Srčani bolesnici, osobe koje su imale srčani i moždani udar i sve osobe koje se leče od povišenog krvnog pritiska, trebalo bi da primenjuju jogu. Joga omogućava da se sniženjem pritiska vežbama disanja, meditacije i laganig istezanja, srce štedi, a ujedno i jača. S druge strane, kod osoba sa jakim srčanim mišićem i većim srcem, tj. kod sportista, srce može u nekom trenutku naglo da oslabi. Češći su srčani udari zbog nedovoljne ishranjenosti tako uvećanog srca. A joga upravo, pomenutim vežbama disanja, poboljšava snabdevanje krvi kiseonikom, a time i dopremanje kiseonika srcu. A lagane vežbe uz meditaciju snižavaju krvni pritisak, pa se smanjuje i broj srčanih otkucaja, i time štedi srce.
Ujedno se u nekoj od studija pokazalo da su osobe, koje su počele da praktikuju jogu, uspele da snize loš holesterol, odnosno tzv. LDL holesterol. Ali je najverovatniji razlog za to prateća promena navika, koja često ide ruku pod ruku sa bavljenjem jogom.
Joga u malignim bolestima
Istraživanje koje je uključilo veliki broj žena sa karcinomom dojke, dalo je značajne rezultate po pitanju poboljšanja kvaliteta života. Naime, sve učesnice koje su se bavile jogom, kasnije su imale manje izražene simptome, kako bolesti, tako i hemioterapije, osećale se odmornije i relaksiranije, pa čak navele i da je poboljšan njihov socijalni aspekt života, druženje sa prijateljima i osećaj prihvaćenosti.
Smanjivanje bola jogom
Hronični bol kod osoba sa artritisom, bolovi u leđima i kolenima ili migrena, takođe su ublaženi metodama koje nudi joga. A ujedno, kod hroničnih bolesti, poboljšava snagu mišića. Čak se pokazalo da smanjuje učestalost i intenzitet napada u migreni, što znatno poboljšava kvalitet života kod osoba koje od nje pate.
Joga vežbe za fleksibilnost
Joga poboljšava fleksibilnost tela, kao i balans pri pokretima, pa je često preferiraju uspešni sportisti, kako bi ostvarili što bolje rezultate. A ovi aspekti zdravlja su često narušeni kod starijih osoba, te se njima posebno savetuju. Vežbanje joge svakog dana u trajanju od oko 15-30 minuta je dokazano poboljšalo pokretljivost kod starijih osoba.
Prednosti joge u plućnim bolestima
Kod osoba koje pate od astme ili drugih bolesti pluća, joga je poboljšala tehniku disanja i time olakšala tegobe. Povećan je kapacitet pluća i smanjeno zamaranje pri većim fizičkim aktivnostima.
Zaključak
Kada sagledamo sve ove pozitivne strane joge, jasno nam je da je treba inkorporirati u svoj svakodnevni život. U zavisnosti od afiniteta, možemo se opredeliti za različite vrste joge. Ono što je važno pri njenom upražnjavanju, kao početnici u bavljenju jogom, ne možemo odmah očekivati rezultate. Potrebno je malo vremena da ona postane deo naše rutine, te da je zavolimo. Takođe, mnogo ljudi odustane na početku, jer ne može da se usredsredi na svoje disanje i da isprazni svoj um od svih negativnih i preokupirajućih misli koje ih opsedaju. U tom slučaju, treba početi jako postepeno. Dozvoliti sebi da prvo započnete sa jednim ili dva minuta joge, pa postepeno povećavati vreme. Usredsredite se bar na svoje disanje, a trudite se da svoje misli posmatrate kao treće lice, sasvim objektivno i bez osuđivanja. A postepeno ćete uznapredovati u tehnikama joge.
Takođe, savetujem da se, pored vežbi disanja i meditacije, posvetite i vežbama za telo, koje postoje u sklopu nekih vrsta joge. Postoje brojne aplikacije sa jogom, koje možete skinuti u Google play store-u ili AppStore-u, i za početak, vežbati sa vodičem. Posebno preporučujem aplikaciju Keep Yoga, u kojoj možete evidentirati i pratiti svoje svakodnevno vežbanje i upoređivati sa drugim korisnicima. A ujedno ima na raspolaganju različite vrste joge i različita trajanja seansi, pa se možete opredeliti za one koje vam najviše odgovaraju. Takođe su razvrstane i prema težini tehnika izvođenja, pa ako ste početnik, najbolje je da birate one seanse koje su označene sa K1 ili K2. Aplikacija je na engleskom jeziku, ali i oni koji ne govore engleski, sve vreme na ekranu imaju vodiča koji izvodi vežbe, pa se lako mogu pratiti i ponavljati vežbe na isti način.
Za vizuelni efekat pozitivnih uticaja joge, pogledajte video:
[…] u nogama. Takođe će vam pomoći naizmenično vežbanje i odmor. Možete se opredelite za jogu, kako biste na lak način uspeli da stimulišete […]