Naslovna Istorija Zanimljiva istorija Kako je nestala „đerdapska Atlantida“ – Ada Kale?

Kako je nestala „đerdapska Atlantida“ – Ada Kale?

43
0

Postoji bezbroj pitanja o potopljenom ostrvu u blizini Tekije, sa rumunske strane granice, koje je ostalo u istoriji poznato po pogubljenju turskih dahija. Ovaj događaj iznedrio je jednog heroja, najpre komandanta, a zatim i vojvodu, Milenka Stojkovića. Možda je 1971. godine Ada Kale izbrisana sa mape, ali njena priča odzvanjaće Gvozdenom kapijom još mnogo godina i ostaće deo neverovatnih lokaliteta Donjeg Podunavlja. Pokušaćemo da otkrijemo zašto je smatraju „đerdapskom Atlantidom“.

Ime ostrva Ada Kale

Ostrvo se nalazilo četiri kilometra nizvodno od Tekije, gde se Dunav „lomi“ i nastavlja ka Kladovu. Bilo je dugo 1750 metara, a široko samo 500 m. Brojni osvajači su se otimali za prevlast na Adi Kale, zbog izuzetnog strateškog značaja i kontrolisanja brodova na Dunavu. Poznato je da se ostrvo najpre zvalo Sa`an, zatim je dobilo austrijsko ime Karolina. Car Leopold gradi izgradio je utvrđenje i nazvao ga Nova Oršava, te je celo ostrvo nosilo ime po rumunskom gradu. Turci su ga nakon osvajanja prozvali Ada-i Kebir (Veliko ostrvo), a po završetku izgradnje tvrđave konačno menjaju ime u Ada Kale (Ostrvo tvrđava).

Život na ostrvu u Đerdapu

izvor: wikipedia.org

Ada Kale, zbog izuzetnog geografskog položaja, često je bila poprište sukoba. Još od prvih istorijskih spisa iz 1430. godine, mnogi narodi su vladali ovim ostrvom: Rimljani, Turci, Austrijanci, Mađari, Srbi i Rumuni. Rumunima je pripala nakon Prvog svetskog rata. Pripada im i danas, iako se nalazi ispod površine Dunava.

Ostrvo je bilo poznato po vinovoj lozi adakalka. Pretežno su ga naseljavali Turci, ali bilo je i Bosanaca, Bugara, Albanaca i drugih manjina. Ada Kale je imala svog gradonačelnika (mudira) i sudiju (kadira). Jedno vreme je ovo ostrvo bilo jedini turski posed zapadno od Jedrena. Narod koji je živeo na ostrvu bio je mahom siromašan, sve dok ga rumunski kralj Karolj II 1931. nije posetio i oslobodio poreza. Ada Kale, sa svojim uskim ulicama i džamijama, postaje egzotično turističko mesto koje je posećuje hiljade ljudi godišnje. Glavni trg bio je popunjen restoranima i prodavnicama tekstila. Kao suveniri su se kupovali džem od ruža i smokava, nargile i masline. Živelo se pretežno od ribolova i turizma, ali i krijumčarenja.

Nakon Drugog svetskog rata, siromaštvo se vratilo na ostrvo. Njegovi stanovnici su se mučili do 1964. godine kada su saznali da će Jugoslavija graditi hidroelektranu „Đerdap I“. Rumunske vlasti su potpisale sporazum po kome daju saglasnost da ostrvo bude potopljeno. Celokupno stanovništvo je iseljeno do 1968. godine, a tri godine kasnije, Ada Kale nestaje sa mape sveta.

