Ako je Ćopićevom deda Radu sat bio „čudesna sprava“, prema kojoj se odnosio sa puno poštovanja, kao prema najvećoj dragocenosti, sredinu 18. veka obeležila je pojava nove čudesne sprave koja je brojnim porodicama olakšala život.
Jedan od najvrednijih tehničkih kućnih uređaja bila je veš-mašina ili mašina za pranje veša. Njenoj pojavi najviše su se obradovali ženski članovi porodice, jer je konačno njihovim mukama i ručnom pranju došao kraj.
Veš mašina od nastanka do danas
Kada je jednom veš mašina ušla u domove, više nikada nije smatrana sporednim kućnim urađajem, već naprotiv, najosnovnijim. Sve do danas ona važi za jednu od najvrednijih stvari i gotovo da nema kuće u kojoj veš-mašina ne postoji! Od nastanka prve veš mašine, čiji je izgled i program bio jednostavniji, pa sve do danas – do savremene i moderne, kao što je na primer Bosch mašina za pranje veša, osnovni principi mašine su se zadržali, bez bitnijih promena.
Naravno, kao što se desilo sa svim uređajima, spravama, aparatima, tako ni veš-mašinu nije u početku mogao da ima svako. Bila je to prava dragocenost kojoj je trebalo puno vremena da obraduje svaki dom. Kada se ima u vidu da joj je prethodilo ručno pranje veša, onda je sasvim jasno zbog čeka je dočekana kao izum veka.
Ručno pranje veša – preteča prve veš-mašine
Mlađe generacije skoro da ne mogu da zamisle život bez mobilnih telefona, laptopova, televizora i drugih uređaja i aparata koji nesumnjivo olakšavaju i ulepšavaju život. Svako vreme ima svoje obeležje, novotarije i izume koje prethodno nije imalo. Tako su 20. i 21. vek u mnogo većoj prednosti u odnosu na davna i prošla vremena, jer je moderan i uraban način života doneo i napredovanje kada je u pitaju razvoj tehnologije.
Ipak, ako se zapitamo kako se živelo bez svih tih novotarija, bez kojih danas ne možemo i ne umemo, uvek ćemo naići na istu činjenicu i odgovor: „Veoma teško”!
Kako što je nekada teže bilo uspostaviti komunikaciju sa drugima bez telefona, tako je i do pojave prve veš-mašine bilo mnogo muke sa pranjem veša. Ipak, ljudi su se snalazili i na sve načine olakšavali sebi te svakidašnje poslove.
Ručno pranje prljavog veša bilo je jedino dostupno rešenje da se higijena ne zapostavi. Iako je ono umaralo, zahtevalo puno vremena i truda, drugog izbora nije bilo. Brojne majke i bake prale su prljav veš u improvizovanim koritima, loncima i drugim metalnim posudama, umarale svoje ruke unedogled trljajući fleke i mrlje sa odeće, ispirajući i ručno cedeći odeću kako finih tako i krutih materijala.
Ako pretpostavimo da je pranje rublja, pamuka i svilenih odnevnih predmeta bilo kud i kamo lakše, kako ćemo zamisliti pranje nekog prekrivača, ćilima, kaputa, težanih suknji i svih ostalih stvari koje su ljudi koristili tada. Naravno da ne možemo ni zamisliti tu sliku, a kamoli pokušati nešto takvo danas.
Pojava prve mašine – mukama je došao kraj
Jakob Kristijan Šefern – čovek koji je konstruisanjem prve veš mašine, 1767. godine olakšao život svim porodicama i ručno pranje veša zamenio pranjem u mehaničkim mašinama, koje određenim principom rada peru prljav veš bez ikakvog čovekovog učešća u njemu. Mnogi su se pitali kako, da li je to moguće, hoće li mašina ′progutati′ ili oštetiti veš. Kao pred svakom novinom ni ovoga puta ljudi nisu ostali ravnodušni. Radoznalost i čuđenje mešali su se sa činjenicom da će njihov umarajući posao preuzeti neko drugi, bolje reći – nešto drugo, novo.
Mašina za pranje veša konstruisana je tako da ima veliko udubljenje napravljeno od izbušenog lima, a služi da se veš ravnomerno rasporedi i okreće u njemu. Drugim rečima, bubanj, imao bi onu funkciju koju su imale ljudske ruke dok su okretale, gnjavile i trljale veš u koritu i drugim posudama. Ako pomislimo na to da je prosečna brzina bubnja 30-45 obrtaja u minutu, ne možemo ni zamiliti koliki je napor podrazumevalo ručno pranje veša.
Još neki od važnih delova svake veš-mašine jeste i grejač čija je uloga da zagreje vodu koju će kasnije izmeriti termostat, a onda prilikom rada elektromotora pokreće se bubanj veš-mašine. Pumpa za vodu i filter osmišljeni su tako da im je glavna uloga izbacivanje prljave vode i sprečavanje sitnih detalja da prođu kroz mehanizam veš mašine. Pomoću programatora omogućeno je podešavanje, uključivanje i isključivanje, kao i celokupno upravljanje veš mašine.
Sve ovo upućuje na nezaobilaznu činjenicu da izum veš mašine nije bilo kakva novotarija, a najmanje ne nepotrebna. Njena pojava bila je pravo malo otkriće, jer je jednom umarajućem problemu došao kraj. Ruke koje su obavljale sve te funkcije – u isto vreme bile i bubanj i programator i centrifuga, dobile su najboljeg prijatelja – mašinu koja će sve to sada raditi umesto njih.
Danas je veš mašina jedan od uređaja koji se podrazumeva i zato u kupatilu i ne obratimo pažnju na nju. Kako god, najvažnije da uvek imamo na umu koliko vredi, te da ona ne krasi prostor nego radi. Radi umesto vas.
