Današnje kulturne bilјke su nastale od svojih divlјih predaka, pa tako i žitarice. Bilo je to davno i ne zna se sve, ali je zanimlјivo i ono što se uspelo do sada saznati iz istorije kulturnih bilјaka. Nešto od toga ćemo reći za pšenicu, od koje se najviše hleba napravi. Na lestvici ukupne proizvodnje prinosa žitarica, pšenica je na drugom mestu, odmah iza kukuruza.
Pšenica se gaji već preko deset hilјada godina
Mnoge činjenice govore o tome da su lјudi prvo počeli kultivisati pšenicu, koja se gaji već preko deset hilјada godina. Ta kulturna bilјka se danas uzgaja na svim kontinentima i hrani gotovo polovinu stanovništva Zemlјine kugle. U 2013. svetska proizvodnja pšenice iznosila je 713 miliona tona. Postoje na hilјade sorti pšenice.
Nastala je od divlјih vrsta trava iz suvih stepa. Kako pokazuju arheološki nalazi domovina pšenice su suve stepske oblasti jugozapadne Azije (Sirija, Palestina, Jordan i Mesopotamija).
Prema istraživanjima naučnika pšenica je bila poznata na području današnjeg Iraka pre 6500 godina, a unatrag 5000-6000 godina gajena je u starom Egiptu, Maloj Aziji i Kini.
Stari Egipćani, koji su uveli tačan astronomski kalendar 4241. godine pre nove ere, već su je dugo pre toga koristili u ishrani. Delta Nila je bila veliko polјe, njome zasejano. Egipćani su pravili spremišta od granita.
Pšenica se prenosila seobama
Pri kretanjima i seobama naroda pšenica je prenošena iz jedne oblasti u drugu i tako se širila. Stari su je Sloveni poznavali još u svojoj pradomovini. To dokazuje naziv koji su upotreblјavali za tu vrstu žita.
Arheološke iskopine na području današnje Rumunije, Mađarske, Polјske i Bugarske pokazuju da je gajenje pšenice tu bilo poznato još pre 4000-5000 godina. Još ranije je uzgajana na teritoriji Rusije, Ukrajine, Jermenije i Gruzije.
U staroj srpskoj državi gajena je na velikim površinama. Podmirivala je potrebe srpskog stanovništva, ali je preticalo i za izvoz preko Dubrovnika na tržište italijanskih državica.
Na novi kontinent pšenica je doneta znatno kasnije. U Južnu Ameriku je doneta u XVI veku (1528. godine), u Severnu Ameriku u XVII (1602. godine na današnju teritoriju Sjedinjenih Američkih Država), dok su je u Kanadi počeli sejati tek 1802. godine.
Bila je to i svojevrsna razmena. Neke kulturne bilјke su sa starog kontinenta stigle na novi, a neke s novog na stari. U Australiju je pšenica stigla još kasnije.
Kako je nastalo brašno
Istorijat brašna vodi nas daleko u prošlost, pre praistorijskih vremena. Zrnevlje žita je čovekova najranija hrana, a mlevenje žita možda prvi čovekov zanat.
Brašno se dobija od jezgra pšeničnog žita koje je spolja zaštićeno čvrstom opnom. Ispod te opne nalaze se smeđi slojevi koje nazivamo ljuskama ili mekinjama. U samom jezgru zrna nalaze se ćelije bele boje i one sadrže dragocene elemente veoma važne za ljudsku upotrebu: skrom i gluten.
U prastara vremena pre pojave prvih civilizacija ljudi su verovatno jeli cela zrna žita, onako sirova. Vremenom je čovek saznao da se zrna lakše sažvaću ako se prethodno istucaju. Zato je zrnevlje stavljano u veliki pljosnat kamen i onda se udaralo po njemu drugim kamenom. Na taj način ljuske su se razbijale a jezgro usitnjavalo i pretvaralo u brašno. Mnogo kasnije nastali su prvi mlinovi a najpe u Rimu.
Oko 100. godine pre nove ere, sagrađena je prva vodenica i na taj način je voda preuzela, čovekovu iliživotinjsku snagu. U srednjem veku Holanđani su prvi put upotrebili vetrenjače. Danas se za mlevanje pšenice, koriste moderni mlinovi na struju.
