Naslovna Saveti Melatonin kao suplement – koristan ili nepoželjan?

Melatonin kao suplement – koristan ili nepoželjan?

255
0
melatonin, spavanje

Melatonin je prirodni hormon koji luči pinealna žlezda (epifiza). Ova žlezda je smeštena između moždanih hemisfera i ima svoj ritam izlučivanja hormona. Iako se najviše stvara u epifizi, melatonin se može pronaći i u drugim organima – očima, crevima i kostnoj srži. Označava se još i kao „hormon spavanja“, budući da povećanje njegove koncentracije pomaže u uspavljivanju. Ali, netačno je razmišljanje da melatonin automatski uvodi u san. Jer funkcija ovog hormona je zapravo da obavesti organizam da je vreme za odmor i relaksaciju. Tako da se, uz pomoć melatonina, uspavljujemo nešto lakše, nego bez njega.

Imajući to u vidu, moramo biti svesni i da prekomerno uzimanje neće imati nekog specijalnog efekta. S druge strane, može čak i štetiti. Uglavnom se savetuje njegovo uzimanje  u konsultaciji sa lekarom. Međutim, suplementi melatonina su, u mnogim zemljama, pa i kod nas, dostupni u slobodnoj prodaji. I to često dovodi do prekomernog uzimanja. A ujedno, postaju pristupačni i za davanje deci, što sa sobom nosi dodatne rizike, kojih roditelji često nisu svesni.

Glavni razlozi za uzimanje suplemenata melatonina su nesanica i džet leg (jat-lag). Pokazalo se da ima povoljne efekte i na zdravlje očiju, creva, pomaže kod gorušice, ublažava zujanje u ušima i povećava nivo hormona rasta kod muškaraca. On je i antioksidans. Pomaže u regulaciji krvnog pritiska, kao i nekih hormona. A može učestvovati i u regulaciji telesne temperature. Korisno je i njegovo uzimanje u menopauzi, budući da u tom periodu često dolazi do njegovog smanjenja, a samim tim i pojave nesanice. Ipak, suplementi melatonina se ne daju u ove svrhe, već isključivo po indikacijama i kada je to neophodno.

A kako to melatonin postiže svoje dejstvo?

Melatonin deluje suprotno hormonu dopaminu. Naime, dopamin pomaže u održavanju budnosti, dok, melatonin snižava nivo dopamina i time utiče na relaksaciju. Takođe, vezuje se za nervne receptore zadužene za sniženje nervne aktivnosti. Izostanak svetla, odnosno mračna prostorija utiče podsticajno na lučenje melatonina. A svetlost ga suprimira, te tako, naš organizam zna kada je vreme za buđenje. Ali pored svetlosti, postoje još neki faktori koji mogu umanjiti lučenje prirodnog melatonina i tako dovesti do poteškoća pri uspavljivanju. Među njima su stres, pušenje, izlaganje jakom svetlu tokom večeri a nedovoljno izlaganje tokom dana, kao i smenski rad. Pokazalo se i da posebno jak uticaj na melatonin ima tzv. „plavo“ svetlo. A među prirodnim faktorima je i starenje.

Dakle, melatonin ima svoj ritam izlučivanja i više se izlučuje tokom večeri, kada je vreme za spavanje. U studijama koje su obuhvatile dobrovoljce, pokazalo se da je melatonin pomogao u uspavljivanju, ali i da je pozitivno uticao na kvalitet sna. Osobe koje u toku putovanja menjaju vremenske zone, posebno imaju problema sa lučenjem melatonina, kao i uspavljivanju.

Ono što je posebno važno pomenuti je da i male doze utiču podjednako kao visoke doze melatonina. A visoke doze mogu imati neželjene efekte, ukoliko se uzimaju duže vreme.

Kako se uzima melatonin?

Ukoliko osoba želi da započne uzimanje melatonina, treba početi od manjih doza. Za početak se može uzimati u dozi od oko 0,5 mg, pola sata pre odlaska u krevet. A ukoliko nije delotvorno, doza se može povećati do najviše 3-5 mg. Optimalna doza je otprilike 1-2 mg, sat vremena pre spavanja. U principu, treba se truditi da se uz što manju dozu postigne kvalitetan i brz efekat. I moraju se čitati uputstva koja dolaze uz preparat suplementa. Jer ne sadrži svaki suplement podjednaku dozu aktivne supstance.

