Naslovna Istorija Biografije Mihajlo Pupin – naučnik i filantrop

Mihajlo Pupin – naučnik i filantrop

108
0

Rođen je kao Mihailo Pupin 9. oktobra 1854. godine, od oca Konstantina i majke Olimpijade, u malom banatskom selu Idvor. Sam je sebe prozvao „Idvorski“, prema svom rodnom mestu. Od desetoro dece, preživeli su samo Mihajlo i njegove tri sestre. U rodnoj kući u Idvoru proveo je prvih 14 godina života, a onda je siromašan, bez ugleda i sam, krenuo u svet, u potragu za znanjem. Mihajlo Pupin, svetski naučnik i izumitelj, profesor Kolumbija univerziteta, pisac, humanista i mecena, uticao je na stvaranje najznačajnijih naučnih institucija u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegov značajan opus čini ga jednim od najvećih naučnih umova dvadesetog veka.

Prvi Srbin dobitnik Pulicerove nagrade

Za svoju autobiografiju Sa pašnjaka do naučenjaka dobio je Pulicerovu nagradu 1924. godine. U originalu je prvi put objavljena 1923, i to na engleskom jeziku, pod nazivom From Immigrant to Inventor. U srpskom prevodu se prvi put pojavila u izdanju Matice srpske 1929. godine. Predgovor prvom srpskom izdanju napisao je Miloš Crnjanski.  Odmah po objavljivanju u Americi, autobiografija je prevedena na japanski, švedski, nemački, francuski, ruski, italijanski i mnoge druge jezike. U mnogim zemljama, Pupinova autobiografija je važila za najbolji moralni obrazac koji treba slediti, i kao takva, deljena je mnogim đacima.  Verovali ili ne, delovi njegove autobiografije bili su obavezna lektira u američkim školama prve polovine dvadesetog veka.

Zvezdobrojac čistog obraza i darujućeg srca

Mihajlo Pupin je još kao dečak bio nadaren, zagledan u zvezdano nebo nad sobom. Od malena je razvijao svoj um i ličnost i slušao predanja i priče, koje su mu zauvek ostale u živom sećanju. O njemu se govori da je čitav život posvetio dobrobiti drugih, da je imao „čist obraz“ i „darujuće srce“. O svom rodnom mestu brinuo se sa mnogo pažnje, uprkos uronjenosti u naučne, društvene, političke i humanitarne aktivnosti. Često je citirana njegova rečenica „Ako propadne Srbija, nek propadnem i ja“. Razmišljao je ne samo o potrebama Srbije već i Crne Gore, a pomoć im je pružao i lično i preko svojih fondacija. Zbog pomoći koju je pružao Crnoj Gori, nosilac je i Ordena kralja Nikole. Svu svoju dobrobit od učešća u akademskom i naučnom životu posvetio je nacionalno-političkim doprinostima i dobročinstvima, čija je lista beskrajna, kao, uostalom, i lista priznanja.

Na Pupinovom putu u svet nauke i kulture prva stanica bila je Pančevo, u koje stiže 1869. To je vreme kulturnog preporoda, u koje su dom u Pančevu našli mnogi naši umni ljudi, među njima i Jovan Jovanović Zmaj. Sa Urošem Predićem, sa kojim je delio i školske dane, bio je celoživotni prijatelj, a družio se i sa drugim velikim slikarom Pajom Jovanovićem. Prvi slikarski velikan imao je udela u osnivanju neprocenjivog Legata Mihajla Pupina, a drugi je 1903. naslikao njegov najpoznatiji portret, koji se danas može videti u Narodnom muzeju u Beogradu, u okviru tog istog legata. Institut Mihajlo Pupin u Beogradu je osnovan 1946.

Mihajlo Pupin – otac idealizma u nauci

Pupinova rečenica „Porazi su samo kratka odmorišta za buduće pobede“ najbolje ilustruje kako je on uspeo da savlada sve prepreke zarad očuvanja srpskih interesa. Za vreme njegovog života, srpsko-američke veze bile su naročito dobre i čvrste. Za sebe je govorio da je po rođenju Srbin, a po znanju Amerikanac.

Pupin je sarađivao sa poznatim američkim inovatorima i institucijama, kao što su Bel, Edison, Markonije i Simens. U periodu od 1894. do 1934. verifikovao je trideset pet patenata, a najpoznatiji je po „Pupinovim kalemovima“ (1900). Njih je za evropsko tržište otkupio Simens, a za američko – Američka telefonsko-telegrafska kompanija. S ovim patentom, Pupin postaje slavan i bogat čovek, veoma cenjen, te osvaja popularnost u američkoj javnosti. I novac i popularnost vešto je koristio kako bi zaštitio interese Srbije.

Kada sam se pre četrdeset i osam godina iskrcao u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi. Moj udes u novoj, meni potpuno stranoj zemlji, ne bi bio ništa drukčiji da sam, mesto pet centi, sobom doneo i pet stotina dolara. […] Ja sam doneo pet centi i to sam odmah potrošio na jedan komad pite od šljiva. U njoj su bile same koštice, a ni traga od šljiva. A da sam doneo pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, ali možda opet na takve podvale, dok bi borba koja me je očekivala ostala ista. […] Uopšte, za momka koji se odlučio da sam sebi krči put ka samostalnom životu nije nikakva nesreća biti bez novaca, samo ako on ima u sebi dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima bi se sukobio.

(Mihajlo Pupin, Sa pašnjaka do naučenjaka)

Zanimljive činjenice o Mihajlu Pupinu

  • Doktorsku disertaciju odbranio je iz oblasti fizičke hemije, na temu „Osmotski pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji“
  • Za vreme svojih postdiplomskih studija u Berlinu, Pupin je organizovao pomen knezu Lazaru i kosovskim junacima, povodom petstogodišnjice Kosovskog boja.
  • Bio je najbolji lobista za važna pitanja Srbije kojeg je ona imala – privukao je najveće američke industrijalce da ulažu u Srbiju.
  • Dvadeset petoricu najboljih studenata završne godine Univerziteta Kolumbija slao je da svoj letnji raspust provedu noseći humanitarnu pomoć u ratom zahvaćenoj Srbiji. Šesnaestorica od njih su produžila svoj boravak ne želeći da se vrate kući.
  • Univerzitetska biblioteka u Beogradu, jedina koju je Karnegi fondacija izgradila u jednoj slovenskoj zemlji i glavnom gradu, danas postoji upravo zahvaljujući Pupinu. Pupin je pretplatio ovu instituciju na naučne časopise, kako bi naši studenti imali najbolje i najsavremenije izvore za učenje.
  • Zahvaljujući Pupinu, na Beogradski univerzitet stigla je prva enciklopedija Britanika.
  • Pupinovi kalemovi proizvedeni su u milionskim serijama i imali su u žičanim komunikacijama važnu primenu čitav jedan vek.
  • Značajan je i Pupinov doprinos Rendgenovom otkriću. Objavio je dva značajna rada i eksperimentisao sa rendgenskim zracima. Jedan od prvih rendgenskih snimaka u SAD jeste Pupinov snimak šake čoveka koji je pogođen iz puške (1896).
  • Na Univerzitetu Kolumbija, na stogodišnjicu Pupinovog rođenja, uspostavljena je „Pupinova medalja“. Dodeljuje se u znak priznanja za izuzetne doprinose u oblasti inženjerstva, nauke i tehnologije. Prvi dobitnik Pupinove medalje bio je general-major Džon Medaris.
  • Takođe, jedan krater na Mesecu nosi Pupinovo ime, kao i jedan planetoid.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here