Naslovna Saveti Zdravlje Kofein i njegovi pozitivni i negativni uticaji na zdravlje

Kofein i njegovi pozitivni i negativni uticaji na zdravlje

124
1

Širom sveta, dnevno se ispije više od 2 milijarde šoljica kafe, a kofein najviše favorizuju Finci. Dok je ubedljivo najveći proizvođač Brazil, a odmah zatim Vijetnam, pa Kolumbija.

Što se tiče njenog sadržaja, kafa ima donekle hranljivu vrednost, jer sadrži vitamine B2, B3 i B5. Pored vitamina, sadržaj čine i minerali magnezijum, kalijum, kao i antioksidanti, koji štite ćelije od oštećenja. Pritom, šolja obične crne kafe, bez mleka i šećera, sadrži samo 2 kalorije. Sa dodatkom šlaga, mleka ili sećera, ova vrednost raste.

Kafa na stolu, kofein

Pozitivni uticaj na zdravlje

Godinama su naučnici kroz različita istraživanja ispitivali uticaj kafe na ljudsko zdravlje. I kada su u pitanju pozitivni efekti, pokazalo se da ona smanjuje rizik za nastanak pojedinih bolesti i stanja. Među njima su Parkinsonova, šećerna bolest tipa 2, depresija, srčani udar, ali i različite bolesti jetre. Takodje, ona ubrzava metabolizam i topljenje masnih naslaga za 10% kod gojaznih, odnosno skoro 30% više kod vitkih osoba. Ali se to uglavnom odnosi na ljude koji su dugogodišnji konzumenti. Nekoliko studija naglašava da je i do 65% manji rizik od razvoja Alchajmerove bolesti kod osoba koje redovno piju kafu, što je obećavajući podatak.

Negativan uticaj na zdravlje

Ipak, istraživanja su pokazala i neka štetna dejstva kafe. Pa na primer, češća konzumacija kafe je kod ispitanika dovela do veće učestalosti preloma kostiju, povećanja krvnog pritiska, pojave anksioznosti, endometrioze kod žena i refluksa želudačnog sadržaja. Takođe se izbegava i u trudnoći. Razlog tome su neke hemijske supstance, kao mikotoksini i akrimalid, koje se mogu naći u kafi i biti opasne po ljudsko zdravlje.

Ali pored svega toga, najpoznatiji efekat kafe odnosi se na naš mozak, psihu i generalno veću energičnost koju dobijamo posle unetog kofeina.

Kofein – mehanizam dejstva

Kofein predstavlja sastojak kafe, koji se ponaša kao psihostimulans. Kada popijemo kafu, i kofein dospe putem krvi do mozga, sposoban je da se veže za receptore moždanih ćelija, koji nisu namenjeni njemu, već supstanci koja se zove adenozin. Adenozin je naš neurotransmiter, koji se vezuje za svoje receptore i kroz niz biohemijskih reakcija, dovodi do osećaja pospanosti i uspavljivanja. Međutim, kofein se za receptore takmiči i onemogućava molekulima adenozina da se vezuju u dovoljnoj meri, što kao rezultat ima osećaj odmornosti i povećane energije.

Takođe, kofein, za razliku od adenozina, može doneti i bolje raspoloženje i osećaj zadovoljstva. Jer se dešava da je receptor adenozina često povezan sa receptorom za dopamin, inače neurotransmiter koji donosi osećaj prijatnosti. Ali, kada se adenozin veže za takav svoj receptor, često onemogući molekul dopamina da se veže za sopstveni. Dok se kofein može vezati za receptor namenjen adenozinu i pritom ostaviti prostora dopaminu da se veže za sopstveni. Pa tako, ne samo da ćemo imati više energije nakon šolje kafe, već ćemo biti i nešto lepše raspoloženi. A zajedno sa psihičkom, uglavnom je poboljšana i fizička sposobnost.

Kafa u zrnu i mlevena, kofein

Treba napomenuti i da se kofein nalazi i u kafi bez kofeina, u najmanje 1-2% sadržaja.

Dnevna preporučena doza kofeina je oko 400mg ili 4 šoljice kafe, što se smatra optimalnim za ispoljavanje povoljnih efekata, a izbegavanje neželjenih. Međutim, osobe kojima zdravstveno stanje ne dozvoljava konzumiranje kafe u toj meri ili uopšte, svakako treba da je izbegnu.

Ostavljam vam prostora da sami procenite da li vam kafa prija i donosi više dobrih ili loših efekata. I da na osnovu toga, sami sebi odredite optimalnu dozu.

Ukoliko ste više vizuelni tip osobe, ovaj tekst je dostupan i u priloženom video snimku.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here