Naslovna Priroda i nauka Ekologija Kako klimatske promene utiču na zdravlje

Kako klimatske promene utiču na zdravlje

44
0
klimatske promene

Klimatske promene utiču na različite aspekte ljudskog zdravlja. To se naročito odnosi na ekstremne razlike u vremenskim uslovima koje se događaju za kratko vreme. Velike razlike u temperaturi, vlažnosti vazduha i vazdušnom pritisku mogu dovesti do pogoršanja bolesti kod nekih ljudi. A mogu dovesti i do nastanka novih bolesti. Zato je važno informisati se o ovoj temi i na vreme uočiti moguće posledice po zdravlje. Jedino tako možemo sprečiti njihov nastanak. Klimatske promene dovode do razvoja, kako fizičkih, tako i psihičkih tegoba. A različiti poremećaji i bolesti nastaju i direktnim putem i indirektno.

Klimatske promene kao direktan i indirektan faktor

Direktno, nagla promena vazdušnog pritiska, dovodi do poremećaja arterijskog krvnog pritiska. To predstavlja veliki problem osobama koje boluju od hipertenzije, ali i onima koji imaju niži krvni pritisak. I kod jednih i kod drugih, varijacije u krvnom pritisku mogu dovesti do glavobolja. Promene u vlažnosti vazduha mogu stvoriti tegobe kod osoba koje boluju od astme ili drugih respiratornih problema. Pa će usled većeg procenta vlage u vazduhu, neki od njih biti primorani da češće koriste svoje pumpice, kako bi olakšali disanje. Indirektan uticaj klimatskih promena podrazumeva promene rastu voćarskih i povrtarskih kultura, a samim tim nastaju problemi u snabdevanju zdravom hranom. Takođe, postavlja se pitanje dostupnosti pijaće vode, u slučaju suše, ali i nezagađene vode, usled učestalih poplava. Smanjen kvalitet vazduha, snažniji vetrovi i veće vrućine dodatno ugrožavaju zdravlje. Više o tome, saznajte u tekstu.

Klimatske promene i češća pojava zaraznih bolesti

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, klimatske promene uzrokuju češće infekcije koje se prenose insektima ili putem vode. Pogotovo tako što dovode do češće pojave poplava. U tim situacijama su uglavnom aktuelne bolesti izazvane stomačnim virusima ili nekim bakterijama.

Zagađenje vazduha kao uzrok brojnih bolesti

Kao što znamo, zagađenje vazduha ili tzv. aerozagađenje uzrok je brojnih bolesti, a može i pogoršati postojeće. Najčešće bolestio do kojih dovodi su astma, hronična opstruktivna bolest pluća, kašalj, iritacija grla, zapaljenje pluća, karcinom pluća, bol u grudima, otežano disanje usled otoka sluzokože disajnih puteva, pa čak i srčani udari, koji nastaju kao posledica pomenutih stanja.

Svedoci smo sve veće potrebe stanovništva svetskih metropola da upotrebljavaju maske pri svakodnevnom napuštanju stana i boravku na ulicama grada. To možemo shvatiti kao znak upozorenja i signal da primenimo sve što je u našoj moći da sprečimo moguću ekološku i zdravstvenu katastrofu.

Visoka temperatura i UV zračenje kao tihe ubice

Visoka temperatura i veće zračenje mogu biti izvor ozbiljnih zdravstvenih problema kod ljudi. Visok stepen zračenja se povezuje sa sve češćom pojavom melanoma u starijoj i mlađoj populaciji. Nekorišćenje kreme sa zaštitnim faktorom, izlaganje suncu u vreme najvećeg dejstva UV zraka, česte opekotine, a pogotovo opekotine nastale u dečijem periodu, kao i svetao ten, spadaju u posebno rizične faktore za karcinom kože. Visoke temperature, same po sebi, mogu izazvati toplotni udar tokom leta, naročito pri nošenju neadekvatne garderobe, nedovoljnoj hidrataciji, kod osoba koje su nenaspavane ili gladne ili pritom obavljaju neki teži fizički posao. Ali i nagle promene u temperaturi su rizične za plućne i srčane bolesnike. Ekstremne promene su posebno opasne po određene grupe, kao što su deca, stariji, osobe sa hroničnim bolestima, lošim ekonomskim statusom ili socijalno izolovani, ili kod osoba koje žive u urbanim sredinama, gde su temperature uglavnom nekoliko stepeni više u odnosu na seoska područja.

Kako klimatske promene utiču na mentalno zdravlje?

Ekstremne promene u klimatskim uslovima mogu biti traumatične i stresne za ljude. Pre svega, ljudi mogu zbog raznih elementarnih nepogoda i ekoloških katastrofa ostati ostati bez svojih domova ili čak ljudi koje vole. Češće su povrede i bolesti. I sve to vodi većem stepenu pojave samoubistva u opštoj populaciji, kako pokazuju istraživanja. Čak preciziraju da proporcionalno, uz višu temperaturu, raste stopa suicida. Najčešći poremećaji koji se razvijaju su anksioznost i posttraumatski stresni poremećaj. Ali je i češći razvoj šizofrenije kod osoba koje su predisponirane.

Klimatske promene i alergije

Povećan nivo ugljendioksida u vazduhu dovodi do uvećavanja nivoa alergena iz biljaka. To za posledicu može imati veću osetljivost na alergene i pojavu astme. Takođe, kod mnogih osoba su astmatični napadi postali učestaliji i traju duže u uslovima ekstremnih klimatskih promena. Posebno je nepovoljna kombinacija toplijeg vremena i veće vlažnosti u vazduhu. Razlog za to je povećanje prisustva plesni u unutrašnjosti domova.

Kako klimatske promene stvaraju neurološke tegobe

Istraživanja su pokazala da klimatske promene dovode do negativnog uticaja na naš nervni sistem. Smatra se da su glavni posrednici za takav uticaj toksini iz vode i hrane. Kako do toga dolazi? Naime, usled velikog povećanja temperature, dolazi do nepovoljnog cvetanja algi u vodama. Time se povećava i nivo biotoksina u ribama i morskim plodovima. Kada se njima hrani, čovek povećava nivo takvih toksina u organizmu i veći je njegov rizik za razvoj Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Pa se čak pokazalo da teški metali (olovo i živa), mogu da smanje koeficijent inteligencije kod fetusa, majki koje su u trudnoći konzumirale morske plodove iz takvih voda.

Zaključak

Narušavanje prirode i ekstremne promene u klimatskim uslovima nastaju pre svega pod uticajem ljudskog faktora. A na kraju, imaju snažne negativne posledice po njegovo zdravlje. Zato moramo čuvati svoju sredinu, ako želimo da ona štiti nas. Širenje svesti o ovom problemu, putem različitih organizacija, veliki je korak za unappređenje životne sredine. Ali se u međuvremenu moramo i zaštititi od brojnih nepovoljnih faktora: visokog stepena zračenja, naglih promena u klimatskim uslovima i zagađenja vode, vazduha i zemljišta. Svoju hranu moramo pažljivo birati, svoju garderobu prilagođavati i koristiti adekvatna zaštitna sredstva i preparate. I naravno, moramo usmeriti svoje aktivnosti ka ograničavanju dosadašnjeg zagađenja sredine i oplemenjivanju planete. Samo tako možemo sačuvati i svoje zdravlje.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here