Izgleda da teško mogu da prođu praznični dani a da se ne zavrtimo u začaranom krugu.
Od planiranja dobrog provoda do nekoliko kilograma viška, granica se nekako stanji baš tu oko Nove godine. Nije lako odupreti se prazničnoj euforiji, sve i da ste od onih koji se ne uzbuđuju previše oko svega. A onda, danima (pa i nedeljama) pre nego što zapravo sednemo za prazničnu trpezu, tu je gomila podsetnika na slavlje, najluđu noć, porodična okupljanja, dobro raspoloženje…
Po pravilu, uz njih uvek ide i slika jelovnika na kome nema šta nema. Kao po nekom uslovnom refleksu, ubacujemo se u praznični mod – vreme je slavlja i veselja, a ko još tada razmišlja da li je pojeo zalogaj-dva (ili ceo tanjir) više? Na to se potom nadoveže i opšte prihvaćeni stav da se za praznike valja opustiti i dozvoliti sebi malo oduška.
Problem nastaje kada shvatimo da smo ponovo preterali. Danak tom preterivanju stiže u vidu teškog osećaja u stomaku, narušenog varenja, a često se tu nalepi i koji kilogram viška. I onda nastavljamo začarani krug: nakon „valja se opustiti“ sledi griža savesti, odluka da konačno krenemo na dijetu i potraga za najlakšim načinima kako smršati bez mnogo muke – za „brzinskim receptom“ koji će nas za 5 dana ili dve nedelje vratiti u najdraži komad garderobe.
I onda shvatimo da smo ponovo prekršili prećutno obećanje da ovoga puta nećemo ponoviti prošlogodišnju grešku. Zbog čega se onda stalno zatičemo u istoj situaciji, iako znamo da će nam se previše opuštanja vratiti kao bumerang?
Koliko je jaka moć navike
Odgovor na ovo pitanje zapravo je prilično jednostavno. Radi se o sledećem: mi možemo doneti odluku (u ovom slučaju – pazim šta jedem, čak i za praznike) znajući da ćemo time izbeći neprijatnosti (višak kilograma ili „moranje na dijetu“). I to je sasvim na mestu, sve dok se ne zateknemo da smo usput nekako zaboravili šta smo odlučili. Nad odlukom je pobedu odnela navika, ali i okolnosti koje su tih prazničnih dana drugačije od uobičajene svakodnevice.
Praznici su već po tradiciji vreme kada se sastajemo sa najmilijima u svečanom i opuštenom raspoloženju. Uz druženje i veselje kočnice nam popuštaju i teško da ćemo se setiti da izbrojimo svaki zalogaj. Osim toga, postoji i to uverenje da Nova godina, Božić ili slava ne idu bez najraznovrsnijih mrsnih đakonija. I zato kupujemo i spremamo više hrane nego što nam je potrebno, a uostalom – ionako to ne radimo svaki dan. Da li to onda znači da treba da se odreknemo „vanrednog“ uživanja?
Pa, i ne baš. Zapravo, u redu je da u prazničnim danima ugodite sebi. Pitanje je kako da ne dođete do toga da vam kočnice previše popuste, a praznično raspoloženje ustupi mesto kajanju.
Da li je dovoljno reći „ješću manje“?
Dakle, doneli ste odluku: ove godine ćete stvarno paziti. Dobro, nećete baš evidentirati svako parče kolača, ali ćete stati sa jelom pre nego što prevršite meru. Međutim, izbegavanje prejedanja tokom slavlja počinje mnogo pre nego što se nađete pred punim stolom hrane koja vas mami.
Pre svega, navika da jedemo više nego što je našem organizmu potrebno nije rezervisana samo za novogodišnje, božićno ili slavsko veče. Hrana je izvor zadovoljstva, pogotovo kada je jelovnik svečaniji i prepun raznih specijaliteta i koje čašice više. Naime, naš mozak reaguje na unos hrane i „nagrađuje“ nas tako što oslobađa dve važne supstance – endorfin i dopamin. Oni su poznati i kao hormoni sreće zbog kojih osećamo zadovoljstvo nakon obroka. U isto vreme, ovaj sistem nagrađivanja funkcioniše tako što pamti taj osećaj i „tera“ nas da ponovo posegnemo za hranom (a najčešće su to upravo zabranjene namirnice poput slatkiša i prostih ugljenih hidrata). Kada se naviknemo na ovaj hormonski skok, dešava se da nastavljamo sa jelom i onda kad smo već siti ili uopšte ne osećamo glad.
