Naslovna Istorija Biografije Milena Pavlović – Barili – vanvremenska umetnica

Milena Pavlović – Barili – vanvremenska umetnica

185
0

U njoj je tekla Karađorđeva krv. Ona je bila ilustratorka naslovnice časopisa „Vogue“ i jedini afirmisani predstavnik nadrealizma u sprskom slikarstvu (pored Radojice Živanovića). Umrla je u 36. godini u SAD-u, a njena urna preneta je u Rim, gde počiva pored majke Danice i oca Bruna. Pored Nadežde Petrović, ona je i danas najpoznatija srpska slikarka. Ona je Milena Pavlović – Barili.

Detinjstvo u Požarevcu i Rimu

Milena Pavlović – Barili je rođena u Požarevcu 5. novembra 1909. godine u porodici umetnika. Majka Danica je bila Srpkinja, praunuka najstarije Karađorđeve ćerke, Save. Studirala je muziku u Minhenu kada je upoznala italijanskog kompozitora i muzičkog kritičara, Bruna Barilija. Venčali su se početkom 1909. godine i u novembru dobili ćerku Milenu. Nakon četiri godine braka, njeni roditelji su se razveli, a ona je postala „svetski putnik“ i živela na relaciji Požarevac – Rim. Detinjstvo joj je bilo otežano zbog bolesti srca koja je ustanovljena u njenom osmom mesecu života. Igrala se pretežno sama i najčešće sa olovkom i papirom. Od treće godine je počela sa slika. Na njenim crtežima dominantno su se nalazili kokoške i pilići. Postala je poligota, govorivši srpski, italijanski i francuski.

Majka Danica se nije više bavila muzikom, već je svoj život posvetila Mileni. Mnogi biografi smatraju da je Milenin neobuzdani duh proisticao iz njenih zdravstvenih problema. Njena majka je bila tu da je obuzda i jednim pogledom zaustavi njene ideje.

Godinu dana nakon izbijanja Velikog rata, Milena se seli u Italiju. U Bergamu završava prvi razred osnovne škole, zatim drugi u Rimu, a za treći i četvrti se vraća u Požarevac. Pre nego što je upisala gimnaziju, svojim delima je skretala pažnju mnogih umetnika, pre svega čuvenog vajara i skulptora beogradskog „Pobednika“ Ivana Meštrovića.

Nakon završetka gimnazije i potovanja u Linc i Grac gde je učila nemački, Milena upisuje Umetničku školu u Beogradu, u kojoj je primljena kao „čudo od deteta“. U to vreme radila je na dvoru kralja Aleksandra i podučavala njegovu suprugu, kraljicu Mariju, srpskom jeziku.

Milenini nomadski dani

Milena je otišla u Minhen, poput svojih roditelja, na studeije slikarstva koje su joj predstavljale mučenje, jer, kako je jednom prilikom rekla, osećala se sputanom. Vratila se u Požarevac 1928. godine kako bi tražila posao kao profesor slikarstva. Milena nije bila dobrostojeća poput drugih umetnika tog vremena. Nije bila stalno zaposlena, nije imala mecenu, njen deda je umro i majka nije radila. Međutim, zbog nedovoljno budžetskim sredstava, Milena je odbijena za posao kako u rodnom gradu, tako i u drugim gradovima tadašnje Jugoslavije. Dve godine kasnije, seli se u Španiju. Koliku ljubav je osećala prema ovoj zemlji, govori idilična inspiracija i velika dela koja su nastala na proputovanju kroz Pirinejsko poluostrvo: „Toreador“, „Serenada“, „Prvi osmeh“. Nakon Španije, putovala je kroz Francusku, Britaniju i Norvešku, da bi se odselila u Njujork 1939. godine zahvaljujući prodatoj slici „Anđeli“.

