Mimikrija je pojava poznata i u biljnom i u životinjskom svetu, a široko je rasprostranjena i među ljudima. Kroz ovaj tekst možete se na vrlo upečatljivim primerima upoznati sa ovom zanimljivom i još nedovoljno istraženom pojavom.
Šta je mimikrija?
U životinjskom svetu pojava sličnosti nekih životinja po obliku i boji ili i po jednom i drugom s drugim životinjama i biljkama ili čak sa predmetima iz okolne prirode naziva se mimikrija. Mimikrija se može razviti između različitih vrsta ili između pojedinaca iste vrste.
Upotreba reči mimikrija datira iz 1637. godine. Prvobitno je korišćena za opisivanje ljudi, a u biologiji se koristi od 1851. godine.
Mimikrija je naročito rasprostranjena među insektima. Tako su neki obojeni i išarani kao kora drveta, a drugi liče na grančice, lišće ili na nežive predmete. Neki podsećaju na opasne insekte. Naročito je poznata mimikrija nezaštićenih leptira i muha koji liče na ose i bumbare. Jedna vrste leptira liči na stršljena čiji je žalac dobro poznat u životinjskom svetu.
Druga vrsta leptira na donjoj strani krila ima krupne obrubljene tačke koje liče na oči sove. Kada zauzme položaj s glavom prema dole, onda gornji deo liči na glavu sove. Na taj način plaši neprijatelje.
Ptice, na primer, koriste vid da bi identifikovale ukusne insekte, dok izbegavaju štetne. Vremenom, ukusni insekti mogu evoluirati tako da podsećaju na štetne.
Naučnici još ne znaju kako je takvo prilagođavanje nastalo i čime se može objasniti tako dobro podražavanje. No, očito je da insekti koji se na ovaj ili na drugi način bolje spašavaju od neprijatelja, duže žive i ostavljaju mnogobrojnije potomstvo, a to doprinosi očuvanju vrste.
Ona postoji i u biljnom svetu. Stiče se putem prirodne selekcije i kao zaštitno sredstvo korisna je u borbi za opstanak. Biljke koriste mimikriju kako bi produžile svoju vrstu, pojedine vrste orhideja (roda Orphys) imaju donju laticu koja neverovatno podseća na ženku bumbare. Kada mužjak bubamare sleti na nju u nameri da je oplodi, zapravo će oprašiti biljku.
Interesantni primeri iz sveta insekata
U prirodi ima mnogo primera mimikrije. Mi smo izdvoji svega pet insekata koji su svojim oponašanjem drugih životinja i biljaka povećali svoje šanse da prežive.
Paličnjak
Paličnjaci su možda najpoznatiji primeri mimikrije insekata. Oni su počeli da imitiraju biljke pre 126 miliona godina. Sa svojim smeđim ili zelenim telom paličnjak podseća na granu bez lišća, njegov izgled sličan grančici pomaže im da se brane od predatora koji se u lovu oslanjaju na dobar vid. Danju visi na biljci dok mu samo dve duge tanke noge lelujaju kao da ih njiše povetarac. Kreće se noću i hrani se lišćem.
Putujući list
Putujući list je insekt koji u potpunosti podseća na lišće na kojem živi. Spljošteno telo i velika krila verno oponašju izgled lista, zbog čega je veoma teško uočljiv. Ženka može da naraste do 10-ak centimetara dok su mužjaci nešto manji. Čak i jaja ovog neobičnog insekta podsećaju na biljne semenke. Žive u tropskim delovima Azije i Australije.
Cvetna bogomoljka
Bogomoljke spadaju u najžešće grabljivice na svetu, imaju duge prednje noge koje munjevito pružaju hvatajući plen. Ženke su obično veće od mužjaka i obično ih napadnu i proždiru, čim ih ovi oplode. Neke bogomoljke, kao što je to slučaj kod cvrtne bogomoljke, se svojim bojama prilagođavaju cvetovima na kojima žive. Na taj način se lakše kriju od neprijatelja ali i od svojih žrtava. Bogomoljke obično hvataju druge insekte, ali I žabe i male guštere.
Listoliki katidid
Ne služi mimikrija samo za odbranu. Neke vrste ga veoma dobro koriste i kao mamac za plen. Primer su neki katididi koji su u stanju da krilima oponašaju zvukove ljubavnog zova pojedinih vrsti cvrčaka. Katididi koriste ove zvukove kako bi odgovorili na pesme muških cvrčaka koji se onda približavaju, nadajući se da će se pariti. Ovo je primer agresivne mimikrije insekata, a krajnji rezultat je obrok.
Potkralj
Potkralj je još jedan insekt koji koristi vizuelnu mimikriju u odbrambene svrhe. Potkralj je vrlo sličan otrovnom monarhovom leptiru. Sličnost između ova dva je smatrana primerom Bejtsove mimikrije, u kojoj bezopasne vrste oponašaju pojavu vrsta koje su otrovne ili neukusne predatorima. Predatori stoga izbegavaju obe vrste, misleći da su toksični. Dva leptira mogu biti komimici, od kojih svaki profitira od loše reputacije drugog. Pitanja koja okružuju ova dva leptira pokazuju da je mimikrija insekata često veoma složena.
