Naslovna Saveti Zdravlje Lupanje srca – ubrzan rad srca i metode za usporenje

Lupanje srca – ubrzan rad srca i metode za usporenje

132
1
Srce, lupanje srca

Prema dalekoistočnoj filozofiji življenja postoji verovanje da se svako od nas rađa sa tačno određenim brojem otkucaja srca. I taj broj se s vremenom smanjuje različitim štetnim faktorima koji rad srca ubrzavaju. Tu su i naporne fizičke aktivnosti, pušenje, kafa, nespavanje, stresne okolnosti, itd. I da čovek balansiranjem svih ovih faktora, meditacijom i pravilnim disanjem, usporava rad srca i sebi i prakično štede otkucaji. Na ovaj način, veruju istočnjački filozofi, produžava se život. Lupanje srca (tahikardija) je zapravo ubrzan rad srca koji se dešava u različitim stanjima, i koji se subjektivno oseća kao lupanje. Onda kada je rezultat fizičke aktivnosti, npr., reč je o normalnom ubrzanju. I tada nema razloga za brigu.

Kada postoje veće potrebe naših tkiva i organa za kiseonikom, srce ubrzava svoj rad, ne bi li dopremilo dovoljno istog za normalan rad čitavog organizma. Na taj način se obezbeđuje i dobra ishrana organa, a i brže uklanjanje stvorenih toksičnih materija u organima koji pojačano rade tokom fizičke aktivnosti. U stanju straha, uzbuđenja ili pri naglim promenama položaja, takođe je normalno da se ponekad javi lupanje ili preskakanje srca. Međutim, ubrzan rad srca se može javiti i pri mirovanju. I ukoliko se to dešava retko, nije razlog za paniku. Ipak, kada se to dešava učestalo, treba razmotriti odlazak kod lekara i obavljanje detaljnih pregleda.

Normalan rad srca

Normalan ritam srca je između 60 i 90 otkucaja u minutu, a toleriše se i do 100. Pri ovakvom, optimalnom radu, obezbeđuje se adekvatna prokrvljenost svih organa. Onda kada je rad srca usporeniji ili ubrzaniji, dolazi do pojave odgovarajućih simptoma.

Do čega dovodi lupanje srca?

Ubrzan rad srca utiče na slabiju ishranjenost samog srca. Ono se postepeno zamara i iscrpljuje. Pritom, brži rad onemogućava da dođe do snažnijih kontrakcija, kako bi se krv dopremila do najudaljenijih mesta. A slabije kontrakcije povlače i dopremanje manjih količina krvi do odgovarajućih organa. A ta krv često nedovoljno obezbeđuje kiseonik organima u naporu. Rad srca tokom fizičke aktivnosti je takav da su kontrakcije ujedno i snažnije, dok je lupanje srca koje nastaje u mirovanju praktično patološko, odnosno predstavlja bolest ili poremećaj dela srca koji je odgovoran za diktiranje njegovog ritma.

Lupanje srca u okviru raznih bolesti

Ubrzan rad i lupanje srca se često vezuju za malokrvnost (anemiju), kada zbog prirode stanja i nedovoljnog snabdevanja organa kiseonikom, postoji potreba za ubrzanim radom. Anemija može biti posledica različitih bolesti i stanja, među njima su pre svega nedovoljan unos gvožđa i hronično krvarenje (npr. zbog hemoroida). Isto važi i za pojačanu funkciju štitne žlezde, čiji hormoni ubrzavaju metabolizam, čime se više troše zalihe, pa time i zahteva veće dopremanje kiseonika i hranljivih materija. U tim stanjima, dakle, prvobitno se leči osnovna bolest, koja je i dovela do ubrzanja rada srca.

Kako smiriti lupanje srca kod kuće

Postoje posebne i medicinski prihvaćene metode da smanjite lupanje srca, kad osetite da je rad ubrzan. Prvobitno, ako ste u stanju stresa, najbolje je da prvo proverite broj otkucaja. Ukoliko je on preko 100 u minutu, poželjno je primeniti neku od sledećih metoda. Brojanje otkucaja se može obaviti i u toku 15 sekundi, pa pomnožiti sa 4 za izračunavanje broja u minutu, a radi smanjenja utroška vremena. Svaku od metoda treba vršiti u sedećem položaju, kako ne bi došlo do naglog pada otkucaja, kod osoba koje su tome sklone. A to može biti praćeno i nesvesticom, te doći do povređivanja.