Priča o pogubljenju dahija

Vođe janičarskih jedinica u Beogradskom pašaluku Aganlija, Kučuk Aliija, Mula Jusuf i Mehmed-aga Fočić, smatrali su da ne moraju da za svoje zločine odgovaraju nikome, čak ni sultanu. Oni su otišli toliko daleko da su ubili beogradskog pašu i uspostavili diktaturu. Ubirali su poreze, sudili i ubijali po sopstvenim prohtevima. Narod je na sve načine pokušavao da se odupre teroru od strane dahija. Međutim, kako bi zaplašili Srbe, odlučili su se za da ubiju desetine velikana. Taj događaj istorija beleži pod nazivom „Seča knezova“, koji je predstavljao neposredan povod za „Početak bune protiv dahija“. Turski sultan, poslao je svog izaslanika, Bećir-pašu, u Srbiju da uhapsi i pogubi dahije. On je to, ipak, prepustio srpskim ustanicima. Ustanički komandant, Milenko Stojković, našao je dahije na ostrvu Ada Kale. Priča se da su Turci otkrili njihov položaj srpskom komandantu. Pogubio je svu četvoricu, a u Beograd, a potom i u Carigrad, poslate su glave trojice dahija. Aganlijina glava nikada nije pronađena. Postoji priča da je upala u Dunav prilikom pranja. Kako je Aganlija došao iz Bosne u Srbiju kao čamdžija, a završio kao vodama Dunava kao zlikovac, nastala je izreka: „Voda ga donela, voda ga odnela“.

Vojvoda Milenko – od junaka do izgnanika

Rodom iz Kličevca, kod Požarevca, Milenko Stojković, bavio se krojačkim zanatom izrađivaši narodnu nošnju. Pridružio se ustanicima zajedno sa svojim pobratimom Petrom Dobrnjcem. Kada je odlučeno da se dahije moraju pogubiti, Milenko je određen za komandanta jedinice od 27 momaka iz njegove družine i 10 Turaka koje je odredio komandant Ade Kale, Redžep-aga. Kada su pronašli dahije na ostrvu, nije došlo do predaje, već teške borbe od osam sati. Milenko je postao heroj, ali svoj najveći vojni uspeh nije postigao tu, već u bici na Ivankovcu, u kojoj je bio ranjen. Karađorđe ga je 1806.godine proglasio vojvodom.

Vojvoda Milenko je, osvojivši Ramsku tvrđavu, iz harema komandanta grada zarobio nekoliko žena i napravio svoj harem, promenivši im veru u pravoslavnu. Harem je od 1807. godine dopunjavao sa ženama koje su brodovima prevožene za Tursku, sačekavši ih u Poreču. Birao je samo najlepše. Priča se da je u haremu vojvode Milenka bilo 42 žene.

Nakon svađe sa Karađorđem oko političkih pitanja, odbio je da prihvati dužnost Popečitelja inostranih dela, što ga je dovelo do progonstva iz Srbije. Sa njim je prognan i Petar Dobrnjac. Umro je na Krimu, na obali Crnog mora, a u rodnom Kličevcu je na dvestogodišnjicu Prvog srpskog ustanka otkriven je spomenik njemu u čast.

Izgradnja hidroelektrane Đerdap – cunami za Srbiju i Rumuniju

izvor: pixabay.com

Radovi na izgradnji hidroelektrana „Đerdap I“ i „Đerdap II“ zvanično su počeli 7.septembra 1963. godine, iako je prva inicijativa za iskorišćavanje energetskog potencijala Dunava počela još 1896. godine. Prva hidroelektrana je završena 1970. godine na 10km uzvodno od Kladova. Neposredno ispod pogona nalaze se ostaci rimske tvrđave Diana. Posledice izgradnje hidroelektrane i povećanje nivoa Dunava za 70 metara bile su raseljavaje velikog broja ljudi koji je živeo na obalama reke. Ada Kale je potpuno potopljena, stanovništvo Oršave je prešlo u brda, arheološko nalazište Lepenski vir je takođe premešteno, dok je ušće reke Poreč u Dunav pretvoreno u estuar. Nikako ne smemo zaboraviti da je nakon izgradnje hidroelektrane, nastalo najveće veštačko jezero u Srbiji, Đerdapsko jezero.

Priča o Atlantidi je možda mit, ali priča o Adi Kale, haremu vojvode Milenka, pogubljenju dahija, definitivno je istorijska činjenica. Kada vas put bude naveo u Kladovo, setite se da je tu nekad bilo ostrvo koje je predstavljalo „orijent u srcu Evrope“ – Ada Kale.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here