Da bismo govorili o probioticima, moramo se najpre dotaći teme antibiotika. Kao što i sami nazivi govore: probiotici su, po svojoj funkciji praktično suprotni antibioticima. Naime, znamo da su antibiotici veliki izum 20. veka. Služe lečenju bakterijskih, ali i nekih gljivičnih infekcija, od kojih su mnoge odnosile živote. Neki među antibioticima sposobni su da u potpunosti ubiju opasne bakterije, dok pojedini imaju ulogu u usporavanju njihovog rasta. U zavisnosti od vrste bakterije, propisuju se antibiotici sa različitom funkcijom. I danas je smrtnost od bakterijskih infekcija svedena na minimum, upravo zahvaljujući antibioticima. Pa ipak, njihova upotreba nije sasvim bezazlena. Zbog čega se i teži kupovini antibiotika isključivo prema propisu lekara. A uz to, svaki lekar, pri određivanju antibiotske terapije, savetuje probiotik. Zašto?
Uzimanjem antibiotika se ne uništavaju samo „loše“ bakterije, odnosno one koje izazivaju infekciju. U našem telu živi ogroman broj dobrih bakterija. One se prvenstveno nastanjuju u crevima. I označavaju se kao „dobre bakterije“. One su odgovorne za naše pravilno varenje hrane, a ujedno predstavljaju i deo našeg imuniteta. One nas velikim delom štite od nastanka infekcije patogenim bakterijama. Sa čestom primenom antibiotika, narušavamo ovu prirodnu barijeru u crevima i time sopstvenu zaštitu. Iako je osnovni cilj na uništavanju opasnih mikroorganizama, antibiotici ipak neselektivno ubijaju i one dobre bakterije. Zbog čega ubrzo postajemo nezaštićeni. I tu nastupa uloga probiotika.
Šta je probiotik?
Većini ljudi je poznato da probiotici predstavljaju preparate dobrih bakterija. Kada se probiotik redovno unosi, crevne bakterije se umnožavaju i time se normalna crevna flora čuva od uništenja. Ili se bar tome aktivno teži, jer neki antibiotici mogu biti suviše jaki.
Ali probiotik može sadržati još neke supstance, pored korisnih bakterija. Među njima je inulin. Inulin predstavlja vrstu složenih šećera, koji se ne vari i ne preuzima u crevima, već samo prolazi kroz digestivni trakt i u istom obliku se izbacuje u spoljašnju sredinu. Takođe predstavlja vrstu dijetnog vlakna, što je jako korisno za zdravlje creva. A pritom podstiče rast dobrih bakterija. Zato probiotik posebno dobija na kvalitetu ako sadrži inulin. Inulin je dodatno poželjan jer se smatra da smanjuje nivo lošeg holesterola i triglicerida u krvi. Tu svoju funkciju postiže upravo smanjenjem njihove apsorpcije u crevima. Neki preparati se označavaju i kao „prebiotici“, jer ne sadrže probiotske bakterije, već samo hranu za njihov rast. Jedna od supstanci koja se takođe nalazi u prebioticima jeste i oligofruktoza.
S obzirom na to da se antibioticima narušava pravilno varenje hrane, česte nuspojave su i prolivaste stolice, ali i zatvor. Kod dijareje se dodatno ometa preuzimanje hranljivih materija iz creva, usled prebrzog prolaska hrane. Zato osobe moraju nadoknađivati izgubljene tečnost, minerale, vitamine ili elektrolite. Regulacijom varenja hrane, uz pomoć probiotika, izbegava se ovaj problem.
Kako izabrati najbolji probiotik?
Kod odabira probiotika najvažnije je proveriti sadržaj dobrih bakterija. Što je više vrsta dobrih bakterija u sastavu preparata, to je on kvalitetniji. Neke od dobrih bakterija su iz grupe Bifidobacterium i Lactobacillus acidophilus. Ali, isto tako, savetuje se uzimanje onih probiotika koji sadrže prebiotik, odnosno oligofruktozu ili inulin, jer se time pojačava uloga probiotika. Pojedini sadrže vitamin C i cink, što takođe doprinosi kvalitetu probiotika. A svaki probiotik bi trebalo da bude formulisan tako da ga želudačna kiselina ne može razložiti, tako da svoj puni efekat ispoljava u crevima.
