Niko pouzdano ne zna kako je Vitkom Džadson došao na ideju o „klizećem zatvaraču“. Nikome nije ni palo na pamet da razmišlja o nečemu takvom kao što je patent-zatvarač, odnosno „ziper“, sve dok se nije pojavio Vitkom L. Džadson. Postojala su dugmad i rupice za dugmad, kukice i okca, širiti i kopče. Svi su oni zahtevali zamorno dugo vreme tokom korišćenja, naročito onda kada su muškarci nosili čizme na visoko „šniranje“, a dame-pomodarke utezale se u duge korzete.
Rajsferšlus je vrsta spojnice dva komada materijala. Svoju primenu je našao u mnogim granama industrije a ponajviše u modnoj. Služi za zakopčavanje i otkopčavanje odeće i nekih drugih predmeta.
Niko ne zna kako je Vitkom Džadson došao na ideju o „klizećem zatvaraču“. Takođe, niko ne zna naročito mnogo ni o njemu lično, sem da je bio mašinski inženjer koji je živeo u Čikagu kao i da je tu patentirao i neke druge izume.
Džadson je svoj prvi patent-zatvarač izmislio 1891. godine. Ta mala naprava izgledala je veoma jednostavno: jedan red kukica i okaca koji se precizno uzglobljuju u drugi red pomoću jednog čunka, Pa ipak bile su potrebne dvadeset dve godine, mnoga poboljšanja i još jedan pronalazač da bi zatvarač bio zaista praktičan.
Morao je da bude jeftin u proizvodnji, zato što niko ne bi pristao da daje veću sumu za njega. Zbog toga je Džadson izmislio i mašinu za masovnu proizvodnju svog klizećeg zatvarača. Ali, bila je strašno komplikovana i stalno se kvarila.
Nova poboljšana verzija
Novi tip zatvarača, koji se lakše proizvodio Džadson je izmislio 1905. Na žalost proizvođači odeće nisu bili ni malo zainteresovani da isprobaju zatvarače, pa je način da ih Džadson iznese na tržište bio da unajmi torbare koji su ih prodavali od vrata do vrata. Osim toga, i ova poboljšana verzija bila je kruta i nezgrapna, a imala je i lošu naviku da pukne u najnezgodnijim trenucima. Tada na scenu stupa jedan mladi škotski irženjer Gideon Sandbek, on je došao da radi u Džadsonovoj kompaniji. Dugo je razmišljao i došao do zaključka da bi međusobno uzglobljujući delovi morali da budu mnogo manji ako se htelelo da zatvarač bude savitljiv i siguran. Posle nekoliko pokušaja, Sandbek je izmislio jedan doista praktičan zatvarač koji je u svim bitnijim vidovima , isti, kao i ovi koje danas koristimo. Isto tako, izmislio je i mašinu za njegovu jeftinu izradu.
Težak put do tržišta
Proizvođači odeće ipak su i dalje odbijali da koriste zatvarač. Onda je 1918. pronalazač pokazao američkoj armiji jedno avijatičarsko odelo koje je koristilo klizni zatvarač . Armija je podvrgla odelo testovima pri kojim se raspalo sve, osim zatvarača! Jedan mornarički oficir je prisustvovao tim testovima, i Džodsonova mala firma dobila je porudžbinu za nekoliko hiljada zatvarača. Uskoro, je Džadsonov pronalazak počinje da pronalazi put preko nekih industrija do krajnjih korisnika. Onda je ugledna kompanija „Gudrič i kompanija“ počela da stavlja zatvarače na svoje gumene kaljače. Pri tom, su se te kalajče zvale „ziperi“ – i otuda je patent-zatvarač dobio svoje popularno ime.
Rajsferšlus svojom pojavom nikad nije iz upotrebe izbacio dugmad i to uglavnom zbog njihove praktičnosti ali i mode.
