Homolje je oblast u Istočnoj Srbiji čije su prirodne granice planinski venci: Homoljske planine, Beljanica i Gornjačke planine. Između njih, ušunjale su se dve koline: Žagubička i Krepoljinsko-krupajska. Administrativni centar ove oblasti je opština Žagubica. Mnoge neverovatne priče potiču iz ovog kraja, od vlaške magije, preko hajdučkih jataka do zlatne doline reke Pek. Osim uzbudljivih priča, turiste u ovaj kraj dovode manastir Gornjak i Krupajsko vrelo. Oni poslednjih par godina uživaju popularnost zahvaljujući društvenim mrežama.
Krupajsko vrelo – „must see“ instagramska destinacija
Zašto je Homolje magično? Puno je neverovatnih prirodnih čuda i kulturno istorijskih spomenika. Jedan od bisera je Krupajsko vrelo. Između sela Milanovac i Krupaja nalazi se izvor koji stvara kraško jezero. Boja jezera zavisi od godišnjeg doba, jer predstavlja „ogledalo“ okolne prirode. Voda je prozirna do 5m, temperature oko 10 stepeni. Pećina iz koje izvire, bajkovito jezero i mali vodopad, predstavljaju raj za ljubitelje fotografije. Do Krupajskog vrela možete stići iz pravca Despotovca (na oko 25km udaljenosti) ili Požarevca (oko 70km). Ukoliko želite da se odmorite, možete sesti na terasu restorana i naručiti svežu pastrmku dok oko vas pevaju ptice.
Vrelo mlave – smaragdna voda i najukusnija pastrmka
Iako manje popularno kod u turističkim krugovima, Vrelo Mlave je decenijama omiljeno mesto za vikend uživanja stanovnika Istočne Srbije. Izvor Mlave ili Žagubičko vrelo, sa svojom smaragdno-zelenom bojom, predstavlja pravi biser Homolja. Pored izvorišta nalazi se „Motel Žagibica“ u kome možete popiti piće, ručati ili prespavati.
Manastir Gornjak – „Homoljski Ostrog“
Skriven u šumi, sa kapelom Svetog Nikole odnosno isposnicom monaha Georgija sinaita ušuškanom u stene (zbog čega celo zdanje neretko zovu „Homoljski Ostrog“), manastir Gornjak nezaobilazna je stanica na rutama kroz Homolje. Izgrađen je u 14.veku kao zadužbina kneza Lazara Hrebeljanovića. Gornjačka crkva pripada moravskoj školi, zbog trolisne osnove sa kupolom. Čuveni pisac Đura Jakšić, oduševljavao se lepotom i mističnošću manastira Ždrelo (prvobitno ime Gornjaka) i napisao je poemu „Put u Gornjak“.
Magija Homolja ispoljava se svake godine na Đurđevdan kada se vernici skupljaju u manastiru i kašikama uzimaju vodu iz pukotine u steni koja po predanju leči probleme sa vidom. Neverovatno je da voda teče iz pukotine samo jednom godišnje, baš 6.maja. Veruje se i da molitva pročitana nad moštima svetog Georgija pomaže ženama da ostanu u drugom stanju. Još jedna misterija je šum Mlave, odnosno tišina reke na jednom delu toka koje meštani zovu „Voda koja ćuti“. Po predanju, to je mesto na kome je glasnik saopštio vesti o izgubljenoj bici na Kosovu 1389.godine. Zanemela je cela priroda, čak i reka. Neverovatne priče za rubriku „Da li verujete u čuda?“ glavno su obeležje Homolja.
Vlaška magija – mit ili surova realnost
Svi ste sigurno nekada čuli za vlašku magiju. Ona je jedan od simbola Homolja, jer se njen epicentar nalazi u Kučevu gde čak 70% stanovništva ima vlaške ili rumunske korene. Najjednostavnije rečeno, postoje dve vrste magije: dobra – bela i zla – crna. Smatra se da su Vlasi potomci Ilira koji su još u kameno doba naseljavali istočne teritorije današnje Srbije. Sam pomen reči Vlah asocira na vračanje i bajanje, „bacanje“ crne magije, te izaziva strah među narodom koji dobro ne poznaje njihovu kulturu. Mada, oni koje je poznaju nekada je se više boje, jer vlaške vradžbine počivaju na kultu mrtvih. Sve bajalice izvode se na vlaškom jeziku, a najčešće se, kao predmet vračanja, koristi hrana (kafa, pasulj i kukuruz). Za „skidanje“ vlaške magije, kada neko veruje da je omađijan, koriste se kukurek, beli luk, bosiljak i suncokret (poslednja dva se vezuju za ljubav).
Hajduci – priča od „Robin Hudu sa Homolja“
Osim za magijske ovbrede, nepristupačan teren Homolja učinio ga je pogodnim za hajdučka skrivanja. Poznata izreka „Bez velike nevolje, ne idi u Homolje“, značila je najsigurnije sklonište četama gerilaca u 17, 18. i 19.veku.
Najpoznatiji hajduk sa ovih prostora, u narodu znan kao „Robin Hud sa Homolja“, bio je Ivan Babeić. Čovek koji je otimao od bogatih i davao sirotinji, važio je za heroja naroda na ovim prostorima. Pre nego što je pogubljen 1934.godine, njegova glava je ucenjena na 150.000 ondašnjih dinara za koje se moglo kupiti 10 hektara zemlje. Jataci su mu bile Vlahinje, njegove ljubavnice čija je vernost bila neprocenjiva. Zvale su ga „Gorski car“. Postoji priča da je zakopao blago negde u Homoljskim planinama, a tragači i dan-dana ne odustaju od potrage za Ivanovim bogatstvom.
Zlatno Homolje – reka Pek
Zlatna groznica iz 1849.godine u Kaliforniji ispirisala je celokupnu svetsku populaciju da otpočne juriš na blago. Džejms Maršal, poslovođa u pilani kod Sakramenta, našao je grumen 24.januara 1848.godine i pokrenuo nezaustavljivu lavinu lovaca na zlato. U Srbiji, potraga za zlatom datira još iz rimskog perioda i vladavine cara Hadrijana (2.vek). Zanimljiva je činjenica da su stanovnici sela Neresnica kod Kučeva 1934.godine postavili drugi po veličini bager na svetu koji je vadio 25 do 32kg čistog zlata mesečno. Statistički podaci govore da je 1955.godine iz Peka izvađeno čak 7 tona zlata. Danas, kada je zlato dobija industrijskim putem preradom bakra, ljudi i dalje pokušavaju da protresu zlatonosni Pek na tradicionalan način – ispiranjem. Jednom godišnje, krajem maja, na Peku se održava manifestacija „Homoljski motivi“ na kojoj se promoviše tradicionalna veština ispiranja zlata. U ovom kraju nalazi se i bivši najveći rudnik zlata u Jugoslaviji – Blagojev kamen.
Homolje ima još mnogo bisera, od prirodnih čuda do dela izgrađenih ljudskom rukom. Možda magija nije vidljiva golim okom, ali magija Homolja se i te kako može uočiti.
