Čuli ste verovatno u narodu kada neko kaže, “žiga me koleno ili rame, sigurno će kiša”. Možda ovo nije najbolji i nepogrešiv pokazatelj lošeg vremena, ali ima mnogo ljudi koji veruju da im bol na određenim mestrima (koleno, rame, stara rana itd) nagoveštava kišu i nepogode.
Čovek se se zahvaljujući svom udobnom životi kroz vekove lagano udaljavao od prirode i isto tako, lagano gubio sve one prefinjene osećaje i naročiti sposobnosti, čula kojima je mogao da predvidi neke od nadolazećih prirodnih promena.
Izvesno je čovek ranije imao izraženija čula jer je živeo u prirodi i bukvalno mu je život zavisio od toga. Danas nije tako, danas se čovek u većoj ili manjoj meri mora oslanjati na različite instrumente poput barometra, hidrometra, toplomera i sličnih naprava. Za razliku od čoveka mnoge životinje, pa i biljke imaju u sebi nepogrešive “merne instrumente” u čiju precinost ne treba sumnjati.
Biljke meteorolozi
Postoje biljke koje svojim naročitim pokretima reaguju na promenjen intenzitet svetlosti, na različit barometarski pritisak, na pojedine hemijske supstance, pa čak i na fizičko prisustvo čoveka ili životinje.
Običan maslačak po vedrom i sunčanom vremenu, svojom karakterističnom žutom bojom oboji čitave livade i polja. Ukoliko se iznenada naoblači, maslačak će brže bolje da zatvori svoje cvasti. Svojim tananim i osetljivim mehanizmima maslačak reaguje na promenu u intentitetu svetlosti, pa će se ubrzo, zahvaljujući oboj osobini potpuno izmeniti do tada božanstven krajolik. Naravno na prvi nagoveštaj lepog vremena maslačak će ponovo raširiti svoje cvasti, nudeći ih pčelama i drugim insektima na dar.
Cvetići mišjakinje su takođe obdareni sličnim sposobnostima, čak se može reći i da su odlični meteorolozi. Za vreme kiše su im krunice potpuno zatvorene, a po lepom i suvom vremenu su otvorene. Ako se desi da cvetići po lepom i sunčanom vremenu počnu da se zatvaraju, tada se sasvim pouzdano može očekivati kiša.
Cvet baštenskog nevena je ranoranilac i počinje da se otvara u prvim jutarnjim časovima. Ali, ako neven okasni i ne otvori se sve do sedam časova, znak je da je pred nama tmuran i kišovit dan.
Neke životinje prognoziraju vodostaj
Visok ili nizak vodostaj je pojava koja se teško može predvideti. Životinje koje žive u vodi ili pored nje rade to nepogrešivo, čak i mesecima unapred.
U proleće divlje patke prave gnezda najčešće na obalama reka i jezera u trsci ili nekom sličnom skrovištu. Mesto na kojem se nalazi gnezdo predstavlja krajnju granicu, do koje može da poraste vodostaj reke u sledeće tri ili četiri nedelje. Lovci i ribolovci iz svojih iskustava znaju, da gnežđenje divlje patke u krošnjama vrba predskazuje visok vodostaj reke u narednih mesec dana.
Pužiće koji žive uz reku neki tanani mehanizmi pokreću na užurbanu seobu prema krošnjama i stablima drveća, pre povećanja vodostaja.
Gatalinka za igru i prognozu
Uoči lepog vremena naročito glasno se vesele vrapci, ševe i petlovi. Lep dan najaviće i osice ukoliko ujutro porane, lasta kada visoko leti, ili ako se na svoje noćne šetnje pokrenu balegari. Povećana aktivnost slepih miševa takođe ukazuje i najavljuje lepe vremenske prilike. Pauci su takođe nepogrešivi kada je u pitanju vreme. Dva ili tri dana pred kišu, zahlađenje ili nevreme naprave čitavu invaziju na vrata prozore i druge otvore prizemnih prostorija.To je siguran znak da dolazi loše vreme.
Jedan od retko simpatičnih barometara, je mala zelena žabica zvana gatalinka, kreketuša ili Hyla arborea, kako je njeno naučno ime. Ona je pokretna, laka i živi u krošnjama drveća, a zbog skromnosti u pogledu ishrane i staništa može godinama da živi u povećej tegli sa vodom i mahovinom. Na ovaj način ova žaba se brzo može pripitomiti, postati vaš kućni ljubimac ali i odličan meteorolog. Ako izađe na vrh tegle ili u okolinu to je znak da predstoji lepo vreme, njeno spuštanje na mahovinu i u vodu, kao i uznemirenost i kreketanje, znak je da predstoji kiša i nevreme.