Naslovna Istorija Biografije Jovanka Orleanka – Božja glasnica u borbi za slobodu

Jovanka Orleanka – Božja glasnica u borbi za slobodu

220
0

Ko je bila maloletna devojčica koja je hrabro pristupila francuskoj vojci u bici kod Orleana? Kako je od device koja čuje Božji glas postala veštica spaljena na lomači? Zašto je danas ona jedan od najvećih svetaca rimokatoličke crkve? Jovanka Orleanka, heroina koja je stekla svetsku slavu za samo 19 godina života, vekovima je predmet divljenja. Njena kuća u rodnom selu Domremi la Pisel (u vreme kada je Jovanka u njemu živela zvao se samo Domremi), jedan je od važnijih spomenika francuske kulture, a njen život inpiracija brojnim istoričarima, piscima i producentima. Sigurno ste već čitali o Žan d`Ark ili gledali neki film, zato hajde da se podsetimo zajedno ko je bila ova neustrašiva devojka poznata i kao „devica iz Orleana“.

Polemike oko prezimena

Jovanka Orleanka
Foto: pixabay.com

Rođena je 1412. godine u selu Domremi, koje je bilo pod vlašću vojvode od Burgundije u zajednici sa Englezima. Burgundija je bila vazalna francuska država od 1032. do 1477. godine, nastala na delu teritorija bivše Kraljevine Burgundije. Jovankin otac bio je zemljoradnik, Žak d`Ark, a njena majka domaćica, Izabel Rome. Dva sina i dve ćerke umrli su im veoma mladi. Kada su Englezi osvojili selo, izgubila je roditelje i počela da živi sa ujakovom porodicom.

Velike polemike su se vodile oko njenog prezimena. Naime, Jovanka se uvek predstavljala kao Jeanne la Pucelle ističući svoje devičanstvo. Iako je u njenom selu tradicija nalagala da deca dobijaju majčino prezime, ona je poznata pod očevim. Smatra se da u tom periodu prezimena u Francuskoj nisu bila jasno definisana, pa na tom osnovu potiču brojne teorije zavere oko porekla junakinje.

Devojčica kojoj je Bog šaputao

Jovanka Orleanka je svakodnevno odlazila u crkvu, ali nikada nije naučila da čita i piše. Volela je da peva dok je na planini čuvala stado. Kako je izjavila na suđenju 1428. godine, imala je samo 13 godina kada je čula Božje glasove koji su joj poručili da pomogne francuskom regentu Šarlu VII Pobedniku u bici kod Vokulera. Poslušavši glasove, odjurila je u bitku kod obližnjeg sela, ali ju je zapovednik Robert Badrikuru vratio kući. Međutim, ona je čvrsto verovala kako je izabrana da se izbori za slobodu Francuske i krunisanje Šarla VII. Vratila se u Vokuler i, pored ismevanja od strane vojnika, nastavila da traži regenta. Kada ga je konačno pronašla u Šinonu, poklonila mu se. Čuvena po svojoj upornosti, ubeđivala je prestolonaslednika na akciju isterivanja Engleza iz njihove zemlje. Podsmeh, čudni pogledi i epiteti veštice nisu je sputavali u borbi da pokrene francusku vojsku.

U aristokratskim krugovima, njena priča o devičanstvu je bila sumnjiva, te su je poslali u Poatje kako bi tim lekara i opatica utvdio da je nevina. Time je bar donekle, ućutkala svoje kritičare. Međutim, ono što je za nju bilo bitnije je povratak u Šinon i priprema za rat protiv Engleza.

Jovanka Orleanka u Stogodišnjem ratu

Stogodišnji rat (1337–1453. godine) između Engleske i Francuske već je uveliko trajao, kada su Englezi odlučili da osvoje Orlean. Međutim, nisu imali dovoljno snage da ga zauzmu, pa su napravili opsadu. Francuzi nisu činili ništa da se te opsade reše, sve dok Jovanka Orleanka sa upornom pričom o vizijima i Božjem šapatu nije nagovorila regenta da je pošalje na bojište.

Njen dolazak i neverovatna energija podigli su moral francuske vojske, te su najpre odvratili Engleze od opsade. Ona je poslala pismo Rotsleru 22. aprila 1429. godine da napusti mirno Orlean ili će ga ona sama isterati. Osam dana kasnije uzjahala je konja i krenula u boj. Grad je oslobođen 22. maja, a ova pobeda je podstakla moral vojnicima koju su nastavili da oslobađaju gradove duž Loare pod vođstvom sedamnaestogodišnje devojčice. Prva velika francuska kopnena pobeda bila je u gradu Pate, što je otvorilo put prestolonasledniku da ode na krunisanje u Rems. Šarl VII je 18. juna postao kralj Francuske. Jovanka Orleanka ga je molila da je otpusti iz službe, jer je njena misija završena. Tome su se protivili vojnici, jer im je ona konstantno podizala moral u borbama.

Jovanka Orleanka je na slikama prikazana kao ratnik, ali ona se nikada nije borila u bitkama. I pored toga dvaput je bila ranjena, računajući bitku kod Orleana. Predvodila je napade noseći zastavu svoje zemlje, učestvovala je u planiranju vojnih strategija i neverovatno podizala moral vojsci. Nije dopuštala psovke, nepristojno ponašanje, preljubu i odbijanje poslušnosti. Ona i njeni vojnici redovno su posećivali mise i verovali da su sve uspehe postizali uz pomoć Boga. Jovanka je i dalje slušala Božji glas.

Tragična smrt francuske heroine

Jovanka Orleanka
Foto: pixabay.com

Jovanka Orleanka je ostala u službi kralja i učestvovala je u odbrani Kompjenja od Burgunda. Kada je usledilo povlačenje prema tvrđavi, zapovednik odbrane grada, zatvorio je kapije pred Jovankinom vojskom. Bila je zarobljena i odvedena u zatvorsku ćeliju.

Iako je pokušala nekoliko puta da pobegne i verovala da će je kralj Šarl VII osloboditi, to se nije desilo. Prodata je kralju Engleske, Henriju VI koji je protiv nje organizovao suđenje u Ruanu. Bila je optužena za jeres i veštičarenje. Presuda je glasila: spaljivanje na lomači. Pre nego što je pogledala smrti u oči, Jovanka je pred 37 sudija izjavila da više ne čuje Božji glas. Njena izjava ništa nije promenila. Spaljena je 30. maja 1431. godine u podne na lomači u centru Ruana. Poslednja reč koju je izgovorila kroz visak je: „Isuse!“. Imala je samo 19 godina. Njen pepeo su bacili u Senu. Ako se nekad nađete ispred Ajfelove kule, ne zaboravite da  u talasima Sene ispred vas živi sećanje na francusku heroinu.

Kroz analizu istorijskih spisa i svim izjava o glasovima koji su joj se obraćali od 13 godine, savremenici smatraju da je Jovanka patila od neuroloških i psihičkih poremećaja koji su izazivali halucinacije.

Kanonizacija – sveta Jovanka Orleanka

Postupak za rehabilitaciju pokrenut je 1456. godine u Parizu. Uz saglasnost pape, pregledan je sav materijal o francuskoj heroini i utvrđeno je poništenje presude. Nije došlo do beatifikacije, odnosno prvog stepena kanonizacije. To se dogodilo tek početkom 20. veka, a konačno je kanonizovana 1920. godine. Sveta Jovanka Orleanka smatra se jednim od najvećih svetaca po učenju rimokatoličke crkve.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here