Mravi su neverovatne životinje, neobično jake i organizovane. Kada bi čovek srazmerno svojoj veličini bio jak kao mrav, mogao bi zubima poneti teret teži od 900 kilograma.
Život u mravinjacima predstavlјa pravo malo biološko čudo, još nedovolјno ispitano. Zajednice mrava ponekad broje i po nekoliko miliona članova. Mnogi entomolozi širom sveta pokušavaju na sve načine da prodru u te sićušne hodnike, u kojima vladaju drugarstvo, red i sklad. Ispitivanjima su ustnovlјeni interesantni običaji i radni zadaci ovih, milimetarskih malih, društvenih stvorenja.
Život u mravinjaku teče izvesnim redom. Mravi-radnici grade i uređuju mravinjak, donose hranu i spremaju zalihe za zimu, brinu se za podmladak – mravlje larve. Mravi naročitu pažnju poklanjaju hrani. Zbog toga je, u nekim mravinjacima veliki deo hodnika pretvoren u minijaturne „stočarske“ i „vrtlarske“ pavilјone. – Zapravo, neke vrste mrava gaje u svojim hodnicima glјive, čije plodonosne hife predstavlјaju značajnu rezervnu hranu u vreme zimskih i sličnih nestašica. Ženke termita uoči svadbenog leta otkidaju „pelcere“ glјiva iz svog vrta i poput miraza, odnose u svoj novi dom, kako bi zasnovale svoje bašte.
Neke druge vrste mrava gaje u hodnicima mravinjaka lisne vaši, čijim se ekskrementima hrane. Lisne vaši u mravinjacima uživaju pravu negu od strane domaćina. Oni im obezbeđuju različitu svežu hranu, a najčešće korenje bilјaka. Za uzvrat, kada mravi pipcima dodirnu lisne vaši, one izbacuju sladak sok koji mravi ližu. Ponekad svoje „staje“ ovi vredni stočari ograđuju čvrstim zemlјanim oklopom, pod koji, skupa sa vašima, smeštaju i svoje larve. Iako su, bar nama, svi mravi isti oni se međusobno razlikuju i nepogrešivo mogu da odrede stanovnike svog mravinjaka. U tome im mnogo pomaže čulo mirisa kao i jezik znakova, koji se rodio iz prefinjenog i osetlјivog čula dodira.
Za odbranu mravinjaka brinu se kod većine vrsta mravi – vojnici. Njih možemo prepoznati po izuzetno velikoj glavi i jakim čeljustima.
Gost ili rob
Sporazumevanje u mravinjaku je važna stvar, jer od dogovora i raspoznavanja zavisi da li će neka pridošlica biti primlјena kao cenjen gost, neprijatelј ili rob.
Neke vrste mrava, nailazeći na lutke tuđe vrste, ne uništavaju ih, već odnose u svoja gnezda. Tu ih gaje sve dotle dok se ne preobraze u odrasle oblike, kada se i čitava situacija menja. Tada pridošlice pretvaraju u svoje robove, kojima udelјuju čitav niz obaveza. U društvu jedne vrste mrava koju u nauci zovu Polyergus, ozbilјno se narušava poredak u nedostatku ovakvih robova. Iako su ovi mravi odlični radnici i v jnici , u nedostatku robova svaka aktivnost društva zamire. Često je dovolјan samo jedan rob, koji svojom brigom i hranjenjem domaćina može da spasi čitav mravinjak od propasti.
A kako ni jedno društvo ne može da opstane bez zakona, tako i u mravinjaku važe strogo određena pravila. Za razliku od pisanih, mravi svoje zakone nose u genima. Jedni se rađaju kao vojnici-branioci, drugi kao radnici, redari, vođe ili pak, polne jedinke, koje posle svadbenog leta odlaze i zasnivaju nove mravinjake.
