“Naša atmosfera, o tome nema sumnje, ženske je prirode, ona treperi pod žarkim poljupcem Sunca, često se naoblači i namrgodi, a kadgod huče, besni i zipara.” M. Milanković
Jedan od najvećih umova sveta, srpski naučnik – doktor tehničkih nauka, matematičar, fizičar, Milutin Milanković, svojim radom i ogromnim talentom nalazi se u 15 najvećih umova sveta.
Srbija je zasigurno država na čijem se tlu rađaju veliki ljudi i velika imena. Zahvaljujući takvim imenima i ličnostima koje su obeležile čitave epohe razvoja ljudske civilizacije Srbiji će jedan obraz uvek biti svetao.
Kod ovako velikih ljudi prvo šta nam padne na pamet jeste šta je to uticalo na njih da budu tako uspešni? U kakvom okruženju su rasli, ko je imao najveći uticaj na njihova života opredeljenja? U nastavku teksta uživajte u najsitnijim delovima biografije ovog srpskog naučnika.
Milutin je rođen 28. maja 1879. godine u Dalju – Slavonskom selu na Dunavu. Rođen je u staroj srpskoj porodici koja je poreklom sa Kosova, ali je u vreme Velike seobe Srba napustila ognjište i bolje dane potražila u bllizini Osijeka. Milutinov otac Milan bio je trgovac i zemljoradnik, ali je umro veoma mlada, kada je Milutinu bilo samo 8 godina. Od tog trenutka glavnu ulogu u Milutinovom životu zauzima majka Jelisaveta i ujak Vasilije Muačević. Milanković je imao četiri brata: Ljubišu, Vladana, Vojislava i Bogdana. Imao je i dve sestre: Milenu, svoju bliznakinju i Vidosavu. Milutin je bio najstarije dete u porodici. Nakon prvog gubitka u životu, smrti svoga oca, Milutin je izgubio i braću Ljubišu, Vladana i Vojislava, koji su pomrli od tuberkuloze. Brigu o porodici preuzeo je Milutin i njegova majka Jelisaveta. Oni su imali veliku pomoć Jelisavetinog brata Vasilija po kome će Milutin kasnije nazvati svog sina.
Školovanje Milutina Milankovića
Milanković je obrazovanje sticao uglavnom kod kuće od strane privatnih učitelja. 1889. godine po odlasku u Osijek kod ujaka Vase počinje njegovo pravo obrazovanje u realnoj gimnaziji koja je pripremala učenike za studije tehnike i poljoprivrede.
Milutinov dar prema prirodnim naukama, posebno matematici, bio je vidljiv još od srednjoškolskih dana. Iako nije imao adekvatno osnovnoškolsko obrazovanje brzo se uklopio u školski sistem i postao najbolji učenik. Uz podsticaj profesora matematike upisao je studije građevine u Beču. Nakon šest godina diplomirao je sa visokom prosečnom ocenom.
Nakon završetka studija, Milutin Milanković napravio je pauzu u obrazovanju i odslužio vojni rok. Nakon toga je nastavio obrazovanje na doktorskim studijama, a uz finansijsku pomoć ujaka Vase. 1904. godine doktorirao je odbranivši tezu “Teorija linija pritiska” na Visokoj tehničkoj školi u Beču.
Početak rada
1909. godine postao je vanredni profesor na Katedri primenjene matematike na Univerzitetu u Beogradu. Milanković je tada počeo dublje da se bavi teorijskom fizikom, racionalnom i nebeskom mehanikom. U tom periodu doneo je i odluku da svoj život nastavi u Srbiji gde je živeo od profesorske plate i honorarnih poslova – vršio je statističke proračune u građevinarstvu.
1910. godine Milanković je počeo da proučava klimatologiju, a naročito mu je pažnju privuklo ledeno doba. Naučnici do tada nisu uspeli da objasne klimatske promene uzrokovane astronomskim silama, ali Milanković je pokušao da izračuna magnitude takvih promena. Kao rezultat tog rada 1912. godine izašao je rad pod nazivom “Prilog teoriji matematske klime” u kojem je detaljno opisao klimu na planeti Zemlji.
1911. godine oženio se Hristinom Topuzović iz Šapca, sa kojom je dobio sina Vasilija, a iste godine Milutin je bio uhapšen kao državljanin Kraljevine Srbije i odveden u logor Nežider u Austriji. Uz pomoć prijatelja i društvenih veza Milanković je oslobođen nakon 6 meseci provedenih u logoru. Milanković je svoja proučavanja nastavio u Budimpešti u Centralnom meteorološkom institute.
Milutin Milanković – naučni rad
Milanković je pisao naučne radove o matematičkoj teoriji klime Zemlje i drugih nebeskih tela. Zbog istaknutih rezultata na tom polju postao je redovni profesor nebeske mehanike na Filozofskom univerzitetu.
1920. godine Milutin postaje dopisni član SANU.
Najveće otkriće Milutina Milankovića prema kome je poznat u čitavom svetu svakako je reforma julijanskog kalendara, 1923. godine. Milanković je napravio najtačniji kalendar prema kome godina traje 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 48 skundi. Iste godine počeo je da piše roman Kroz vasionu i vekove. Ovo naučno – popularno delo govori o klimatologji, astrologiji i generalno o nauci. U romanu je Milanković obrazložio svoju teoriju klime. Pisanje romana završio je tri godine kasnije. 1935. godine objavio je i drugu knjigu Nebeska mehanika. Tokom života napisao je i jednu autobiografiju – Uspomene, doživljaji i saznanja, koja je objavljena iz dva dela, 1952. i 1957. godine. Takođe, njegov sin Vasilije (koji je dobio ime po Milutinovom ujaku Vasiliju – Vasi) napisao je biografiju svog oca Moj otac, Milutin Milanković. 
Pored reforme kalendara, Milutin Milanković je osmislio i mašinu koja je mogla da proračuna osunčavanje Zemlje za bilo koje godišnje doba.
Za svog života odlikovan je Ordenom Svetog Save, a 1925. godine proglašen je za redovnog člana SANU. 1938. Godine odlikovan je Jugoslovenskom krunom trećeg reda od strane kralja Petra II.
Od malog dečaka iz mnogočlane porodice iz Dalja, Milutin je postao predsednik prvog Nacionalnog komiteta za astronomiju. Od redovnog člana u jednom trenutku izabran je za predsednika SANU.
Druga faza života Milutina Milankovića uglavnom je bila posvećenja pisanju svega onoga što je u mlađim godinama istraživao na polju fizike, mehanike, astronomije.
Milutin Milanković – smrt
Život prvog i jednog od najvećih srpskih i svetskih naučnika prekinut je u 80. godini od posledica moždanog udara. Sahranjen je u Beogradu, ali su kasnije, njegovi posmrtni ostaci prebačeni u rodni Dalj.
Osim što je neprikosnoveni talenat i najbolji među najboljima, Milutin Milanković je bio vrlo svestrana ličnost – pisao je radove i iz književnosti. U poslednjim godinama života napisao je ogled o pesmi Smrt Marka Kraljevića i time kao da je predočio sopstvenu smrt. Veliki ljudi uvek imaju u sebi nečeg vizionarskog. Tako je bilo i kod Milutina.
Posle njegove smrti mlađi naučnici su dokazali tačnost njegovih teorija. Milutn je dobio krater na Mesecu sa svojim prezimenom, krater na Marsu, asteroid, SANU je objavila njegova sabrana dela 1977. godine. Mnogi naučni skupovi danas nose ime po ovom naučniku.
