Kada govorimo o štitnoj žlezdi, odnosno tiroidnoj žlezdi, suočavamo se s jednim od ključnih organa u našem endokrinom sistemu. Ova mala žlezda u obliku leptira, smeštena na prednjoj strani vrata, ima monumentalnu ulogu u regulisanju brojnih vitalnih telesnih funkcija. Ona proizvodi hormone koji utiču na metabolizam, energetski nivo, telesnu temperaturu, kao i na rad srca.
Upravo zato, kada štitna žlezda ne radi kako treba, bilo da je reč o hipotireozi (nedovoljnoj aktivnosti) ili hipertireozi (prekomernoj aktivnosti), posledice mogu biti dalekosežne za celokupno zdravlje pojedinca. Pravovremena reakcija i adekvatno lečenje su ključni u očuvanju kvaliteta života osoba sa disfunkcijom štitne žlezde. Identifikacija simptoma, razumevanje uzroka i komplikacija, kao i pravilno upravljanje stanjem, su prvi koraci ka postizanju stabilnosti i zdravlja.
Prva stvar koju će vas neko pitati kada počnete da se žalite na čitav splet promena u organizmu koji bi mogli ličiti na neku bolest jeste da li ste skoro proveravali štitnu žlezdu. Naročito je to tako ako do tog trenutka niste bili neko ko je imao bilo kakve zdravstvene probleme. “To to je od hormona” – takođe je rečenica koju žene mogu čuti kada se jedne drugima požale da im se u organizmu nešto dešava a da ne mogu da povežu šta je u pitanju. I sve zato što, kad se problemi sa štitnom žlezdom jave, simptomi mogu biti takvi da upućuju na nešto drugo, a ne na poremećaj štitne žlezde.
Kada tiroida ne funkcioniše kako treba, svaki organ je ugrožen
Pre svega treba objasniti koja je uloga štitne žlezde u organizmu čoveka. Još jedan naziv za ovu žlezdu jeste tiroida, i ona je zadužena za lučenje hormona tironina i tiroksina, dok sve to kontroliše tireostimulišući hormon za koji je zadužena hipofiza. Sami ovi nazivi malo kome znače, ali ako kažemo da svi ti hormoni utiču na celokupni organizam i sve ćelije u njemu, već možemo naslutiti koliko je štitna žlezda i njeno pravilno funkcionisanje bitno. U direktnoj je vezi sa metabolizmom, radom srca i mišića, kao i psihom. Jednostavno – sve vitalne funkcije su u disbalansu u čovekovom organizmu kada se ovi hormoni ne luče dovoljno ili se luče previše.
Najčešće se priča o hipotireozi
Kada štitna žlezda ne radi kako treba, dešava se da luči ili premalo ili previše hormona, a organizmu je potreban balans, odnosno da se nivo tih hormona drži u određenim granicama. Zato lekari pacijente, kada posumnjaju na problem ili čisto iz preventivnih razloga, upućuju da provere nivo hormona štitne žlezde, što je pouzdan način da vidimo da li je ona uzrok zdravstvenih problema. Kada se utvrdi da tih hormona ima manje nego što treba, uspostavlja se dijagnoza hipotireoza. Do takvog poremećaja dolazi kada se štitna žlezda – koja se nalazi u vratnom delu – odnosno njeno tkivo upali, što može da traje i neko duže vreme, pa to utiče da se manje hormona i proizvodi. Kada je ta upala hronična, u pitanju je autoimuna bolest pod nazivom Hashimoto sindrom
Splet različitih zdravstvenih problema
Kada neka bolest u nazivu ima reč sindrom, to znači da je u pitanju problem koji zahvata više organa i koji je kompleksniji. Odnosno, zahvata sisteme, a jedan od znakova da je u pitanju taj sindrom jeste osećaj umora i iscrpljenosti koji se javlja hronično, i to čak i kada nismo bili izloženi nekom naporu. Energija koju čovek ima je u direktnoj vezi sa funkcionisanjem metabolizma – i štitna žlezda utiče na njegov rad. To dalje vodi u druge probleme, a to je najčešće problem sa prekomernom kilažom koji dolazi odjednom. Kada se hormoni ne luče u dovoljnoj količini, cirkulacija je slaba, koža je suva, što dalje utiče na kosu, nokte i oticanje. Kada su u pitanju problemi sa štitnom žlezdom kod žena, hipotireoza utiče na reproduktivni sistem, a ukoliko se to stanje ne leči na vreme, dolazi do problema sa drugim sistemima, odnosno do problema sa disanjem, srcem i mozgom.
Kako izlečiti Hashimoto sindrom
Iako deluje da se ovakav problem koji zahvata čitave sisteme u organizmu teško rešava, nije nemoguće izaći na kraj sa ovom vrstom sindroma. Naime, kao i kod mnogih zdravstvenih problema, bitno je krenuti sa lečenjem na vreme, odnosno prepoznati simptome na vreme. To je možda najteži deo, jer su oni prikriveni, a mi smo često skloni da ih povezujemo sa nekim drugim uzrocima. Kada se uspostavi dijagnoza, svakako postoji terapija u vidu lekova koju lekar prepisuje, ali nije to čarobni štapić koji će rešiti tako kompleksan problem. Suština je zapravo u menjanju načina života, najpre ishrane, koja je ključna u dovođenje nivoa hormona u red. Kako je tiroida sporije radi, treba je podstaći, a to je moguće uraditi i namirnicama koje su dokazano dobre kao stimulator štitne žlezde.
Zato je često pitanje kako izlečiti Hashimoto sindrom prirodnim putem – odnosno koje su to namirnice koje pozitivno utiču na njen rad. Hrana koju treba izbegavati jeste ona hrana koja inače nije zdrava ili ne sme da se upotrebljava prekomerno – zasićene masti, crveno meso, soja, gluten. S druge strane, tu su i neke inače zdrave namirnice koje utiču na smanjenje lučenja hormona – kao što je voće i povrće koje sadrži goitrogene – kupus, spanać, jagode, breskve i slično. Savetuje se izbegavanje previše kofeina. U borbi protiv Hashimoto sindroma valja uvrstiti namirnice bbogate omega-3 masnim kiselinama, jodom, selenom, kao i orašasto voće, đumbir, kurkumu.
