Krivi toranj u Pizi je turistička atrakcija i deo svetske baštine Uneska. Najpoznatija je zakrivljena građevina na svetu i predstavlja zvonik katedrale smeštene u gradu Pizi u središnjem delu Italije u okviru italijanske pokrajine Toskane. Grad je izgrađen u nekad močvarnoj ravnici pored reke Arno, svega par kilometara pre ulivanja u Tirensko more, zapadno od grada.
Krivi toranj u Pizi naučnici neprestano kontrolišu i beleže svaki pokret ove drevne građevine.
Grad Piza, čuveniji je po jednoj neuspeloj građevini, nego po bilo čemu drugom. Zapravo, krivi toranj u Pizi predstavlja jedno od svetskih čuda, što sigurno nije mogao ni da nasluti, davne 1173. godine, njen nesrećni graditelj Bonano Pizano. Videvši da njegovo zdanje tone u mek, podvodan teren, obustavio je radove, objavivši da će nastaviti sa gradnjom tek pošto se tlo slegne. Bonano to nije doživeo, pa su drugi majstori nastavili i dovršili građevinu 1350 godine. To znači da je izgradnja tornja trajala gotovo 200 godina.
Dimenzije tornja
Krivi toranj u Pizi od zemlјe do niže strane visok je 55,86 metara, a od zemlјe do više strane 56,7 metara. Deblјina zidova pri dnu je 4,09 m, a pri vrhu 2,48 m. Najveća zakrivljenost tornja bila je 5,5%. Težina tornja procenjena je na približno 14.453 tona. Kula ima osam spratova, uklјučujući i prostorije za zvona. Prvi sprat se sastoji od 15 mermernih lukova. Svaki od narednih šest spratova sadrži 30 lukova koji okružuju toranj. Na poslednjem spratu, koji ima 16 lukova nalazi se prostorija u kojoj su smeštena zvona. Unutar tornja nalazi se spiralno stepenište koje se sastoji od ukupno 296 stepenika koje vodi do vrha.
Današnji građevinari znaju da je Bonano prevideo odlike mekog tla u Pizi, koje podnosi najveće opterećenje od jednog kilograma po kvadratnom centimetru. Krivi toranj, čija visina iznosi 55 metara, ovu dozvoljenu granicu premašuje čak dvanaest puta.
Merenja nagiba tornja
Merenja nagiba tornja vrše se svakodnevno, a sve u cilju sigurnosti konstrukcije ali i svih turista koji poseću toranj.
Do 1965-godine kula se pomerala prosečno 0,7 mm godišnje, a od 1965 – 1971. godine za 1,13 mm. Od 1973. godine veličina nagiba je počela iznenada da raste, pa se povećala na 4,8 mm godišnje. Ovo nije duže potrajalo i “padanje” tornja se ubrzo normalizovalo. Za više od osamsto godina postojanja toranj u Pizi je delimično potonuo u zemlju okrenuvši se pri tome oko svoje ose u jugozapadnom smeru.
Tada je izračunato da tornju preostaje još čitava dva metra ovakvog uspognog “padanja”, pre nego što potpuno izgubi ravnotežu.
Ispravljanje tornja u Pizi
Toranj je za turiste bio zatvoren 1990. godine, jer se toliko iskrivio da je bezbednost turista bila ugrožena. Jedna od najvećih i najposećenijih turističkih atrakcija Evrope bila je zatvorena, i to je bio razlog da u najkraćem mogućem roku bude započeta sanacija koja je trajala više od jedne decenije. Arhitekte koje su radile na ovom projektu uspeli su da vrate toranj u položaj koji je imao 1838. godine, nagib je sa 5,5% vraćen na 3,99%, a cela operacija koštala je preko 30 miliona eura. Toranj je ponovo bio otvoren za posetioce 2001. godine.
Kula svake godine privuče nekoliko miliona posetilaca iz svih krajeva sveta (3 miliona prodatih karata godišnje + 6 miliona ljudi na Trgu čuda).
Sa tolikim brojem turista koji ulaze da vide nakrivljeni toranj… zašto bi lјudi iz Pize hteli da se uspravi?
Kula će ostati sigurna narednih 200 godina i to je jedino što je važno lokalnom stanovništvu, posetiocima i Unesku, koji je 1987. godine uvrstio Trg čuda i krivi toranj u Pizi na listu svetske baštine.
Legende o tornju
Objašnjenja koja je za iskrivljenje tornja imao narod, pretvorila su se, u maštovite, ali često i zastrašujuće legende. Po jednoj od njih, svemu su bile krive gradske vlasti, koje su odbile da isplate graditelja. U gnevu, on je uzviknuo: “Dobro, ja odlazim, ali zamnom će poći i toranj”. Ovo je kažu, bio razlog zbog kojeg se toranj ubrzo počeo naginjati u pravcu graditelja. Uplašene vlasti su odmah isplatile svoje graditelje, ali je ostala sramota u obliku iskrivljenog tornja.
Po drugim pričama, čuveni fizičar Galileo Galilej, rodio se upravo u toj kuli, dok je zakone gravitacije proučavao bacajući razne predmete sa njenog vrha. Danas istoričari smatraju da to predstavlja samo deo obaveznog “naučnog folklora”.