Kako se pije probiotik?
Treba naglasiti da se probiotici mogu uzimati bez obzira na to da li imamo antibiotike u svojoj terapiji. Jer probiotici nisu štetni i pritom potpomažu rad naših creva. A probiotik je i jedini preparat koji zapravo stimuliše naš imunitet, jer njegove bakterije i predstavljaju deo imuniteta. Zato se, s vremena na vreme, a pogotovo ako imate problema sa crevima, savetuje njihovo preventivno uzimanje.
A što se tiče vremena uzimanja probiotika, razlikuje se onda kada se pije uz antibiotsku terapiju i onda kada se pije mimo nje. Ukoliko osoba uzima antibiotike, poželjno je da probiotik pije 2 sata posle antibiotika. A preporuka je da se probiotici uzimaju i bar nedelju dana nakon završetka antibiotske terapije. Ukoliko se uzima bez antibiotika, smatra se da probiotik ima podjednaku efikasnost kad se uzima pre ili posle jela.
Koja se doza probiotika preporučuje?
Nije u potpunosti precizirano koliko probiotika je dovoljno za prevenciju, a koliko u sklopu antibiotske terapije. U uputstvu svakog preparata probiotika stoji kolika je preporučena dnevna doza. A smatra se da su niže doze, tokom dužeg vremenskog perioda, bolje za prevenciju infekcije kod zdravih ljudi, dok su veće doze poželjne za uzimanje tokom terapije infekcija.
Da li postoje prirodni probiotici?
U prirodne probiotike spadaju one namirnice koje su prirodno obogaćene dobrim bakterijama. Ishrana njima podstiče razvoj korisne crevne flore. Na prvom mestu među prirodnim probioticima je jogurt. Zato se pacijentima na antibiotskoj terapiji, često, pored preparata antibiotika, savetuje i uzimanje što više jogurta. Izuzetak je primena antibiotika tetraciklina, koji ne bi smeli da se primenjuju zajedno sa uzimanjem mlečnih proizvoda, jer se time umanjuje njihova apsorpcija, a time i efikasnost.
Da li trudnice i deca smeju da piju probiotik?
Izuzetno su retke neželjene reakcije na probiotik i uopšte, a i u populaciji dece i trudnica. Takođe, nema kontraindikacija za njihovo uzimanje. Pa ipak, treba biti oprezan u trudnoći, te detaljno pročitati uputstvo na preparatu, jer pojedini nisu ispitivani na trudnicama, pa nije poznato kakav efekat mogu imati.
Kada su u pitanju deca, probiotici su posebno korisni kod sklonosti alergijama, dermatitisu i respiratornim infekcijama. Pokazalo se da primena u zimskom periodu smanjuje mogućnost od pojave prehlada kod dece. Ali je za potpuno postizanje efekta potrebno da se odabere pravi probiotik, koji će se koristiti tokom dovoljno dugog vremenskog perioda.
Zanimljivosti
Da li ste znali da sadržaj bakterija u crevima utiče i na razvoj našeg mozga? Naime, istraživanja su pokazala da se u zavisnosti od raznovrsnosti crevne flore, može razlikovati i stepen ljudske inteligencije. To umnogome objašnjava značaj balansa dobrih bakterija.
Sastav dobrih bakterija je važan, ne samo za zdravlje creva, već i genitalnog trakta, respiratornog sistema, pa i celokupnog organizma. Čak se i lečenje gljivičnih infekcija olakšava davanjem probiotika.
Zaključak
Dakle, probiotici podstiču naš imunitet, zdravlje creva i bolje varenje hrane, smanjenje nivoa lošeg holesterola i triglicerida, obezbeđuju više energije i manji rizik od alergija i simptoma prehlade i gripa.
