Naslovna Lifestyle Život Moć autosugestije i zahvalnost kao preduslov za srećan i ispunjen život

Moć autosugestije i zahvalnost kao preduslov za srećan i ispunjen život

1632
0

Čuvena rečenica Oca Tadeja „Kakve su ti misli takav ti je život“, je više nego istinita i sigurni smo da ste se i sami bezbroj puta uverili u to. Postoje ljudi hronično nezadovoljni koji uvek i na sve gledaju crno i sa strahom. Traže problem i tamo gde ga nema. Nasuprot njima postoje oni vedri, pozitivni, uvek nasmejani koji gledano sa strane sa lakoćom rešavaju sve svoje probleme. Biti pozitivan, nikako ne znači stavljati stvari pod tepih ili žmuriti pred istinom, već najpre sagledati problem a tek onda pristupiti rešavanju istog.

Zavirite u svoju dušu umesto da gledate u tuđe dvorište

U novije vreme pojavom New Age pokreta i pojavom tzv. lajf koučeva mnogi ljudi kao da počinju da se bude i da stvari gledaju iz drugog ugla. A rad na sebi je doživotni proces i tu ima uvek posla samo ako smo spremni da zavirimo u svoju dušu umesto da gledamo u tuđe dvorište. Ljudski mozak je kao plodno tlo i šta god da se poseje primiće se, figurativno rečeno. Ukoliko hranimo mržnju, zlobu, zavist, nezadovoljstvo ubiraćemo plodove svog uma i obrnuto ukoliko posejemo zahvalnost, veru, ljubav, nadu, istrajnost uživaćemo u plodovima svog uma. Postoje neka uverenja koja su nam od malena usađivali i koja smo mi prihvatili kao nepobitnu činjenicu a koja nam nisu od koristi.

Postoji mnoštvo literature iz popularne psihologije gde se govori o autosugestiji, odnosno o sposobnosti da se kontroliše podsvest. Bečki lekar Franc Anton Mesmer je prvi primenjivao autosugestiju u psihoterapijske svrhe, mada je zvanična medicina ne priznaje kao metod lečenja. Nasuprot tome mnogi psiholozi tvrde da se u podsvesti svakog od nas skladišti mnogo više nego u svesti, tako da na podsvest možemo da utičemo tako da radi u našu korist. Stručnjaci smatraju da upravo taj nesvesni deo psihe može da nam bude odličan saradnik u kreiranju kvalitetnijeg pogleda na život. Autosugestija se razvija i jača afirmacijama, a afirmacije su pozitivni iskazi koji opisuju stanje koje želimo da postignemo. Ponavljaju se mnogo puta kako bismo ubedili svoju podsvest i doveli do toga da ona promeni ili pojača programe po kojima funkcioniše. Da bi afirmativne rečenice imale efekta treba ih ponavljati sa punom pažnjom, ubeđenjem, interesovanjem i željom.

Krenite ka ostvarenju svojih snova

Jedna pozitivna misao za sobom povlači drugu, druga treću i tako postepeno pozitivne misli dolaze u našu svest i pomažu nam da se ostvarimo na željeni način i da se osećamo bolje. Neki oblici autosugestije su prihvaćeni kao metod lečenja u psihoterapiji kada su u pitanju fobije, anksioznost i depresija. S druge strane ovo može biti opasna zamka ukoliko sebi postavimo nerealne ciljeve i ukoliko ne preduzimamo nikakve korake ka tim ciljevima.

Upravo na tome se temelji moć autosugestije, jer sem što ćemo afirmacijama menjati uverenja koja nam nisu od koristi, važno je da sebe nateramo na promene koje želimo da nam se dese, odnosno da sa reči pređemo na dela, da svoje ciljeve usadimo u podsvest i da stremimo ka njihovom ostvarenju. Emociju vrlo često stvaramo nesvesno a jedan od bitnih razloga je taj što nismo svesni sadašnjeg trenutka. Loše raspoloženje i negativne misli najčešće nisu uzrokovane spoljnim razlozima već našim razmišljanjima šta bi bilo kad bi bilo.

Proverite koliko ste zahvalni

Sreća je proces koji ide od unutra ka spolja, mada uglavnom se pogrešno smatra da je obrnuto. Najčešće smatramo da treba nešto lepo da nam se desi kako bismo bili srećni, ali zapravo je obrnuto – treba da budemo srećni kako bi nam se lepe stvari dešavale, jer jedna pozitivna misao privlači drugu, druga treću i niz se nastavlja. Autosugestijom možemo da stvorimo sasvim drugačiji stav prema životu i ukoliko emitujemo pozitivne misli i energiju bićemo zdraviji mentalno i fizički.

Sem autosugestije kojom možemo uticati na svoju podsvest važna je i zahvalnost na koju vrlo često zaboravljamo. Nekako smo skloniji da se žalimo ili samosažaljevamo zbog onog što nemamo umesto da budemo zahvalni na onome što imamo. Ništa se ne podrazumeva samo po sebi ma koliko nam se to činilo. Nije li dovoljan razlog za sreću to što ste živi?  A onda još mnoštvo drugih stvari koje su nam date a koje mi svrstavamo pod podrazumevano. Svaki sledeći put kada vas obuzme očaj, nezadovoljstvo ili nezahvalnost, pomislite da vas nema na umrlici. Nije li to samo po sebi dovoljan razlog za zahvalnost? Razmišljajte u tom pravcu!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here