Naslovna Priroda i nauka Živi svet Najveći gmizavci na svetu – opasnost skrivena u vodi

Najveći gmizavci na svetu – opasnost skrivena u vodi

60
0
Estaurski krokodil

Najveći gmizavci na svetu su zaista skromnih dimenzija ukoliko bi ih uporedili sa njihovim prarođacima dinosaurusima. Međutim, za današnje kriterijume najveći gmizavac zaista je impozantnih dimenzija. Može biti dugačak i do 7 metara, a težak gotovo jednu tonu. Reč je o jednoj vrsti krokodila, veoma opasnoj i nemilosrdnoj životinji, Estuarskom krokodilu (lat. Crocodylus porosus).

Kako bi imali predstavu koliko je ova životinja opasna, rećićemo vam nešto više o ovim krvoločnim gmizavcima. Krokodili i njihovi srodnici (aligator, kajmani, gavijali) najveći su gmizavci današnjice. Veoma su prilagodljivi, u vrebanju plena gotovo nevidljivi. Mogu se naći u rekama, jezerima, močvarama. Postoje 14 vrsta krokodila, 7 vrsta aligatora i kajmana i jedna vrsta gavijala. Mužjaci i ženke imaju uglavnom sličan izgled, mada su mužjaci dosta veći.

Estaurski krokodili najkrupniji od svih, u većini slučajeva naseljavaju tropske, vlažne regione oko slatkovodnih močvara i reka, često u sušnim periodima naseljavaju vode estaura (razlivenih rečnih ušća) a ponekad se mogu naći i u moru pa ih još nazivaju i morskim krokodilima.

Krokodili žive u tropskoj klimi s razlogom. To su hladnokrvne životinje što znači da ne mogu da stvaraju sopstvenu toplotu. Tokom hladnijih meseci upadaju u hibernaciju, a takođe mogu prespavati i duge sušne periode.

Ogromno krljuštima prekriveno telo, džinovske čeljusti i povijeni zubi daju krokodilima praistorijski izgled. Njihovi preci su se i razvili pre nekih 200 miliona godina, u vreme dinosaurusa.

Jedinstven način lova učinio je ovu vrstu gmizavaca veoma efikasnim predatorima i omogućio im da opstanu od praistorije do današnjih dana.

Zaseda i napad

Krokodili se hrane raznovrsnim plenom, počevši od riba i ptica, pa sve do krupnijih sirara, poput zebri i gnuova, a nije retkost da napadnu i druge grabljivice. Napadaju čak i ljude mada se to uglavnom dešava kada osete da im je teritorija ugrožena. Krokodili usmrte oko 1.000 ljudi godišnje.

Većina krokodila vreba svoj plen na način da plutaju gotovo stopljeni sa površinom vode uz obalu reke ili jezera, čekajući životinje koje silaze do vode kako bi utolile žeđ. Najčešće im iz vode vire samo oči i nozdrve i samo ih to može odati.

Krokodil ne može da žvaće hranu

Kada se žrtva dovoljno približi, krokodil napada munjevito i snažno se izbacuje iz vode, svojim čeljustima hvata žrtvu za nogu ili njušku i povlači je u vodu kako bi je udavio. Kada jednom sklopi čeljosti oko žrtve krokodil kreće da se okreće i okreće, poput čunka preslice kako bi raskomadao svoju žrtvu. Krupniji plen obično umre slomljene kičme od tog silnog uvrtanja u vodi. Krokodil je primoran na ovaj „ritual“ uvrtanja jer mu vilice nisu dovoljno razvijene i snažne kako bi otkidale parčiće mesa, a nije u stanju ni da žvaće. Stoga mora plen postepeno raskomadati na pozamašne zalogaje koje može progutati cele.

Oružje i oklop

Krokodili u svojim ustima imaju tri puta više zuba od čoveka – Nilski krokodil ih ima 68, a američki aligator čak 80, ali su oni relativno kratki i kupasti, a nisu ni previše oštri. Krokodili i aligatori imaju par velikih zuba pri sredini donje vilice kojima grabe plen. Kod krokodila se ovi zubi uklapaju u koštana udubljenja u gornjoj vilici pa se mogu videti i kad su čeljosti zatvorene. Interesantna je čenjenica da krokodilima neprekidno izrastaju novi zubi, te ukoliko se neki pohaba ili ispdne na njegovom mestu uskoro izraste novi.

Uprkos zdepastom izgledu, krokodili su veoma  brzi i okretni. Kroz vodu ih pokreće snažan rep i daje im potrebnu snagu prilikom izbacivanja na obalu ili pri napadu na plen. Koža im je ojačana koštanim pločicama i predstavlja svojevrsni oklop. Nozdrve i uši se zatvaraju pod vodom. Kada pod vodom otvori usta kako bi komadao svoju žrtvu spustaju se specijalni poklopci na zadnjem delu grla koji sprečavaju ulazak vode u pluća.

Zanimljivosti o krokodilima

  • Najmanji krokodil je patuljasti krokodil koji može da dosegne dužinu od 1,8 metara i da teži svega 6-7 kilograma.
  • Kako bi potpomogli varenje progutane hrane, krokodili gutaju sitno kamenje koje drobi hranu u stomaku.
  • Zahvaljujući sporim metabolizmima, krokodili mogu mesecima da prežive bez hrane.
  • Naglasili smo da krokodilima rastu novi zubi čim se stari oštete, ovi gmizavci mogu tokom života na ovaj način zameniti i do 8000 zuba.
  • Kubanski krokodil jedna je od najugroženijih vrsta krokodila na svetu. Smatra se kritično ugroženim i ima populaciju od oko 4.000 jedinki.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here