Postporođajna depresija je mentalno stanje koje se može javiti u toku prve godine nakon porođaja. Ne mora nužno nastati posle prve trudnoće, mada je to češće slučaj. Uglavnom nastaje kao odgovor na novonastalu životnu situaciju – rođenje deteta. Pri ovakvom novom razvoju događaja, pojedine majke se osećaju spokojno i srećno. Dok će druge biti podložnije tuzi, depresivnom raspoloženju, pa čak i pojavi psihoze. Ovakvo stanje je uglavnom ozbiljno i teško po novu majku. Ona se može osećati beznadežno, ali i nezainteresovano za dete, sebe, kao i okolinu. A posledice svega toga trpi i samo dete. Mimo toga se može javiti i osećaj krivice. Razlog tome je uglavnom svesnost žene da ne može emotivno da se poveže sa bebom. Ipak, treba razlikovati postporođajnu depresiju od normalnih, ali neprijatnih emocija koje žena može osećati nakon porođaja.
Uzrok postporođajne depresije
U osnovi postporođajne depresije može biti neželjena trudnoća, trudnoća ostvarena nasilno, nedostatak ljubavi koja je pružena ženi, kao i nedovoljna podrška partnera ili porodice. U nekim slučajevima, reč je i o lošoj ekonomskoj situaciji, pri čemu je žena svesna da ne može pružiti dovoljno mogućnosti svom detetu za odrastanje. Pored ovih, razlog mogu biti i drugi različiti faktori i češće će se postporođajna depresija javiti kod osoba koje su njoj genetski predisponirane. Treba, takođe, imati u vidu, da se postporođajna depresija može javiti i kod očeva, a ne samo kod majki.
Simptomi postporođajne depresije
Najčešće tegobe i promene u ponašanju u toku postporođajne depresije su:
- Izražena osećanja tuge, bezvrednosti, praznine i često plakanje;
- Nagle promene raspoloženja;
- Osećaj preplavljenosti;
- Prevelika briga;
- Bes i iritabilnost;
- Poremećaji spavanja (koji nisu izazvani bebinim navikama u spavanju);
- Promene u ishrani;
- Nezainteresovanost i poremećaji pamćenja;
- Asocijalno ponašanje;
- Stomačne tegobe, glavobolje i sl.;
- Nedovoljna emocionalna povezanost sa detetom;
- Slabljenje samopouzdanja uz sumnju u sebe i sposobnost brige o detetu;
- Razmišljanje i povređivanju sebe i deteta;
- Česte noćne more;
- Osećaji stida i krivice;
- Strah da žena sama izađe iz kuće;
- Panični napadi i anksioznost;
- Misli o smrti i samoubistvu.
Kada se javlja i koliko traje postporođajna depresija?
Postporođajna depresija se najčešće javlja u periodu između dve nedelje i godinu dana od porođaja. Tj., obično u toku prve godine od rođenja deteta. Ali prvi simptomi su najčešći posle tri nedelje od porođaja. Upravo kao prateća pojava izmene hormonskog statusa u tom periodu. Može se javiti nakon prve, ali i nakon svake druge trudnoće. A prema jednoj studiji, jedna od sedam žena je pogođena ovim stanjem.
Postporođajna depresija ili premorenost?
Razlika između postporođajne depresije i uobičajenih negativnih emocija je pre svega u intenzitetu negativnih emocija i u trajanju ovakvog stanja.
Postporođajna depresija je klinička dijagnoza, sa jako izraženim negativnim osećanjima. Pritom, može potrajati mnogo duže i najčešće zahteva stručnu pomoć. Postoji jako izbegavanje deteta, nebriga o njemu i često o sebi. S druge strane, iscrpljenost organizma i pad nivoa hormona mogu uticati na neuobičajena i kratkotrajna sumorna osećanja. Naime, nakon porođaja, naglo dolazi do pada nivoa hormona koji su inače bili visoki u toku same trudnoće. Tako da za posledicu nastaje često ljutnja, učestalo plakanje, nagle promene raspoloženja i slično. Međutim, smatra se da se na ovaj način žena praktično prilagođava novonastaloj situaciji. I ukoliko takve emocije traju nekoliko dana do dve nedelje, u pitanju je praktično normalno stanje. A zbog svega opisanog, ono se opisuje kao „bejbi bluz“.
Smatra se i da je daleko negativnije potiskivanje takvih emocija i da ono može voditi sporijoj adaptaciji na ulogu majke. Majke su često neispavane i vode danonoćnu brigu o detetu, zbog čega titula majke, takoreći, nije opravdala očekivanja. Ali bez obzira na to, čak i u slučaju postojanja depresije, uglavnom ne postoji opasnost da će svoje dete i povrediti.
Posledice postporođajne depresije
Za dete, ali i majku, jako je važno da se uspostavi adekvatan kontakt. Beba je još u najranijem periodu sposobna da oseti pruženu ljubav. Upravo zato, deca koja su odrasla u prihvatilištima za decu, usled nedostatka pažnje, lakše mogu razviti neke od socijalnih poremećaja i teže ostvarivati dublje međuljudske odnose. Pa je čak češća pojava autizma među takvom decom. Dakle, da bi se deca pravilno razvijala mentalno, moraju biti adekvatno negovana. Neke studije naglašavaju i da deca ne smeju biti u najranijem periodu odvojena od majke duže od nekoliko dana, te da to može uticati na pojavu neke od nervoznih navika kasnije tokom života (poput grickanja noktiju).
Međutim, nije problem samo mentalni, već i fizički razvoj deteta. Pokazalo se čak da neka deca teže prohodaju i počnu da govore, ukoliko nisu dobijala dovoljno pažnje od majke. A posledica može biti i trajno neadekvatno uspostavljen odnos između majke i deteta.
Kako se postporođajna depresija leči?
Ukoliko negativni simptomi traju duže od dve nedelje, a pogotovo ako se pojačavaju, neophodno je zatražiti stručnu pomoć. Neadekvatno obavljanje svakodnevnih zadataka, kao i nebriga o detetu i sebi, takođe su upozoravajući znaci. A misli o povređivanju sebe ili deteta moraju biti signal i samoj majci da nešto preduzme ili se nekom obrati. Ponekad je dovoljno uzimanje propisane terapije, a nekad i primena psihoterapije može biti od pomoći.
Kako pomoći osobi sa postporođajnom depresijom?
Jako je važno, ukoliko zapazimo ovakve simptome, da budemo dobra podrška i puni razumevanja. Te da se po potrebi posavetujemo i sa stručnim licem, na koji način da komuniciramo sa novoostvarenom majkom. Ukoliko smo u mogućnosti, treba da je poštedimo težih svakodnevnih poslova i preuzmemo pojedine obaveze na sebe.
Kako pomoći sebi ako imamo postporođajnu depresiju?
S obzirom na to da su u osnovi često prevelike obaveze i neadekvatan odnos sa partnerom ili porodicom, upravo treba da radimo na ovim pitanjima. Dakle, da težimo da negujemo dobre odnose, da se potrudimo da razumemo i druge, da što više razgovaramo, a što manje izbegavamo komunikaciju. Takođe, moramo pronaći vreme za odmor i za sebe. Pojedine fizičke aktivnosti, pa čak i ishrana koja potencira dobro raspoloženje, mogu nam pomoći da se više opustimo i osećamo bolje i srećnije. Moramo postavljati realne i jednostavne ciljeve, umesto previsokih očekivanja od sebe. Povremeno se treba zabavljati i stalno okruživati voljenim ljudima. A najveći lek za ovo stanje je shvatanje da problem postoji i da se neki koraci moraju preduzeti.
