Naslovna Priroda i nauka Čuda prirode Kamila „pustinjska lađa“ – može da izdrži i do 8 dana bez...

Kamila „pustinjska lađa“ – može da izdrži i do 8 dana bez vode

778
0
Kamila pustinjska ladja

Teško je reći kada su kamilu nazvali pustinjskom lađom. U svakom slučaju to je bilo veoma davno. Jer, se pretpostavlja da je pripitomljena oko 5 hiljada godina pre nove ere. Toliko su stare statue kamila s teretima, a takođe i prikazi tih životinja na stenama Asuana i Sinaja.

Kamila je verni pomoćnik čoveka, osnovna mesna i mlečna životinja, a daje i dlaku, čvršću od ovčje, i kožu. Osušena balega, pak, u predelima bez drveća služi kao gorivo. Pomoću kamile su orali zemlju, koristili je za vršidbu i za vađenje vode iz dubokih bunara. Hiljadama godina kamila je nezamenljivo transportno sredstvo. Tek nedavno potisnuli su je automobili, avioni i druga tehnika.

Kamila može da nosi prosečno polovinu vlastite težine, a neke toliko koliko su same teške – preko 700 kg. I s takvom težinom pređu po nekoliko desetaka kilometara. Kamila je ne samo snažna, nego i laganog hoda. Postiže brzinu preko 20 kilometara na čas.

Ima karakterističan hod: korača istovremeno s obe noge koje su s jedne strane tela, naizmenično s levim i desnim nogama. Takav hod omogućava kamili da održava postojanu brzinu na udaljenostima 80 -90 km na dan

I do osam dana bez vode

Ta životinja je odlično prilagođena za život u pustinjama i stepama. Gusta dlaka sigurno je štiti od noćne hladnoće i dnevne žege. Kamila je skromna u ishrani. Na njenim ispasištima često se ne može naći ništa osim trnja i grube žilave i slane trave, no to i jeste njena osnovna ishrana.

Sproveden je jedan ogled. Na delu pustinje ustanovljeno je 290 vrsta biljaka koje tu žive. Kamile su se hranile sa 161 vrstom od njih sočne nežne biljke su jele u potpunosti, a od gru­ bih listove i vrhove, dok je, istovremeno, krupna rogata stoka koristila za hranu samo 68 vrsta biljaka.

Kamila može da ne pije po nekoliko dana, a u bezvodnim uslovima to je veoma važno. Zato može da popije odjednom po 60 litara vode. Spokojno pase ili hoda s teretom na sebi po užarenim dinama, ne tonući u sipki pesak. Njeno stopalo s dva papka je veoma široko, a odozdo je zaštićeno posebnim elastičnim jastučićem, tako da kamila ne utaba pašnjake na kojima se hrani, pa se biljke na njima lakše obnavljaju.

Devetnaest miliona kamila

Narodi koji naseljavaju pustinju nazivaju kamilu „džamal“, što znači lepa. Od pamtiveka je bila mera vrednosti veličinom stada kamila određivalo se bogatstvo porodice, miraz neveste. Kamila je predmet pripovedaka, stihova, poslovica i legendi.

Danas u svetu živi oko devetnaest miliona kamila, a najviše ih ima u zemljama severoistočne Afrike, manje u Aziji. Kamile se dele na dve vrste, dvogrbe i jednogrbe prema izraslinama na leđima u kojima su rezerve sala. Jednogrbih je znatno više, 90 odsto od svih kamila sveta, ali ih nema divljih ako se izuzmu podivljale, kakvih, na primer, ima u Australiji. Divlje dvogrbe kamile su se sačuvale u malom broju u Mongoliji i nalaze se pod zaštitom. Jednogrbe i dvogrbe kamile se mogu pariti između sebe i daju potomstvo s jednom ili s dve grbe.

Postoji više rasa kamila za različite namene, a osnovne su za nošenje tereta, odnosno za jahanje. Težina jedne krupnije rase („arvana“) jednogrbih kamila je 600-650 kg (mužjaci), odnosno 450-460 kg (ženke). Životni vek im je do 40 godina, a s 20 do 25 godina su u punoj snazi. Ženka donosi potomstvo 8-10 puta u toku života, u pravilu po jedno mlado.

Zanimljivo je da te živtinje imaju odlično pamćenje. Bilo je slučajeva da su se kamile, prodane stotine kilometara daleko, vratile nazad. Ne vole da se s njima grubo postupa i mogu da se osvete, čak i nakon mnogo vremena.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here