Ilustracije za „Vogue“

Početak Drugog svetskog rata, značio je za Milenu traženje stalnog posla u Njojorku i početak borbe za opstanak. Pisala je roditeljima kako je život u Americi drugačiji nego u Evropi i da se ona, kao umetnik, tamo oseća usamljenije. Majka joj je savetovala da počne da slika portrete. Poslušala ju je i bacila se na slikanje ljudi iz visokog društva. Svetske žene slikala je po uzoru na sebe. Stvarajući u visokom društvu, dolazi do ljudi koji je povezuju sa popularnim modnim časopisom „Vogue“. Milena je jedina srpskinja koja je ilustrovala naslovnicu ovog magazina. Za „Vogue“ je radila dve godine. Počela je da ilustruje naslovnice i za druge magazine, ali i da dizajnira odeću i obuću.

Na otvaranju izložbe u Vašingtonu, upoznaje dvanaest godina mlađeg avijatičara Roberta Goselina, za koga se udaje 1943. godine. Naredne godine, na njihovom zajedničkom putovanju, Milena pada s konja i zadobija povredu kičme. Kako su u to vreme živeli u Monte Kasinu, u okolini Njojorka, Milena upoznaje kompozitora Đankarla Menotija, koji joj, čuvši za njene finansijske probleme, nudi posao. Milena nedovoljno oporavljena, počinje da radi na projektu dizajniranja kostima za balet „Sebastijan“ koji doživljava neočekivano veliki uspeh. Njeni kostimi su moderni, bogati idejama sa pregršt boja i izrađeni od kvalitetnih materijala. Primećena umetnica, pozvana je da radi i u baletu „San letnje noći“.

Tužan kraj hrabre umetnice

U pismima koje je njen muž slao svojoj tašti, Milenina smrt je bila neočekivana. Nakon večere u restoranu, napisala je sobarici da je probudi u 10. Nikad se nije probudila. Umrla je u trideset šestoj godini života, 6. marta 1945. godine. Meseci provedeni u gipsu nakon pada s konja prourokovali je već otežan rad srca. Niko nije znao sa kolikim poteškoćama živi ova hrabra žena. Srčani udar za nju je možda i bio očekivan.

Kremirana je i sahranjena u blizini Njujorka. Međutim, njen muž je dve godine kasnije lično odneo urnu svom tastu Brunu, te je Milena sahranjena na groblju za strance u Rimu. Bruno je Danici, svojoj bivšoj supruzi, pisao o Mileninoj sahrani: „Počiva na jednom divnom mestu, na groblju u blizini kapije svetog Pavla, prepunom velikih uspomena na pesnike, umetnike, na ljude koji su došli iz čitavog sveta, a koji su sada tu pored nje“. Kasnije su, po sopstvenoj želji, u istoj grobnici sahranjeni i njeni roditelji. Ukoliko vas put navede u prestonicu Italije, možete odati počast velikoj umetnici.

Galerija u rodnom gradu

Galerija Milene Pavlović – Barili svečano je otvorena u Požarevcu 24. juna 1962. godine u preuređenoj rodnoj kući Pavlovića. Njena majka Danica je otkrila je momorijalnu ploču sa natpisom: “Milenin dom-njenom talentu,vrednoći i mladosti-mama“. U galeriji se nalaze 894 umetnička dela. Najpoznatije Milenine slike su: „Autoportret“, „Autoportret sa kistom“, „Žena sa lepezom“, „Venera sa Lampom“. Muzejski vodič posetiocima je na raspolaganju od ponedeljka do petka od 7 do 15h. Galerija je subotom otvorena za posetioce od 8 do 16h, dok je nedeljkom zatvorena. Ukoliko ste zainteresovani za neki suvenir iz galerije, možete ih poručiti mejlom.

Milenin život u neku ruku podseća na život slavne Fride Kalo, koja se takođe mučila sa urođenim deformitetom i posledicama udesa. Obe su, povrh svih poteškoća, postale velike umetnice, a Milena je svakako jedna od najvećih u istoriji naše zemlje.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here