Prva od ovih metoda je masiranje karotidnog sinusa. Kao i u slučaju ostalih metoda, osoba treba da sedi. Karotidni sinus se nalazi sa bočne strane vrata i njegova tačna pozicija je prikazana na slici. Masažom sa jedne ili obe strane, dolazi do stimulacije dela autonomnog nervnog sistema (parasimpatikusa) i usporenja rada srca. Uz to, dolazi i do snižavanja pritiska zbog širenja krvnih sudova na periferiji.

sinus karotikus, masaža sinusa, lupanje srca

Druga metoda podrazumeva isti položaj sedenja i pritisak na obe očne jabučice, sa strane dok su oči zatvorene. Obe tehnike se mogu primenjivati desetak do petnaest sekundi, odnosno dok se ne oseti usporenje u radu srca. Nakon primene, takođe ne bi trebalo naglo ustati, već mirovati neko vreme. Proverom pulsa se može utvrditi da li je došlo do usporenja rada srca.

Ukoliko nijedna od ovih metoda ne pomogne, treba se javiti dežurnom lekaru, kako bi se primenila odgovarajuća terapija. Lekove ne bi trebalo primenjivati na sopstvenu ruku, jer neka stanja srca ne dozvoljavaju upotrebu pojedinih lekova za tahikardiju. Ta stanja utvrđuje lekar, obično nakon obavljenog opšteg i EKG pregleda.

Kako sprečiti lupanje srca?

Osobe sklone lupanju srca mogu imati problema poput anksioznosti, ali isto tako biti i u stanju stresa. Za savete o borbi protiv stresa, pogledajte sledeći video.

Šetnje umerenim hodom i provođenje vremena sa prijateljima, mogu otkloniti sklonost ka lupanju srca. Isto tako, sportovi i aktivnosti kao što je joga ili tai chi, mogu usporiti rad srca. Vežbe disanja, u smislu sporijeg i dubljeg udaha i izdaha, donosi benefite i kada je u pitanju stanje srca.

Preskakanje srca

Pored ubrzanog rada i osećaja lupanja, ponekad se javlja i preskakanje srca. Ono podrazumeva poremećaj ritma srca, koji je u normalnim stanjima kratkotrajno. Nakon osećaja preskoka, koji se evidentira neprijatnim osećajem i blagim bolom u sredini grudi, srce nastavlja da kuca normalno. Pacijenti ovaj osećaj često opisuju i kao zastajanje srca na momenat i naknadno jako lupanje. Ili u vidu treperenja. Međutim, kada se preskakanje javlja učestalo, mogu nastati propratne posledice.

Zbog preskakanja, srce u toku preskoka ne izbaci dovoljnu količinu krvi, pa se samim tim ista i ne dopremi do udaljenih delova tela. Zato se ne vrši adekvatno ishranjivanje organa, a među njima i najvažnijeg – mozga. Veliki je rizik i za stvaranje tromba unutar srca, što dodatno kompromituje njegovu funkciju. Zato je važno da osoba koja utvrdi čestu pojavu preskakanja srca, poseti lekara. Proverom EKG nalaza, utvrđuje se tip poremećaja ritma, odnosno aritmije. A onda se ordinira i adekvatna terapija u svrhu normalizacije ritma.

Bezopasni poremećaji ritma se mogu javiti kod mladih osoba, pod uticajem stresa i usled povećane konzumacije kafe, alkohola, gaziranih i energetskih pića, cigareta, kao i zbog nedovoljnog spavanja. Oni su uobičajeni i kod osoba koje se intenzivno bave sportom, ili kod osoba koje se bez pripreme počnu baviti većim fizičkim aktivnostima. Ali onda ne predstavljaju naročit poremećaj, niti ih treba odmah lečiti.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here