Najoptimalniji uslovi za sadnju voćki odnose se na period jeseni. Tokom jeseni zemlja je najtoplija i u potpunosti je akumulirala toplotu letnjih dana. Sadržajni odnos korisnih elemenata za uzgoj i razvoj voćki, veoma je povoljan tokom perioda jeseni. Neophodno je voditi računa o stanju mladih sadnica, tako da nemaju izdanaka niti pupoljaka za vreme sadnje. Sadnju izvršite onoliko duboko koliko razgranat sistem korena to dozvoljava. Tokom perioda proleća mlado stablo voćki zaštitite krečom od glodara. Sadnja voća ima višestruke benefite, donosi nam slatke plodove, održava prijatan hlad i doprinosi specifičnom mikroklimatskom uticaju.
Opredelite se za tradicionalni izbor sadnica voća
Tradicionalni izbor sadnica voća podrazumeva šljivu, jabuku, krušku, trešnju, dunju i višnju. Navedene vrste čine osnovni izbor srpskih voćnjaka ali i sadnica voća koje se obavezno nalaze u krugu vikendica. Posebnu pažnju obratite na tip i način sadnje mladih voćki, zemljišni supstrat i vlažnost zemljišta. Sadnica voća mora da poseduje zdrav razgranat korenov sistem sa razvijenim žilama, dok je nadzemni deo potpuno zreo.
Pre sadnje osvežite korenov sistem jednostavnim potapanjem u duboki sud čiste vode. Ukoliko je položaj vikendica u toplijim krajevima birajte sorte voćki koje pre daju plodove, tako da ekološki uslovi sredine dozvoljavaju duži period zrenja. Poželjan je odabir sadnica voća sa različitim periodom sazrevanja, što će oplemeniti okućnice i voćne zasade. Takođe se smatra poželjnim sadnja raznovrsnih voćki otpornih na biogeografske uslove sredine.
Prilagodite odabir sadnica voća geografskim uslovima sredine
Geografski i ekološki uslovi sredine doprinose odabiru voćnih sadnica za raznovrsna podneblja sadnje. Morfološki gledano, sadnice voća među kojima preovladava jabuka i šljiva, poželjno je saditi u brdsko-planinskim područjima, što odgovara prilagođenosti klimatskim uslovima sredine. Ipak regija Vojvodine podjednako vrši sadnju jabuke i šljive, pri čemu zasadi lešnika ipak preovladavaju.
Sadnja maline pogodna je za područje zapadne Srbije, naročito planinskog dela Ivanjičkih sela. Gajenje voća je na osnovu tradicionalnih principa, orezivanja, kalemljenja, đubrenja i zalivanja. Zavisno od prostranosti okućnice odnosno dvorišta, biraju se stabla voćki sa razgranatim krošnjama. Orezivanjem se može postići dekorativan izgled voćnih sorti, što svakako deluje primamljivo lepo u voćnjacima vikend naselja.
Sadnja voćnih vrsta u zasadima vikendica ima za cilj prikupljanje ekološko prihvatljivih voćnih plodova, čija zdravstvena ispravnost bez prskanja i korišćenja hemikalija, garantuje bezbednu upotrebu. Jedini primarni zahtev odnosi se na obezbeđenost dovoljne količine svetlosti za neometan rast i razvoj.
Birajte otporne sorte voćnih sadnica
Zanimljiv fenomen sadnje odnosi se na primenu tropskih vrsta u klimatskim uslovina našeg podneblja. Sve češće se viđaju sadnice voća poput smokve koja se odlično prilagođava raznovrsnim uslovima sredine. Uprkos hladnim zimama, voćna sorta smokve ipak daje ukusne plodove tokom toplih leta. Mlada sadnica se od korena preko stabla mora adekvatno zaštititi celofanom ili slamom koja je dodatno greje.
Ukoliko se upotreba voćnih vrsta upotrebljava u ishrani neophodan je odabir tolerantnih sadnica. Vodite računa o periodu sazrevanja i prikupljanja plodova. Koristite prirodne preparate poput bakra ili kreča, koji će umanjiti uticaj glodara i biljnih štetočina. Nemojte prskati voće u cvetu, time nektar iz cveta postaje neupotrebljiv za oprašivanje pčelama.
Borovnica-kraljica bobičastog voća
Ukoliko je opredeljenje za sadnju usmereno na odabir višegodišnjih vrsta, birajte sadnice čiji plodovi daju zdravstvene benefite. Borovnica se odlikuje žbunastom strukturom, pogodnom za sadnju u redovima oko okućnica ili u voćnjacima. Plodovi borovnice mesnate strukture smatraju se veoma zdravim, punim prirodnih antioksidanasa, minerala i tanina.
Ukoliko se odlučite za sadnju borovnice, ribizle ili aronije na zemljištima vikendica, obezbedite im dovoljno vlažnosti u zemljištu. Za neometani razvoj cveta tokom proleća i stvaranje ukusnih plodova, količina vlažnosti u zemljištu ima presudan značaj. Upravo zbog plitkog korenovog sistema, borovnica zahteva češće zalivanje tokom toplih letnjih meseci. Uredite zalivanje kap po kap, time se ostvaruje optimalna vlažnost zemljišnog supstrata.
Borovnica uspeva u gotovo svim klimatskim uslovima, upravo zbog prilagođenosti morfološkim uslovima sredine. Ukoliko pozicija sadnje to dozvoljava, izvršite je na osunčanim mestima, time će plodovi biti krupniji i jedri. Pre sadnje obogatite zemljište mineralnim supstratom bez dodatka kalcijuma. Zanimljivo je da sazrevanje zrelih plodova nije ravnomerno, pa ćete uvek imati posla oko branja ukusnih bobica.
Od borovnice možete praviti matičan sok, slatko ili džemove. Zrele bobice možete odložiti u zamrzivač, pri čemu se prave ukusni kolači ili kompoti tokom zime. Poželjna je sadnja borovnice oko okućnica, upravo zbog zdravstvenih koristi po opšte stanje organizma. Borovnica pomaže popravljanju kvaliteta krvne slike, transportu kiseonika kroz ćelije organizma i prevenciji malignih oboljenja.