Neželjena dejstva

Studije tvrde da je melatonin u potpunosti bezbedan, netoksičan i ne stvara zavisnost. Ipak, nekim osobama može izazvati glavobolju i mučninu. Takođe, može uticati na dejstvo nekih lekova u redovnoj terapiji, zbog čega treba voditi računa ukoliko se odlučite za ovaj suplement. Pre konzumacije, treba se konsultovati sa lekarom ukoliko u terapiji imate sedative, antidepresive, lekove za lečenje visokog krvnog pritska, oralne kontraceptive, imunosupresive, lekove za epilepsiju i poremećaje zgrušavanja krvi. Postoje i izvesne sumnje da melatonin uziman na ovaj način, s vremenom, može smanjiti lučenje sopstvenog melatonina. Mada, ove tvrdnje nisu u potpunosti dokazane.

Posebno je rizično davati veće doze melatonina ili ih primenjivati tokom dužeg vremena kod dece. Naime, pre svega, može dovesti do odlaganja puberteta. A može izazvati i noćno umokravanje, grčeve u stomaku, konfuznost, pospanost, češće mokrenje i anksioznost. Jedna studija u Americi je pokazala da čak 71% melatoninskih preparata nema isti sastav kao što piše na pakovanju. A takođe, veliki broj preparata melatonina sadrži i serotonin, čak njih 26%. Iako u malim dozama, serotonin može biti opasan kada se uzima na ovaj način.

Melatonin takođe ne bi smele uzimati trudnice i dojilje, pa čak ni žene koje planiraju trudnoću.

Prirodne materije koje sadrže melatonin

Naučnici su otkrili da je grožđe jako dobar izvor melatonina. To bi značilo da osobe sa problemima pri uspavljivanju, ali i svi oni koji žele da potpomognu svoje zdravlje treba da uvedu više grožđa u svoju ishranu. Međutim, prilikom istraživanja, došli su do još jednog zaključka, a to je da ne sadrže sve sorte grožđa istu količinu melatonina. Odnosno, sorte Nebbiolo i Creatina sadrže najviše ovog hormona. Postavilo se i pitanje potrebe biljaka za melatoninom, tj. u čemu je uloga melatonina u grožđu. Pretpostavlja se da ima značaj u zaštiti grožđa od pojedinih bolesti. Takođe, verovatno je da melatonina ima i u vinu u određenoj meri.

Zanimljivosti

Osobe koje su meteoropate mogu imati niži nivo melatonina i tako razviti poteškoće pri uspavljivanju. Zašto je to tako? Jednostavno, zbog manjka svetlosti tokom dana, ove osobe su često pospane, jer melatonin započne svoje lučenje još tada. S druge strane, svetlost stimuliše lučenje serotonina, koji nedostaje u tmurnim, mračnim danima. Zato su kišno vreme i dnevna pospanost praćeni ujedno i neraspoloženjem. Ipak, tokom večeri se iscrpi neophodna količina melatonina i meteoropate imaju otežano uspavljivanje.

Slični razlozi odgovorni su i za zimsku depresiju i melanholiju, čak i kod ljudi koji nemaju problema sa meteoropatijom. Zato se ljudi savetuju da ne nose naočare tokom dnevnih izlazaka napolje, tokom zime, kako bi se lučenje melatonina uskladilo sa uobičajenim ritmom. Takođe, sugeriše se ljudima koji ne pate od džet lega, a imaju problema sa nesanicom koji su nastali odjednom, da pokušaju to rešiti najpre pronalaskom uzroka. Dakle, treba tragati za postojanjem nekog stresnog faktora, npr. Ponekad je uzrok suviše kofeina ili cigareta tokom dana. A nekad je jednostavno u pitanju neudoban krevet. Svakako, ne treba odmah posegnuti za suplementima.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here