Par praktičnih saveta pre nego što sednete za trpezu
U praznično doba godine, koje je nemoguće zamisliti bez obilne trpeze, još teže je ovu naviku kontrolisati sa namerom. Zato bi prvi praktični podsetnik bio – kada planirate praznični jelovnik, planirajte ga svesno. Odaberite nekoliko specijaliteta (slanih i slatkih) u kojima zaista uživate i koje ne pripremate svaki dan. Time se, s jedne strane, ne odričete toga da ugodite sebi. Sa druge, izbegavate scenario u kome iznosite na sto gomilu raznih đakonija koje biste pojeli „po navici“.
Drugi savet je da se uoči praznika pridržavate izbalansiranog režima ishrane. Postoje jednostavni načini da dovedete apetit u red, a kada to postane navika, vrlo je verovatno da od nje nećete previše odstupati ni tokom prazničnih dana. To ne znači da se na stolu ne može naći i kaloričnijih jela, ali ako pritom isplanirate jelovnik, manja je šansa da će ih biti previše i da ćete u njima preterati. U skladu sa tim planirajte i prazničnu kupovinu: stavite sve na papir i nosite sa sobom spisak.
Još jedan praktičan savet tiče se zdrave rutine koja uključuje redovno vežbanje. Iako zvuči lakše u teoriji nego u praksi (pogotovo kada vas veuz svakodnevne obaveze dočekaju i pripreme oko praznika), na ovaj način izbegavate i jednu od neželjenih posledica, a to je nakupljanje suvišnih kilograma. Ako vam izostane vremena za redovan odlazak na treninge, izdvojte bar pola sata u toku dana za šetnju ili trčanje.
Poslednji savet glaso bi: odustanite od dijete. Ovih nekoliko prazničnih nedelja definitivno nije pravi trenutak da pokušate da smršate. Osim iskušenja kojima je još teže odoleti, verovatno je da ćete u nekom trenutku ipak posegnuti za kaloričnijom hranom, makar i u umerenijoj količini. Umesto toga, održavajte kilažu izbalansiranom ishranom i redovnim vežbanjem.
Nije sve u hrani
Koliko god ozbiljno shvatili sve nabrojane „mere predostrožnosti“, izvesno je i da nećete uvek moći da birate šta će se pred vama naći na stolu. To su sve one prilike kada odlazite kod porodice i prijatelja na ručkove i večere, a vaši domaćini su se pobrinuli da ničega ne manjka. U ovakvim situacijama nam kočnice i najviše popuštaju.
I ovde je ključ u svesnosti i odgovornosti, ali i u tome kako ćete „naštelovati“ apetit. Jedna od većih grešaka je da pre sedanja za prazničnu trpezu izostavljate obroke misleći da ćete tako sveukupno pojesti manje. Efekat je na kraju potpuno suprotan: za svečanom trpezom poješćete više nego što želudac može da svari. Dakle, bez izgladnjivanja – ne propuštajte obroke i jedite normalno tokom celog dana.
Kada se nađete za stolom, popijte pre obroka čašu vode – manje ćete pojesti i u isto vreme olakšati varenje. Takođe, nemojte žuriti s jelom. Potrudite se da zaista uživate u hrani: jedite polako, dobro sažvaćite svaki zalogaj i napravite s vremena na vreme pauzu. Tako će i mozak imati vremena da pošalje signal želucu da ste siti i nećete dolaziti u iskušenje da pojedete previše.
S druge strane, kada se nađete pred komplet prazničnom trpezom (predjelo, glavno jelo, prilozi, desert), sasvim je u redu da jedete sve ukoliko obratite pažnju na količinu. Dobro je voditi računa i o količini popijenog alkohola jer on dehidrira ogranizam i otvara apetit.
Za kraj, ne zaboravite da praznično raspoloženje nije samo hrana koju ćete pojesti. To su svi oni prijatni trenuci sa porodicom i prijateljima i dani zasluženog predaha od svakodnevnih briga. Zasladite se bez mnogo griže savesti, ali neka vam na prvom mestu bude uživanje u zajedničkom druženju sa onima koje volite.
