Lav Nikolajevič Tolstoj (Jasna Polјana, 9. septembar 1828 — Astapovo, 20. novembar 1910) je bio grof, ruski pisac za koga slobodno možemo reći – jedan od najvećih ruskih pisaca ikada. Njegova dela su mu donela svetsku slavu a posebno dva najveća: “Ana Karenjina” i “Rat i mir”, romani koji odslikavaju duboku, psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u 19. veku.
Ko je bio Lav Nikolajevič Tolstoj?
Godine 1828. u bogatoj ruskoj plemićkoj porodici u selu Jasna Poljana rodio se Lav Nikolajevič Tolstoj. Tada niko nije mogao ni da nasluti da je Rusija dobila pisca koji će joj proneti svetsku slavu.
Tolstoj je izgubio oca i majku vrlo rano. Smrt, koja mu je odnela braću, a posle i decu, neprestano je bila prisutna, kao opomena u njegovom životu.
Šesnaestogodišnji Tolstoj upisao se 1844. na univerzitet u Kazanu, najpre na fakultet istočnih jezika, a zatim na pravni.
Mladi Tolstoj napušta univerzitet u Kazanu i vraća se u Jasnu Poljanu. Tu mnogo čita i uči, shvatajući da se bez znanja ne može pomoći ni sebi ni drugima. Jer, on želi pomoći ljudima s kojima živi, svojim seljacima i kmetovima. Ali, seljaci mu ne veruju, jer kako da veruju plemiću kada ih vlastela već vekovima ugnjetava i iskorištava? U svojoj 23. godini odlazi na Kavkaz. Tu je napisao i svoju prvu pripovetku autobiografskog sadržaja “Detinjstvo” (1852) i naišla na izvrstan prijem kod čitalaca i književne kritike.
Rat i Tolstoj
Tolstoj je na Kavkazu proveo pune dve i po godine. U jesen 1853. godine Rusija je objavila rat Turskoj. Lav Nikolajevič se dobrovoljno javlja u vojsku. Bori se u opsednutom Sevastopolju protiv turskih saveznika, Engleza i Francuza. U to vreme, 1854. godine, dovršava i drugi dio svoje trilogije “Dečaštvo”. I sam se bori na na opasnim mestima, pa je svedok nevolja i patnji ruskih i savezničkih vojnika. Proživio je mnoge teške trenutke gledajući kako ginu njegovi znanci i prijatelji.
Mnoga ratna iskustva dala su mu bezbroj ideja i gradivo za nova književna dela. U godini završetka krimskog rata 1855. napisao je svoje “Sevastopoljske pripovijetke”, a naredne godine i treći dio trilogije “Mladost”. U svojim ratnim pričama Tolstoj je vrlo daleko od idealizacije rata. Slika ga realno, a opis je bez ikakvih vanjskih efekata, ne idealizirajući ni ljude ni dogadaje.
Nakon krimskog rata Tolstoj mnogo putuje. Posetio je Švajcarsku, Belgiju, Nemačku i druge evropske zemlje. Nјegovo evropsko putovanje tokom 1860.–1861 oblikovalo je njegov dalji politički ali i književni razvoj. Imao je priliku da se sretne sa Viktorom Igom i jasno se vidi uticaj ovog družanja na njegovo kasnije stvaralaštvo.
Tolstoj kao pedagog
U jesen 1859. Lav Nikolajevič se pojavljuje u Jasnoj Poljani u novoj ulozi – ulozi učitelja. Tu provodi tri godine, a njegovo glavno zanimanje je pedagogija. Osnovao je 13 škola za decu ruskih seljaka, baveći se i praktičnim problemima vaspitanja. Prvu školu otvorio je u sopstvenoj kući. Školske principe Tolstoj je opisao u svom eseju iz 1862. godine „Škola u Jasnoj Polјani“. U člancima iz te oblasti došla je do izražaja sva ona srčanost, sav onaj žar, sve ono ushićenje kojim je obučavao seosku decu.
Časovi koje je držao Tolstoj sastojali su se uglavnom od eksperimenata kroz izučavanja prirode, tu na licu mesta. Deca selјaka bila su po prvi put u prilici da izučavaju matematiku, geografiju, pevanje i crtanje, kao i istoriju koju im je Tolstoj pričao kao što se priča bajka. Eksperimenti su se svodili i na spajanje znanja iz prirodnih nauka i religije, sticala su se znanja o narodnim umotvorinama ali i ruskoj tradiciji, ali je naglasak ipak bio na književnosti, koju je neizmerno voleo. Ideja je bila da u ovoj i ovakvoj školi učenje nikada ne bude obaveza jer je sam Tolstoj držao za činjenicu da ako je znanje dobro, želјa za njim će nastati potpuno prirodno kao glad. Tako je i bilo. Deca su obožavala školu i svog učitelja.
Svoje slobodno vreme provodio u lavu na medvede. To ga je jednom gotovo stajalo života: lovci su ga jedva spasili od nasrtaja razbesnele ranjene životinje.
Lični život Lava Nikolajeviča Tolstoja
Godine 1862. Tolstoj se ženi Sofijom Andrejevom Bers, ćerkom poznatog moskovskog doktora, koja je postala majka njihove mnogobrojne dece (13-oro dece od kojih je osam preživelo detinjstvo) i njegova verna prijateljica i saradnica u toku celog njegovog života. Sofija je uglavnom pomagala svom suprugu u pisanju i prepisivanju njegovih dela ali je i sama pisala poeziju i prozu. U tom razdoblju Tolstoj piše svoja najpoznatija dela: “Anu Karenjinu” i “Rat i mir”. Uzvišen roman “Rat i mir” je napisan je u dva plana: uporedo s prikazivanjem rata ruskog naroda protiv Francuza data je i slika mirnodopskog života te epohe.
U svetskoj književnosti teško je naći po snazi i lepoti slično književno delo.
“Sve više i više, gotovo fizički patim zbog neravnopravnos ti, bogatstva i izobilja našeg života usred bede i zbog toga što ne mogu umanjiti tu neravnopravnost. U tome je skrivena tragika mog života”, – pisao je Tolstoj. I dok njegova porodica živi u raskoši, Lav Nikolajevič živi jednostavno kao i seljaci Jasne Poljane.
Piše i objavljuje nova dela: “Smrt Ivana Iliča”, “Kreutzerova sonata”, “Hadži Murat”, “Uskrsnuće”.
Kako su godine prolazile, Tolstoj je sve teže podnosio proturečnosti svoga života. Gonjen svojim krizama i nemirima, Lav Nikolajevič Tolstoj beži od sebe i svog života, svoje rodbine i udobnog gospodskog doma. U novembru 1910. umro je od upale pluća na željezničkoj stanici Astapovo. Pokopan je u Jasnoj Poljani, na maloj čistini okruženoj visokim brezama.
Njegovi snovi o slobodi ruskog seljaka tek su revolucijom 1917., sedam godina posle njegove smrti, postali stvarnost.
