Lenjivci žive u prašumama tropskog pojasa južne i centralne Amerike, spadaju u krezubice (edentati). Danas postoje šest vrsta lenjivaca, a najpoznatiji je troprsti lenjivac. Ime su dobili kao što možete i naslutiti po svom sporom metabolizmu i načinu kretanja (kada je na tlu kreće se brzinom od 2 metara u minuti). Žive usamljeničkim životima jedino se sreću sa drugim primercima svoje vrste kada treba da se pare.
Kada bi kojim slučajem mogao de vidi lenjivce, svoje daleke potomke, nejlenja bića na zemlji Megaterijum, džinovski sisar koji je živeo pre 1.000.000 godina sigurno ne bi bio preterano oduševljen. Epiteti koje je lenjivac dobio, bez obzira što nisu baš pohvalni, savršeno odgovaraju ovom stanovniku centraine i Južne Amerike. Naučnici još nisu uspeli da objasne kako je sa zemlje lenjivac prešao da živi na drveće i da takvim načinom života, smirenim i sporim, postane jedini preživeli potomak živahnih Megaterijuma. Ali, sasvim je sigurno da su mnoge stvari koje čine ove životinje pomogle da ona preživi prohujale milenijume.
Na prvi pogled, sve ono što se odnosi na lenjivce moglo bi se reći samo jednom rečju – polako, ali ako pažljivije razmotrimo detalje njegove konstitucije i način života videćemo niz zanimijivih i iznenađujućih stvari. lzuzetno spor način na koji se kreću, dišu ili vare hranu, u direktnoj je vezi sa veoma malim srcem u odnosu na telo. Naime, ako bi kojim slučajem lenjivec morao da potrči, Ili, ako ne bi spavao bar 15 časova dnevno uginuo bi od naprezanja.
Neverovatne sposobnosti
Iako je spor, lenjivac je izuzetno elastičan i gibak. U stanju je da visi na jednoj ruci ili nozi i istovremeno da se okreće, tako da izgleda kao da mu zglobovi prave krug od 360 stepeni.
Kao i sova lenjivac je u stanju da okrene glavu za neverovatnih 270 stepeni. Ovo je moguće zbog toga što on ima više vratnih pršljenova od drugih sisara i veoma dugačak dušnik, koji omogućava da vazduh prolazi kroz njega čak i kada je gotovo skroz uvrnut.
Lenjivci rađaju svoje mlade iskijučivo na zemlji. Nakon čina rađanje pažijivo uklone sve tragove i sa bebom, malom poput palčića penju se na drvo u zaklon. Na zemlji su totalno bespomoćni jer su im prednje duže i zadnje kraće noge predviđene za penjanje, a ne za trčanje. Interesantna je činjenica da su lenjivci izvrsni plivači i da su u stanju ostati ispod vode čak 30 minuta.
Na drvetu su prave akrobate i uzbudljivo ih je posmatrati kako koristeći nalete vetra prelaze sa grane na granu. Pravi su majstori da naročito za vreme oluja iskoriste te vazdušne jastuke dođu do najtananljih grana na kojima se nalazi njihova omiljena hrana.
Lenjivci pevaju
Dugo se mislilo da lenjivci celog svog života ne “progovore” ni jednu reč, ali, pažijivim slušanjem ipak se može čuti tiho “pevušenje” kroz zube. Kao da nežno uzdiše, lenjivac kroz zube ispušta glasove »ae-ee« i taj zvuk objašnjava zašto se u Brazilu ovo stidijivo stvorenje zove Al.
Kako se Lenjivac brani od neprijatelja
Da li zbog toga što nema prednje zube, i što smo ga uporedili sa nama, ljudi su stvorili predstevu da se na licu lenjivca stalno može videt osmeh “Mona-Lize”. Karakterističan izraz lica “sa osmehom” gubi se jedino u slučaju da je ova životinja ljuta zbog nečega.
Ono čime se lenjivac ne može baš pohvaliti je higljena. U nekoj vreti obamrlosti, trom sa slabim mišićima, on i ne pokušava da očisti svoje krzno od zelenih algi koje se tamo nahvataju, već to umesto njega čine neke vrste parazitskih moljaca koje žive u njegovom krznu. Zelene alge krznu lenjivca daju neku zelenkastu nijansu, koja im služi kao kamuflaža i krije ga od grabljivica kao što su orlovi i jaguari.
Pošto ne može da ugrize, lenjivac se od neprijatelja brani na zaista jedinstven način: Njegov odbrambeni mehanizam su podočnjaci ispod očiju, za koje se dugo mislilo de su nastali zbog toga što lenjivac spava i po 15 časova. Podočnjaci su zaista veliki i daju mu “strašni” izgled koji treba da otera neprijatelja, ali nisu posledica dugotrajnog spavanja, već odbrambeno oružje ove miroljubive životinje. Na sreću, lenjivac gotovo da i nema prirodnih neprijatelja. Jedini opasan trenutak njegovog života je onaj kada silazi sa drveta jednom nedeljno da obavi nuždu, stalno na istom mestu, kada može da ga napadne jaguar.
