Carstvo knjige, krilato detinjstvo u svetu bajki i šarenoliki prizori unutar korica, a sa druge strane dete koje ume da se uživi i doživi. Dete koje upravo zahvaljujući doživljajnom čitanju iz rečenice u rečenicu raste, razvija maštu, postaje govorljivije, sigurnije u sebe i u svoje reči. Zar to nije ono što svaki roditelj želi za svoje dete? Iznosimo nekoliko korisnih i zanimljivih predloga roditeljima kako da podstaknu svoje dete na čitanje i tako im bogate fond reči.
Kako rastu reči?
Sve kreće od malih nogu. Roditelji, izuzetno je važno da bar sat vremena dnevno provodite vreme sa svojim detetom:
• čitajući mu;
• objašnjavajući mu šta znače reči za koje vas pita
• motivišući ga da što više razgovara s drugom decom, ali i odraslima.
Psiholozi savetuju da se s decom razgovara kao s odraslima, odnosno bez preteranog „maženja u govoru” – da bi se razvijala njihova artikulacija, ali i bogatio fond reči.
Dok su u mlađem uzrastu pokazujte im ilustracije u knjigama, učite decu da ih svojim rečima objasne.
Kada krenu u školu, počnu s ozbiljnijim časovima gramatike, otprilike u petom, šestom razredu:
• kupite deci neku knjigu koja na zanimljiv način objašnjava gramatiku i specifičnosti srpskoga jezika, kao što su: „Zanimljiva gramatika“, „Priče o rečima“, „Zašto se kaže?“ Milana Šipke.
Ako niste uzor detetu, neće ni ono imati volje da čita.
Zato se trudite da:
• umnožavate vašu kućnu biblioteku, da vas deca vide dok čitate, da razgovarate s njima o lektirama koje su radili u školi
• da ih učlanite u biblioteku
Ako je nadareno za recitaciju, pisanje ili glumu:
• podstičite ga i upisujte u kreativne radionice i sekcije.
Još jedan način da motivišete dete da čita, kao i za sve ostalo, jeste da mu obećate nešto zauzvrat. Ali ne bilo šta. Pre svega, dete treba da nauči da će razvojem svoje ličnosti ostvariti uspeh, a da su određena materijalna zadovoljstva prolazna. Zbog toga, nagradite ih, na primer:
• novom knjigom za koju je zainteresovano, zanimljivo ilustrovanim dnevnikom gde će beležiti svoje dogodovštine, odlaskom u bioskop, porodičnim vikend izletom, odlaskom u pozorište, novim hobijem…
Potrudite se da knjiga postane svakodnevnica:
• čitajte im priče pred spavanje
• ponesite knjigu i čitajte s detetom dok čekate red kod lekara, u banci, u prevozu, na plaži.
Da biste bogatili fond vašeg deteta pre svega bogatite svoj. Rečnik srpskoga jezika nalazi se i na internetu, a preporučujemo vam i štampano izdanje Matice srpske iz 2011. godine. Naravno, nećete ga čitati i nositi sa sobom svakoga dana, ali kada vas dete pita za neku reč:
• zavirite u rečnik i objasnite mu na jednostavan način.
Igrajte se rečima
• Tražite zajedno sinonime, ili koristite jednu reč na više načina. Recimo, takmičite se ko će da pronađe više zamena za reč pametan, veseo, dobar. Ili ko će na najzanimljiviji način da dopuni frazu hladan kao (led, frižider, kišna glista), dobar kao…
• Napravite zajednički rečnik u koji ćete upisivati nove ili neobične reči koje ste naučili.
Neka učenje jezika bude kreativno, a knjiga ne samo zamorna obaveza. Deca su ipak samo deca, i često stvore otpor prema knjizi koja im kvari igru i „otima” slobodno vreme. Zbog toga je važno da knjiga od detinjstva postane deo njihove kreativne svakodnevnice.
Tekst je posvećen deci koja još nisu otkrila kako da se sakriju u svet knjiga od „dečijih briga”, kao i da je znanje jedino što im sestra i brat ne mogu uzeti iz ormana. Između ostalog i jednoj Lani, koja tek otkriva zbog čega je „Malom princu“ ruža toliko važna.
